Leskovac i siromaštvo

LESKOVAC

  • U apsolutnom siromaštvu u Srbiji živi 7,2 odsto građana, “na kazanu” narodne kuhinje ih je 35 000, novčanu socijalnu pomoć dobija 268.000, a u riziku od siromaštva je čak četvrtina populacije, podaci su  Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije.
    Tih pola miliona građana, odnosno oko 7,2 odsto stanovnika, u 2017. imalo je manje od 12.045 dinara mesečno, ili oko 102 evra, što je granica apsolutnog siromaštva.


Sa 102 evra mesečno čovek u Srbiji ne može da zadovolji osnovne životne potrebe, jedva može da priušti jedan obrok dnevno, pa na počinak odlazi gladan, konstatuju stručnjaci. Oni ne znaju koliko, recimo, u Leskovcu i Jablaničkom okrugu ima poljoprivrednih, invalidskih i ostalih penzionera koji imaju upravo toliku penziju, od koje, ne retko, zavisi čitava porodica.

  • RELATIVNO I APSOLUTNO

U Srbiji se, kažu u  Timu, siromaštvo meri kao  apsolutno i relativno siromaštvo. Relativno siromaštvo predstavlja i prag rizika siromaštva. Taj prag je u Srbiji niži nego u bilo kojoj članici Evropske unije, izuzev u Rumuniji. Čak 1,8 miliona stanovnika Srbije živi u tom riziku.Prema
poslednjim dostupnim podacima, to je 25,5 odsto populacije, naglašavaju iz Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije .
Kad bi se pravio profil siromašne osobe u Srbiji, to bio bio mladić ili devojka iz višečlane porodice sa sela, iz južne ili istočne Srbije, čiji roditelji imaju nizak nivo obrazovanja ili su nezaposleni.
Tim Vlade Srbije piše da je siromaštvo u vangradskim područjima učestalije nego u gradu, kao i kod osoba koje žive u domaćinstvima čiji nosilac ima nizak nivo obrazovanja ili je van tržišta rada.
Poslednja strategija za smanjenje siromaštva istekla je 2015. godine, ali u Timu kažu da se politike sada kreiraju prema Programu reformi politike zapošljavanja i socijalne politike.
Novčanu socijalnu pomoć u Srbiji dobija oko 268.000 stanovnika, dok se na kazanu Crvenog krsta hrani 35.300 duša, na 77 mesta u Srbiji. U ovu brojku nisu uključeni žitelji prestonice, jer pomoć obezbeđuje Grad.


  • SPAS IZ DIJASPORE

Beda u Srbiji se produbljuje, a broj siromašnih bio bi znatno viši da nema pomoći od rodbine sa sela i rođaka iz dijaspore. Tamo gde rodbine u dijaspori ima i želi da pomogne.
Plate i penzije teško mogu da pokriju osnovne troškove života, većina jedva ima za hranu, a o komunalijama da ne pričamo. Nažalost, ako se neko od ukućana razboli, ljudi moraju da zajme novac da bi pokrili troškove. Radnici u Srbiji često ostaju bez posla tako da začas padaju
u kategoriju najsiromašnijih, konsatuju stručnjaci.
Mnogo je staračkih domaćinstava koja jedva preživljavaju, a najteža situacija je za ljude koji početkom jeseni treba da pripreme decu za školu, kao i da pribave ogrev za zimu.
Prema istraživanju, stariji građani su manje izloženi rizicima od finansijskog siromaštva u odnosu na mlađe. Glavni razlog jeste taj što stariji građani primaju penzije koje su redovne, a mlađi ljudi bez posla su prinuđeni da se snalaze.
Istraživanje koje su sproveli Crveni krst i Grupa za razvojnu inicijativu SeConS,  pokazuje da više od četvrtine starijih od 65 godina sebi ne može da priušti dva para obuće u sezoni, a svaka treća starija osoba ne može da zameni iznošenu odeću.
Veliki problem za sve građane Srbije su niske plate, koji često ne prelaze dvesta evra. Prema podacima Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, čak 80.000 radnika u Srbiji prima platu od svega 185 evra!

  • STRATEGIJA NEJEDNAKOSTI


Srbija je istovremeno zemlja velikih socijalnih nejednakosti, na jednoj strani imamo izuzetno bogate građane koji uživaju u prekomernom luksuzu, dok na drugom imamo ljude i čitave porodice koji jedva preživljavaju.
Stoga ne čude redovi gde se ljudi tiskaju da bi kupili jeftinu piletinu, šećer ili banane, konstatuju stručnjaci.
Ogroman jaz između bogatih i sirotinje. Siromaštvo u Srbiji je veće nego što se prikazuje. Podaci o bedi su oskudni, jasno je da ogroman broj građana jedva preživljava. Redovi u prodavnicama nisu od juče, u svim marketima su dugi redovi na kasi, a najveći broj ljudi prave račune od nekoliko stotina dinara, samo da bi kupili hleb i mleko.
Osim siromaštva, veliki problem je veliki jaz između bogatih i siromašnih. Najveći je u odnosu na sve zemlje Evropske unije i zemlje u okruženju, osim Makedonije.

  • LESKOVAC I SIROMAŠTVO


    Socijalnih karti ni u Srbiji niu Leskovcu još nema. Ministar za rad i zapošljavanje Zoran Đorđević najavio je da će ih biti dogodine. Do tada, da bi smo koliko-toliko stekli sliku Leskovca i siromaštva propitujemo ljude iz Crvenog Krsta, Centra za socijalni rad, Udruženja penzionera.

    Nebojša Cakić, predsednik Upravnog odbora Gradske organizacije Crvenog krsta u Leskovcu . kaže za Novu Našu reč da je program narodne kuhinje  jedan od najstarijih programa te organizacije koji traje tridesetak godina, još od ratova devedesetih godina i izbeglica.
    -U prvo vreme su rad narodne kuhinje finansirale međunarodne organizacije, a unazad 7-8 godina to čini Vlada Srbije i, delimično, lokalna samouprava. Trenutno u Leskovcu se dnevno podeli 700 obroka i to je otprilike broj ljudi koji je unazad dve do tri godine na istom nivou,- kaže Cakić.
    Kaže da je, prema proceni ljudi iz Crvenog krsta, u ovom trenutku taj broj optimalan.
    -U periodu kada se rade sezonski poslovi u poljoprivredi, pa ljudi mogu da nađu mogućnost za zaradu berući voće, taj broj padne  i na manje od 700. U zimskom periodu kada nema prostora za rad, kada nema sezonskih poslova, taj broj ljudi je veći, a njega pre svega određuje Centar za socijalni rad prema kriterijumima koje je odredila Vlada Republike Srbije. Mislim da ne bi bilo loše da se taj broj uveća, ali to se neće dogoditi, s obzirom da se jednim delom, na žalost, broj stanovnika Leskovca smanjuje, pa se samim tim i u apsolutnim brojevima smanjuje i broj socijalno ugroženog stanovništva kome bi ovakva vrsta pomoći dobrodošla. Vrlo važan ograničavajući faktor je i što se program narodne kuhinje odnosi samo prema socijalnim slučajevima u gradskoj sredini, a i tada su, ponekada, ljudi vrlo udaljeni od mesta gde se
    deli hrana, pa im je, da tako kažem, nepraktično da dolaze da uzimaju taj obrok. Zato neki, iako  su u stanju ugroženosti, ne dolaze. Mislim da je taj broj obroka dovoljan, ali da je veći broj
    socijalno ugroženog stanovništva koji iz raznoraznih razloga ne koriste usluge narodne kuhinje, – smatra Cakić.
    -Narodna kuhinja radi tako što  Vlada Republike Srbije određenu količinu namirnica nabavi putem tendera, i one se preko Crvenog krsta dopreme do subjekata koji vrše pripremanje hrane. U našem slučaju je to Dom učenika srednjih škola. Oni to rade dugi niz godina, u početku je bilo na osnovu naše odluke, a zadnje dve godine se to radi na osnovu javnih
    nabavki. Smatram da je važno reći i da Vlada Republike Srbije obezbeđuje namirnice za rad narodne kuhinje za devet meseci, a mi u Leskovcu uspevamo da taj rad bude 11 meseci. Ne radimo samo u vreme letnjih raspusta, kada je objektivno potreba najmanja, i kada ustanova
    koja vrši pripremu obroka se nalazi na obaveznom godišnjem odmoru, – objašnjava Cakić.
    Na naše pitanje šta se dešava sa siromašnima u ruralnom području gde je sve više staračkih domaćinstava koja nemaju od čega da prežive, Cakić kaže da postoji poseban program za socijalno ugroženo stanovništvo na selu.

-To su paketi koje jedanput godišnje obezbeđuje Vlada Srbije. Sem namirnica, tu su i higijenski paketi.  Unazad više godina dobijamo po dva paketa za 700 osoba i to se deli po tačno utvrđenim kriterijumima. Sigurno je da, kako se sve više povećava starosna struktura
stanovništva, potrebe za takvom vrstom pomoći su sve veće. Mi se trudimo da, u saradnji sa
 Centrom za socijalni rad te pakete podelimo na mestima gde je to najpotrebnije,- rekao je Cakić koji konsatuje da postoji veća potreba za ovom vrstom pomoći.

-Kada te paket delimo, pokušavamo da veći deo podelimo  u brdsko-planinskim predelima koji su daleko od centra. Sigurno postoje ugrožena domaćinstva i u selima koja su bliže gradu, ali mi, s obzirom da imamo manje paketa, tu vrlo retko podelimo pomoć,- objašnjava.

  • KO SVE PRIMA SOCIJALNU POMOĆ

Direktor Centra za socijalni rad Boban Ilić kaže da se, prema poslednjim podacima  Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, na evidenciji onih koji na teritoriji grada Leskovca primaju socijalnu pomoć nalazi tačno 2341 korisnik.
-To su socijalno ugrožene kategorije koje po svim pozitivnim propisima ostvaruju pravo da ostvare pravo na novčanu socijalnu pomoć. Uglavnom u toj strukturi skoro 65-70% su pripadnici romske nacionalne manjine, ostalo je većinska populacija. Ono što je primetno da broj korisnika
poslednjih 5-6 godina stagnira. Međutim, menja se struktura ljudi unutar tog broja. Sve više je prisutno radno nesposobno stanovništvo, dok radno sposobno stanovništvo nalazi svoje materijalno obezbeđenje kroz zaposlenje. Tu dominiraju stara lica, lica koja se nalaze pred
penzijom, koja nemaju druge izvore prihoda, pa se oni vrlo često pojavljuju kod nas kao korisnici. Ne postoji evidencija po polu, ali neka naša procena je da je to otprilike pola-pola,- rekao je Ilić za Novu Našu reč.

Pitamo da li postoji neka vrsta listi čekanja ,  neki pritisak na Centar i od strane onih koji  nemaju
sredstva za život, a  ne zadovoljavaju propisane uslove za socijalnu pomoć?

– Nismo primetili neke pritiske. Centar najnormalnije radi sve poslove poverene kako od strane Republike, tako i od strane lokalne samouprave. Zahvalni smo i jednom i drugom nivou vlasti jer nas zaista zdušno podržavaju i obezbeđuju materijalne preduslove da bi mogli naš posao da kvalitetno obavljamo,- kaže Ilić.
Na pitanje – da li među ljudima koji primaju socijalnu pomoć ima i onih iz ruralnih sredina, Ilić kaže da ih ima. i iz ruralnih sredina i iz gradskog jezgra.

-Mi smo, prepoznajući tu potrebu, otvorili kancelarije u Grdelici i Vučju, u čemu nam je značajno pomogla lokalna samouprava, kako bi smo građanima iz tih delova grada znatno olakšali pristupačnost socijalne zaštite i, pre svega, Centru za socijalni rad, jer, kao  što znamo, tamo dominira staračko domaćinstvo. Uglavnom su to jednočlane ili dvočlane porodice, i želeli smo da se našim građinama što je moguće više približimo kako bi oni lakše ostvarili svoja prava socijalne zaštite,- objašnjava Ilić.


  • U LESKOVCU 20.000 PENZIONERA SA PENZIJOM ISPOD 20.000


-U  Leskovcu ima 20.000 penzionera ćije su penzije ispod 20.000 dinara,- rekao nam je u nedavnom razgovoru predsednik Udruženja penzionera Bratislav Zdravković.
-Ima nekih i sa 10.000 i sa 15.000 dinara penzije. To su, većinom, oni koji nisu imali puni radni staž ili invalidski penzioneri, da ne govorim o poljoprivredi, kod njih je standardno da imaju 10-11.000 dinara penziju,- konstatuje  Zdravković.
Mogu da kažem da penzioneri, i pored toga što imaju niske penzije, pomažu svoje porodice tako da 50% penzionera ili izdržavaju ili dosta pomaže u porodici u vidu plaćanja komunalija ili nekih drugih vidova aktivnosti, objašnjava Zdravković.
-Naši penzioneri, posebno u našem regionu, su u veoma teškoj situaciji zato što smo i kod nas u Leskovcu imali takozvanu laku industriju, tekstilnu… gde penzioneri, odnosno bivši radnici, sada penzioneri, nisu imali neka velika primanja. Da samo napomenem podatak, od 10.000
radnika koji su radili u tekstilnoj industriji, praktično nije ostalo ništa. Sad ima par privatnih fabrika koje rade, takva je situacija, tako da se penzioneri bore sa svim mogućnostima i nemogućnostima. Oni koji žive na selu na neki način malo možda i rade više, – rekao je
Zdravković.

  • DECA

Oko 400.000 dece u Srbiji je u riziku od siromaštva, navodi  Mreža organizacija za decu Srbije.
Skoro polovina svetske populacije, odnosno više od tri milijarde ljudi, živi sa manje od 2,5 dolara dnevno, pokazuje analiza Svetske banke. U ekstremnom siromaštvu živi više od 1,3 milijarde svetske populacije, sa manje od 1,25 dolara dnevno.
Prema podacima Unicefa, 22.000 dece umre svaki dan zbog siromaštva.


Ljiljana Stojanović


Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*