Stanko Đorđević
Čestitamo JUBILEJ! Šezdeset godina u bisernom carstvu poetike
Po obrazovanju: Diplomirani pravnik, studirao je filozofiju, erudit, intelektualac neuništive energije.
Po poetskoj reči: Afirmisani književnik, autor deset knjiga pesama, tri romana, zbirke pesama za decu i priča za decu. Član Udruženja književnika Srbije.
Po darovitosti: Poetskom himnom hrani dušu. POETA LAUREATUS.
Po posebnosti: Izborom reči otkriva raskoš poetske lingvistike. LOGOS.
Po zavičajnom rodoljublju: Organizator i učesnik mnogih kulturnih dešavanja u Leskovcu. On je Čovek-Uzor, Pisac-Uzor, Drug-Uzor.
Po rečima saradnika: Zaživeo književni život u Šapcu. Objavio naučno delo o svom selu.To je trajni LEGAT.
Ovo nije književna recenzija tek objavljene knjige lirskih refleksivnih pesama.Ovo je književna kritika lirskih refleksivnih pesama objavljenih u sedam knjiga, objavljivanih u mnogim časopisima, zajedničkim zbirkama i novinama i leksikonu.
Umetnička nit ovih pesama spojila je dva veka. I traje dva veka. Obogatio je riznicu srpske književnosti. Jezičkom stilizacijom dodiruje savremenu stvarnost. Poetski pejsaži su kolorni, ni jedan prostor nije ogoljen. Ove pesme jesu zlatan dukat za sve čitaoce. Otvoreno možemo reći da ove refleksivne pesme pripadaju čovečanstvu, ljudima svih generacija.
Pesnik je razumeo tok sveta oba veka.To je njegov kreativni potencijal, senzibilitet, to su osećanja puna neiscrpnih sadržaja. Poetske reči nemaju vek trajanja.
ZABRINUTE ZENICE
„Boluju zabrinute zenice
u krilu zaludelih čemera“
JEZIK VREMENA
„Jezik vremena
roji misli
na raskrsnicama
noći“
Egzistencijalnim sadržajima ubedljivo natkriljuje sve principe i iskustvom gradi poetski život. Raskošno, očaravajuće, sugestivno, filozofijom psihologije bogati kolektivnu individualnost. To je novi model za novi prostor. Mudrost neprestano svetluca. Sve njegove pesme su izatkane od žive građe, koja je umetnički upotrebljena. U tim refleksijama razumemo vreme. Ništa nije večno i neprolazno.
Vreme ima svoju lirsku istinu. Ono se pamti. Dojčinović osmisli , izmašta, kreira i sve to utka u dramsku refleksiju.Tim oblicima nenametljivo dodiruje život i korača baš tim putevima. Tu je snaga ove poezije.
Refleksivna poezija Dojčinovića je poezija srca i emocija. Ona spaja, osvežava, uzbuđuje, budi osećanja, ulepšava stvarnost. To umetničko majstorstvo privlači čitaoca. I sam čitalac pronalazi u sebi zajedničke varnice alternativnog poistovećenja.
Dojčinovićeva lirska pesma, refleksivna, približava čitaoce svih uzrasta.
Istorija njegove refleksivne poezije traje šezdeset godina i beleži se u istoriju ljudskih osećanja. Od književne kritike ocenjena je najvišim ocenama.
Poetska drama nastala je spontano. Pobude su nicale i pesnik je morao da im odgovori. Ova vrsta poezije nudi ekstaze, koje prihvataju lirski zanos i transformišu ga u pesmu.
Sve pesme su mu u slobodnom stihu. Ima li i tu tajne? Emocija je uvek budna.
Dojčinović je ostavio neizbrisiv trag.
Leave a Reply