Na samo 17 kilometara od Leskovca nalazi se selo Čukljenik. Sudeći po izdvajanjima iz gradskog budžeta, ovo mesto kao da ne postoji na mapi lokalne samouprave. Međutim, ono po čemu je Čukljenik danas poznat ne dolazi iz gradskih kancelarija, već iz srca i ruku samih meštana.

Kada su shvatili da od nadležnih u Gradu Leskovcu neće dobiti skoro ništa, meštani su pre par godina odlučili da prestanu sa čekanjem. Samoorganizovali su se, osnovali neformalnu grupu „Za Čukljenik zajedno“ i uzeli sudbinu u svoje ruke. U proteklih godinu dana, sopstvenim trudom i slogom, uspeli su da izgrade teretanu na otvorenom kroz projekat „Trag fondacije“, naprave dečje igralište, obnovi i kamenom oblože crkvenu česmu i stepenište, kao i da redovno kose ivice puteva i organizuju brojne humanitarne akcije. Čak su sami izradili i postavili seoski putokaz i tablu sa imenom mesta, da bi tek nakon njihove inicijative nadležne službe konačno došle i postavile zvaničnu novu tablu sa nazivom sela.

„Daleko od grada, daleko od budžeta“

Sve je počelo kada je Novica Ranđelović, jedan od pokretača ove inicijative, na javnoj raspravi o budžetu za ovu godinu jasno poručio lokalnim vlastima: „Daleko od grada, daleko od budžeta.“

„Skoro da nas nikako nisu stavljali u budžet svih ovih godina. Sve što su nudili bile su sitnice, nama skoro nebitne. Onda se nas desetak organizovalo u našoj mesnoj zajednici i napravili smo neformalnu grupu. Prvi projekat nam je bio kod ‘Trag fondacije’ — napravili smo teretanu na otvorenom“, priseća se Ranđelović.

Radna snaga za mnoge radove bila su im – sopstvena deca. Budžet od donacije nije bio dovoljan da se plati majstorski rad, pa su najmlađi stanovnici Čukljenika, učešćem u radnim akcijama, sami sebi pomogli da sagrade mesto za trening i druženje.

Ono što je nekada zahtevalo seoske zbogove, danas se rešava modernom tehnologijom – sve akcije i planove meštani ugovaraju preko zajedničke Viber grupe, koja im služi kao glavna platforma za organizaciju.

Obećanja na kašičica, dečiji put i dalje u prašini

Sliku samoinicijative i sloge meštana, nažalost, prati i gorka realnost o odnosu lokalne vlasti prema ovom selu. Obimnu dokumentaciju i elaborat na dvadesetak strana sa gorućim problemima sela Ranđelović je lično predao predstavnicima grada. Tražili su osnovno: asfaltiranje dve ključne ulice (od 900m i 600m), uličnu rasvetu, ograđivanje mosta i uređenje prilaza školi.

Epilog? Puno obećanja i tek mrvice sa stola.

„Gradonačelnik je poslao predstavnike, obećali su mnogo, a uradili vrlo malo. Umesto asfalta i nasipanja, od svega obećanog samo su pročišćavali rečno korito i nasuli škarpu — i to kratkoročno. U školsko dvorište su postavili dva golića, dve table za koš i dve ljuljaške. A ulica koja vodi do škole, kojom deca svakodnevno prolaze, i dalje je neasfaltirana. Niti je ograđen most koji predstavlja opasnost za najmlađe koji ujutru idu u školu“, ističe Ranđelović.

Inicijativa koja je ućutkala kritike

Na pitanje da li im lokalne vlasti zameraju što „rade njihov posao“ i sami preuzimaju inicijativu, meštani odgovaraju da je u početku bilo negodovanja, ali da su čelnici, uvideli čvrst stav i slogu zajednice, na kraju odustali od pritisaka i više ih ne uznemiravaju.

ŠTA SU TRAŽILI NA JAVNOJ RASPRAVI O BUDŽETU ZA 2026. GODINU?

Novica Ranđelović, meštanin Čukljenika i volonter neformalne grupe „Prozbori Porečje“, objašnjava da su kroz anketu među komšijama mapirali najvažnije potrebe sela, gde se na prvom mestu nalazi sređivanje 1.500 metara asfalta na deonici prema Tulovu, od crkve ka školi i prema planini. Time bi oko 50 domaćinstava konačno dobilo normalan pristup kućama, bez udarnih rupa, kamenja i jezeraca koja nastaju usled padavina.

Jednako velik problem predstavlja i vodosnabdevanje, jer čak dve trećine stanovnika nema pijaću vodu, iako su uredno godinama plaćali samodoprinos za vodosistem „Barje“. Pored toga, selu je neophodna adaptacija četiri nebezbedna mosta, postavljanje još pet nedostajućih bandera ulične rasvete, kao i nasipavanje atarskih puteva i čišćenje kanala. Meštani ističu i problem sa komunalnim otpadom, jer firma „PVV“ neredovno odnosi smeće, a kontejneri su stari, dotrajali i probušeni, zbog čega se đubre rasipa i privlači životinje. Dodatno, žitelji Čukljenika se suočavaju sa skupim i lošim telekomunikacionim uslugama jedinog operatera, a želja im je i da se renovira seoska zgrada kao budući Dom kulture, posade dečji mobilijari, urede oglasne table i obnovi ograda oko parohijskog doma.

Nakon niza građanskih inicijativa, Novica Ranđelović je na poziv zamenika predsednika Skupštine grada Leskovca, Olivera Antanasijevića, održao sastanak na kome su predočeni svi ovi problemi. Tom prilikom iz lokalne samouprave stigla su i konkretna obećanja. Antanasijević je najavio čišćenje kanala duž asfalta, nasipanje šljunkom i tucanikom ulica od seoske zgrade do kraja sela, ulica iznad crkve, kao i prilaza i dvorišta seoske škole. Pored toga, obećane su popravke na zaštitnoj ogradu mosta kod crkve, radovi na uličnom osvetljenju, kao i rešavanje pitanja pijaće vode spajanjem na sistem sa brane „Barje“, sa koje se vodom snabdeva i sam Leskovac.

Sem delimičnih radova na obali reke, koja se urušava u selu, i postavljanju par golića ispred seoske škole, sve ostalo su i dalje ostala obećanja.

Izvor: JUGpress