Nagrada Mirjani Karanović na zatvaranju ovogodišnjeg LIFFE

Na 17. leskovačkom internacionalnom festivalu filmske režije dodeljena je nagrada za promociju filma regiona u svetu Mirjani Karanoviić, glumicii i rediteljki. Zahvaljujjući na priznanju Mirajna Karanović je rekla da je oduvek imala želju da bude glumica, ali da nije ni sanjala da će biti filmska glumica.

„Tako se to desilo, nekako je moja karijera krenula od filma. Mnogi su me ubeđivali da to neće dugo trajati. Ja sam dobila mnoge nagrade za film „Petrijin venac“ i tada su mi rekli „sad si dobila nagradu i nikad više“, jer, kao kad neka mlada glumica dobije nagradu za prvu ulogu u životu više ništa ne uradi. Rekla sam da je u redu, otišla na more, uživala, ali se desilo nešto čudesno. Imala sam sreću da je moja karijera počela 80-ih, kada je sve nekako cvetalo i bujalo… Valjda je pred katastrofu život najjači. Kada sam došla u 40-e opet sam mislila da će biti kra, pa su krenule da stižu neke lepe uloge, sada imam sreću da stari glumci ne sede kući i čuvaju unuke, nego da igraju uloge starijih žena i postoje scenariji koji to traže. Mislim da sam nagradu zaslužila i hvala na njoj, jer sam se stvarno trudila i naputovala po regionu. Drago mi je što sam od jugoslovenske glumice postala regionalna, sad mi taj prostor u kme ja živim kao umetnik nekako liči na ono što je bilo na početku.“

Mirjana Karanović je imala čast i da zatvori 17. LIFFE, što je ona učinila govoreći o reditelju Goranu Paskaljeviću, kome je festival posvećen.

„Ja sam sa njim radila dva filma. U meni su reditelji izazivali strahopoštovanje, jer su uvek bili nekako obavijeni nekim mističnim oreolom, kao da su nosioci nekog tajnog štita kome teško da iko može da priđe. Nešto šapuću sa strane sa direktorom fotografije, sa svojim asistentima… Sa Goranom je bilo potpuno drugačije, on je meni bio kao neki dečak koji se igra fimom sa nama i demistifikovao je ceo proces snimanja filma, družio se sa nama, nije bio dalek i nedostižan… Kod njega sam jako cenila to što on ije čekao da fondovi ili država daju šansu da snimi film. On je za svoje filmove tražio prostor gde može da ih snima i to jesxte teško i retko. Snimio je film čak u Indiji, kad sam to čula pitala sam se da li je moguće da je uspeo da produkciono pokrene takav projekat… Iza njega je ostala praznina.“

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*