KOLKO KOŠTA STRANAČKO ZAPOŠLJAVANJE I OTPUŠTANJE?

LESKOVAC-VLASOTINCE-MEDVEDJA

 

• Stranačko zapošljavane znači i stavljanje u neravnopravan položaj svih drugih, koji ili nisu u željenoj stranici ili nisu dovoljno blizu onih koji donose odluke i u toj najuticajnijoj, u tom trenutku.

 

 

 

Stranačko zapošljavanje je, kažu poznavaoci, staro koliko i same stranke. Ono, dabome, ima i druge nijanse i pojavne oblike, zapošljavanje po rođačkoj i drugoj liniji čega je, takođe bilo i biće u istoriji ljudskoga roda. Upravo to i takvo stranačko zapošljavanje najviše „bode oči“ kada je u pitanju javni sektor, dakle ono za šta svi mi dajemo novac pa, sami tim, finansiramo i plate. Zanimljivo je i da opozicija uvek  kritikuje partijsko zapošljavanje koje opet, i sama praktikuje kad je vlast. A opet, s druge strane, kažu ljudi koji promišljaju svakodnevicu našu nasušnu, gde da se zaposle ljudi kada je privreda uništena a privatni sektor, kako domaći tako i onaj iz budžeta subvencionisan strani, nesiguran i sa, uglavnom, tretiranjem radnika kao roblja. Uz ovakve ili onakve nijanse. Ali, suština je da su u tom privatnom sektoru, čak i kad su , bajagi, uredno prijavljeni, radnici uglavnom totalno obespravljeni i sa dubokom neizvesnošću do kada će, uopšte, da rade.

Stranačko zapošljavane znači i stavljanje  u neravnopravan položaj svih drugih, koji ili nisu u  željenoj stranici ili nisu dovoljno blizu onih koji donose odluke i u toj najuticajnijoj stranci , u tom trenutku.

 

„Ravnopravnost se, dakako, najviše narušava ne u zakonima, nego u praksi“, piše dugogodišnji novinar Dimitrije Boarov za Novi Magazin. „Šta je, na primer, drugo nego narušavanje ravnopravnosti građana praksa da u javnom sektoru prednost u zapošljavanju imaju pripadnici stranaka vladajuće koalicije? Istina, takva praksa nije institucionalizovana, nego je „praktične naravi“, ali tim pre ona širi osećaj u građanstvu da je Srbija „leno“ prvo jedne, pa zatim neke druge političke elite, što stalno reprodukuje podelu Srbije na građane prvog, drugog i nekog trećeg reda“, objašnjava Boarov.

 

 

KORUPCIJA

 

“Pitanje korupcije prilikom zapošljavanja jedno je od opštih mesta u našem društvu. To je takođe pitanje koje se često javno poteže i na koje se građani, u priličnoj meri, pritužuju, konstatuje .zamenik direktora Agencija za borbu protiv korupcije Vladan Joksimović.

Kaže i da, ako se  broj upućenih predstavki građana toj Agenciji  u vezi sa korupcijom u zapošljavanju uzme kao jedan od indikatora rasprostranjenosti ove pojave, može se konstatovati da je ona u Srbiji  česta.

“Kada je reč o vrstama pritužbi, podnosioci predstavki ukazuju na to da se u javnom sektoru ne poštuju propisani kriterijumi prilikom zapošljavanja, da se krše zakonske procedure a, posebno, da se ne vodi računa o formalnim uslovima neophodnim i zakonom predviđenim za radna mesta na koja se zapošljava. Neretko “prijateljske veze” imaju presudan značaj prilikom zapošljavanja. Takođe, u pojedinim slučajevima direktno se ukazuje na davanje novca radi kupovine radnog mesta kao jedinog „sigurnog“ načina da se obezbedi to isto radno mesto.

Analizom podnetih predstavki stiče se utisak da se na koruptivan način dolazi do radnog mesta na svim nivoima, od pripravničkih do najviših menadžerskih, odnosno upravljačkih pozicija. Sve navedeno odnosi se kako na javne funkcije koje zahtevaju zasnivanje radnog odnosa (u najvećem broju slučajeva u pitanju su direktori ustanova), tako i na izvršilačka radna mesta u organima javne vlasti. Differetnia specifica kada su u pitanju javne funkcije jeste da građani u prvi plan ističu presudni uticaj „političkih veza“ i partijske pripadnosti”, piše Joksimović za Novi magazin.

 

PRAKSA

Iz prakse Agencije za borbu protiv korupcine verovatno najdrastičniji i javnosti najupečatljivi slučaj nepotizma jeste slučaj ranijeg dekana Medicinskog fakulteta u Nišu, koji slikovito govori o korupciji prilikom zapošljavanja u prosveti. On je “za svoga vakta” na tom fakultetu zaposlio sina, kćerku, snaju, zeta, priju, sestru i još nekoliko bližih i daljih rođaka. Protiv imenovanog je Agencija okončala postupak donošenjem mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje. Takođe, on je u prekršajnom postupku na osnovu zahteva Agencije novčano kažnjen.

Korupcija prilikom zapošljavanja javlja se u svim oblastima društvenog života, a najizraženija je u prosveti, zdravstvu i državnoj upravi. Sve navedeno, pojedinačno i u zbiru, obezvređuje znanje, stručnost i integritet, nipodaštava profesionalnost, a u prvi plan ističe korupciju i nameće je kao društveno prihvatljiv obrazac ponašanja. Podsećanja radi, prema Ustavu Republike Srbije svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta, navodi Joksimović

 

DIREKTOR SMENJEN ZBOG NEPOTIZMA
Direktor Srednje tehničke škole “15.maj” u Prokuplju Miodrag Đurović smenjen je na samom kraju prošle godine zbog nepotizma.

Ovu odluku je doneo Školski odbor a smena je usledila po preporuci  Agencije za borbu protiv korupcije. Đurović je, navodi se u obrazloženju,  odmah nakon izbora na mesto direktora 2013. godine zaposlio svog rođenog brata na mesto ložača, ali i sina prosvetne inspektorke na mesto pomoćnog radnika.

Da ovakve slučajeve treba razrešiti po hitnom postupku, naložilo je ranije i  Ministarstvo prosvete u dopisu upućenom  svim školama u kome je čak i zaprećeno da će, ukoliko se to ne desi ministarstvo razrešiti školske odbore po Srbiji.

Međutim, kada su u pitanju slučajevi partijskog zapošljavanja, još nema zabeleženih primera da je neko  zbog njega smenjen, sem, naravno, kad se promeni vlasti.

Ali je zato pikantan slučaj iz jedne leskovačke srednje škole, kada je novoprimljena profesorka, inače ćerka visokog stranačkog funkcionera, pre dve-tri godine upala na čas i zabazeknutu  profesorku i đake obavestila da ona “od danas predaje tom odeljenju”. O ovome su svedočili prisutni učenici ali se stvar prepričavala više kao urbana legenda, bez odjeka  u praktičnim sankcijama.

 

ŠTETA

Državne istitucije su svesne partijskog zapošljavanja i negativnih posledica u javnom sektoru, pokazalo je istraživanje o ekonomskim efektima kadrovske politike u javnom sektoru  Inicijative za demokratsku tranziciju.

Direktna šteta zbog stanja u kom se nalaze javna preduzeća i javna uprava je poslednjih godina iznosila oko šest odsto BDP-a godišnje. Drugim rečima, oko 1,9 milijardi evra.

 

CENA
U vreme  predhodne vlasti demokrata u Leskovcu je napravljena velika “racionalizacija” u lokalnom javnom sektoru. Tada je oko 320 zaposlenih dobilo otkaze, uz otpremnine. Sadašnji gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović često ističe da je na ime sudskih presuda za najveći broj ovih ljudi, grad mora iz budžeta da isplati oko 150 miliona dinara. Cvetanović navodi i da je u ovom slučaju bilo u pitanju “partijsko otpuštanje”. Međutim,  javnosti u Leskovcu niko nikada nije saopštio šta se, zapravo, desilo sa otpremninama, koje su svim tim ljudima isplaćene? Da li je neko, i koliko njih, vratio taj novac kada su im, kasnije, po pravosnažnom sudskom rešenju, isplaćene zaostale plate a oni vraćeni na posao?

 

 

ZABRANA

Iako je na snazi zabrana partijskog zapošljavanja stranke opozicije tvrde da se ona , praktično, izbegava zapošljavanjem po ugovorima na određeno i za privremene i povremene poslove. Po zakonu,  lokalne samouprave imaju  pravo da angažuju , na određeno, po osnovu ugovora o delu i na privremenim i povremenim poslovima, deset posto od broja zaposlenih. Opozicija na različitim nivoima tvrdi da je taj broj tako angažovanih ljudi mnogo veći i da se radi o klasičnom “partijskom zapošljavanu”.

 

NOVA ZAPOŠLJAVANJA ZA LEGALIZACIJU
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture najavilo je da će tokom januara 130 gradova i opština u Srbiji zaposliti 889 novih radnika koji će biti angažovani na bržem sprovođenju Zakona o ozakonjenju objekata.

To je oko 85 odsto od ukupno 1.046 pravnika, arhitekata i građevinskih inženjera koji će biti zaposleni na poslovima ozakonjenja.

Ministarstvo je preporučilo lokalnim samoupravama da prednost pri zapošljavaju imaju nezaposleni sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje.

Kako je navedno, novi radnici angažuju se isključivo uz saglasnost vladine Komisije za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava.

Opozicija tvrdi da je ovo otvoreni put do zapošljavanja članova vladajućih stranaka

 

SLUČAJ VLASOTINCE

Nekako uz partijsko zapošljavanje skoro obavezno “idu” i partijska otpuštanja.

Da je upravo takva sudbina zadesila i njega tvrdi diplomirani pravnik Zoran Stojiljković iz Vlasotinca .U  opštinskoj administraciji je bio angažovan po konkursu sa tačno definisanim ugovorom na određeno vreme. Otkaz je, kaže, dobio odmah posle dolaska SNS na vlast u ovoj opštini . “Otkaz su mi uručili u petak u pet do tri, na samom kraju radnog vremena. Tužio sam Upravnom sudu u Nišu, do sada nisam dobio nijedan poziv za ročište niti bilo kakvo obaveštenje. Na sajtu tog suda vidim da je predmet završen ali ne znam šta to znači jer još uvek nema nikakvog obaveštenja”, kaže Zoran kome “nije jasno” kako može sud da  presudi a da njega ni jednom ne pozove na suđenje. Nova vlast je raspisala novi konkurs za pravnika u opštini, iako je on, navodi, dobio obrazloženje  da pravnici nisu potrebni. “Bilo mi je jasno da nemam šanse ali sam ipak konkurisao . Bilo bi zanimljivo da objavite  kopije dokumentacije onih koji su konkurisali i dobili posao, najpre zbog  radnog iskustva, koje nemaju”, kaže Stojiljković.

 

SLUČAJ MEDVEĐA

Dragiša Nikolić je bio direktor Turističke organizacije u Medveđi. Kada je raspuštena Skupština opštine  i vlast preuzeo Privremeni organ, ne samo da je ekspresno smenjen  već je dobio i otkaz, iako je imao ugovor o radu na neodređeno vreme i radno  mesto, shodno svojoj stručnoj spremi, u sistematizaciji . U međuvremenu je Apelacioni sud u Nišu potvrdio presudu Osnovnog suda u Lebanu da je nezakonito otpušten i da mora da bude vraćen na posao. Po toj odluci suda Dragiša je vraćen na posao jesenas  ali, po u međuvremenu usvojenoj sistematizaciji, radnog mesta za njega, praktično, nema. Dragiša redovno ide na posao i čeka da predsednik opštine Nebojša Arsić odgovori na  molbu direktora Turističke organizacije, Dragišinog naslednika na toj poziciji, da njegov slučaj bude rešen.

U nekoliko rečenica prepričana priča o klasičnim obračunu sa mrtvim čovekom, preko njegovih saradnika, i ne izgleda nešto drugačije nego u drugim mestima diljem Srbije. Dragiša je, u stvari, dobio otkaz, sam kaže, zato što nije hteo da promeni političku opciju i  agituje za  SNS u Medveđi. A najpre zato što je bio saradnik pokojnog predsednika Slobodana Draškovića. U vreme kada je Dragiša dobijao otkaz , Slobodan je već više meseci bio pokojan. No, obračun sa njegovom senkom i mrtvim čovekom je nastavljen preko obračuna sa njegovim saradnicima. U Dragišinom slučaju je to bilo najdrastičnije. Seća se Dragiša i dvojice tadašnjih visokih funkcionera SNS u Medveđi, pominje nam i imena koji su mu jasno i otvoreno rekli da  “treba da ide kući” i da “malo sedi na tržištu rada”. Zbog svega toga je, svedoči njegova zdravstvena dokumentacija imao i ima ozbiljne zdravstvene problem. Što je najgore, kaže, ništa još nije završeno jer on nema radno mesto u novoj sistematizaciji. Naravno da su u međuvremenu zapošljavani novi ljudi. Pogađajte  na koji način.

Predsednik opštine Nebojša Arsić kaže da će to “biti rešeno” i da je Dragiša konačno vraćen na posao. Arsić, koji je bio predsednik Privremenog organa se, međutim “ne seća i ne zna” da je Dragiša otpušten zato što je pripadao drugoj političkoj opciji. “Možda su mu njegovi rekli da napusti posao”, kaže Arsić u telefonskom razgovoru.

“I ja sam dobio pre nekoliko meseci obećanje od predsednika da će biti sve u redu”, kaže Dragiša i objašnjava da se, u međuvremenu, ništa nije promenilo, o čemu je on Arsića upoznao i u pismu poslatom oko Božića.

 

ODGOVORNOST

 

Zanimljivo je da ni zbog partijskog otpuštanja  do sada nema odgovornosti. Neko će reći, postoji ona politička, gubitak  vlasti na izborima. Ali, šteta je, koju i zdravstveno trpe otpušteni i njihove porodice, i materijalna. Naročito za budžet grada ili opštine ili ustanove u kojoj je radio otpušteni. Kada presuda postane pravosnažna u korist onoga ko je otpušten, to znači da iz budžeta mora da se isplate zaostale plate i sudski troškovi. U slučaju grada Leskovca, to je značilo oko 150 miliona dinara. Najmanje toliko je uludo bačeno zato što je neko hteo da pravi racionalizaciju a neko drugi, ko je primao platu za primenu zakona, nije upozorio onog prvog da, po zakonu, to ne može baš tako da se uradi. A sve to su građani posle platili sa 150 miliona. I nikom ništa.

 

 

ANTRFILE

 

Ovo je poslednuji tekst koji Nova Naša reč objavljuje u okviru projekta “Naše pare za njihovo partijsko zapošljavanje.Teme partijsko zapošljavanje i partijsko otpuštanje biće predmet našeg interesovanja i ubuduće.

 

 

Ekipa Nove Naše reči