Ljudi i sokaci starog Leskovca

Ljudi i sokaci starog Leskovca
ULICA KRALjICE MARIJE ( 13 )
( Sada Ulica Pana Đukića )

Gina je bila rođena sestra na trgovca i industrijalca Sotira Tomića. Ginina kuća bila je na ćoš Svetosavske ulice ( sada Bunatovačka ) i Ulice Dositeja Obradovića. Na toj mesto bile su dve manje kuće. Gina je imala ćerke – Jelenu, posle rata udala se za oficira i Persu, muž vu je Mihajlo – Mika Božić, trgovački putnik, zvani Mika Jera, iz Hercegovine, deca gim Joži, Blagoja – Badži, Nada, udala se u Niš i Kaja, udata za Nikolu Đikića.
Gina je volela da se šali. Kad god je neko pita:
-Baba Gino – dokle ćeš da živiš?
Baba Gina je imala običaj da kaže:
– Još dve godine!
Na Kraljev rođendan, 6.septembra 1944. godine bila je kod Ružu Ristić, ženu na doktora Proku Ristića U ulicu Učitelja Milenkovića. Uoči samog bombardovanja pošla je doma – i usput poginula. Našli su je posle mesec dana u park kod Sokolanu, ali nisu bili sigurni da je to baš ona. Onda je došao njen zet Mika Jera da je prepozna. I kada je našao zavežljaj s dukati koji je baba Gina čuvala u pazuhe – rekao je da je to njegova tašta – Gina.

Na ćoš Ulice Kraljice Marije i Ulice Učitelja Milenkovića – Micanovi. Imanje na Micanovi ispružilo se skoro do polovinu ulice.
Kuću na sam ćoš ulice sazidao je Jovan Đorđević, građevinski inženjer. Ali, kolko se zna i od kd je moglo da se pamti – u tuj kuću Jovan Đorđević nikad neje sedeja, nego je u tuj kuću od kako je izgrađena pod kiriju sedeja Kosta Janković – Konin, zvani Dupe. A u manju sporednu kuću u avliju pod kiriju su sedeli Đoka Crnogorac, železničar i njegova žena Jula, njena majka – baba Ljuba i Julina ćerka Mara.
U katastarske knjige od 1936.godine stoji da je vlasnik kuće na ćoš Ulice Kraljice Marije i Ulice Učitelja Milenkovića – Sotir Đorđević. U crkvene knjige piše da se za Sotirovog sina Dušana udala Perka, ćerka na Dimitriju – Mitu Gavrilovića – Micana. I misli se da je Perka Micanova kad se udala za Dušana Đorđevića u miraz donela plac na sam ćoš ulice kude je izgrađena kuća. Ali, ne pamti se ni da su u tuj kuću sedeli Dušan i Perka. Samo se pamti da je tuj pod kiriju godinama sedeja Kosta Janković, zvani Dupe.
Tuj kuću na ćoš je 1947. godine kupija Krsta Pejić, zvani Karadak iz Crnog Vrha kod Medveđe od – Jovana Đorđevića, građevinskog inženjera. U toj vreme Kosta Dupe je imaja svoju kuću u Surudžijski sokak. Kada je Krsta Pejić Karadak od Jovana Đorđevića kupio kuću – Kosta Dupe nije teo da se iseli, jer njegova kuća još nije bila potpuno završena. I Krsta muje zapretio:
– Ako ti Kosto nećeš da se iseliš iz moju – ja ću se uselim u tvoju kuću.
I tek tada se Kosta Dupe sa porodicom otselio u svoju još nedovršenu kuću u Surudžijsko sokače.
PEJIĆI su poreklom iz sela Karadak u Crnu Travu, a posle se Stratija Pejić sa porodicom preselio u Crni Vrh kod Medveđe. Stratija Pejić, zvani Karadak, žena mu je Anica, deca Stojiljko, Krsta, Slobodan, Božidar, Dragoljub i ćerka Milika. Stratiju i njegovu ženu Anicu su, kada su imali 37 godine, 1917. godine iste noći ubili Bugari.
Krsta Pejić Karadak, knjigovođa u preduzeću ,,Toma Kostić” i ,,Semepromet”, njegova žena Darinka je od Ilići u Orane, sin Stanoje. Stanoje Pejić Karadak, doktor, žena Nadežda – Nada, profesor, od Momčilovići u Kasparov sokak, deca Srđan i Biljana. Srđan Pejić, žena Sonja, sin Nikola. Biljana, muž Tomislav Zdravković, ćerka Iva.

SLIKA – KUĆA NA UGLU ULICE KRALjICE MARIJE I UČITELjA MILENKOVIĆA KOJU JE IZGRADIO JOVAN ĐORĐEVIĆ

U malu kuću u avliji Pejići su zatekli kirajdžije Đoku Crnogorca, železničara, njegovu ženu Julu, Julinu majku Ljubu i njenu ćerku Maru i dozvolili su im da i dalje u tuj malu avlijsku kuću sediv pod kiriju. I taj kirajdžika Jula je ispričala da je kuća koju su Pejići kupili od Jovana Đorđevića izgrađena za prodaju – da bi sa dobijenim parama od prodaje kuće najmlađi sin na Mitu Micana – Bora Gavrilović Mican, apotekar, otvorio apoteku poznatu kao apoteka ,,Crveni krst”.
A od materijala koji je ostao od kuće koju je na ćoš ulice sazidao Jovan Đorđević na istom placu – napravljena je manja kuća sa gredama pa između grede ubačene cigle.
U tuj kuću su stanovali čuveni profesor francuskog jezika Aleksandar – Gaša Gavrilović sa ženom Đukom, profesorkom i Zora Svecova, žena pokojnog apotekara Bore Gavrilovića Micana sa decom Vesnom i Bratislavom – Backom, sudijom . Oni su delili kuću na po pola – dve sobe tamo – dve ovamo i hodnik u sredinu.
MICANOVI su poreklom iz Hercegovine. Dimitrije – Mita Gavrilović, trgovac, zvani Mican , žena Stana od Hadži Mitićevi. Mita Mican je imao je bakalnicu – kolonijalnu radnju kod Spomenik. Bio je lep i voleo je da se upicani ( udesi ). I devojke su govorile:
– A-aaa! Ene ga m-clan! Pravi m-cla! Pa su onda vikale:
– Gle – kakav Ma-aacan!
I na kraj:
– Ene ga Mita Mican ( kicoš )!
I po toj su Gavrilovići dobili nadimak – Micanovi!
Mita Gavrilović Mican i Stana imali su decu: Aleksandar – Aca Gavrilović, zvani Gaša, Đorđe, Borivoje – Bora Mican, apotekar, Vida, Perka i Ruža. Perka, muž Dušan Đorđević. Aleksandar, zvani Gaša, profesor, žena Đurđina, profesor iz Peći, ćerka Rastislava. Đorđe Gavrilović, žena Svetlana iz Kosovske Mitrovice. Borivoje Mican, apotekar, žena Zora od Svecovi, deca Vesna i Bratislav, zvani Backo, sudija. Bratislav – Backo Gavrilović, žena Julijana iz Peći, ćerke Bojana i Zorana.
Bora Gavrilović – Mican se 2. novembra 1931. godine verio sa Zorom, ćerkom na bankara Mihajla Tasića, zvanog Mika Svet-c.
Na ispit (veridbu ) Bora vu dade prsten, a Zora ga posluži s miraz – pet stotine iljade dinara umotani u belu maramu.
I misli se da je taj mirazovina pomogla na Boru Micana da od Grka Papadopulosa kupi apoteku ,,Crveni krst” i da kuća na ćoš ulice nije prodata – da bi on stej pare otvorio apoteku.
Bora Mican je umro 1938. godine i apoteku je preuzeo Bora Jovanović, sin na industrijalca Josifa, vlasnika trikotaže kod železničku stanicu, posle rata poznata kao ,,Srbijanka”
( Nastaviće se )
Sava Dimitrijević