Gradska biblioteka u Priboju bila je domaćin jubilarne, desete promocije književnog stvaralaštva Aleksandra Stojanovića Kana, koji je publici u gradu na Limu predstavio knjige „Male leskovačke priče“ i „Pobuna u doba samoće“.
Pred pribojskoj publikom autor je govorio o svom proznom i poetskom stvaralaštvu, književnim uzorima, načinima na koje nastaju njegove priče i pesme, ali i o odnosu književnosti prema svakodnevnom životu, čoveku i njegovoj potrebi za smislom.
Promocija je koncipirana kao svojevrsno putovanje kroz različite segmente Stojanovićevog književnog sveta. „Male leskovačke priče“ usmerene su ka ljudima, događajima i korenima jednog podneblja, dok „Pobuna u doba samoće“ kroz poeziju i prozu otvara teme savremene usamljenosti, otuđenja i potrebe za svojevrsnim buđenjem iz ravnodušnosti.
– „Male leskovačke priče“ vraćaju čitaoca korenima, ljudima i događajima koji oblikuju jedno podneblje, ali istovremeno otvaraju univerzalne teme bliskosti, razumevanja i empatije, koje su relevantne ne samo za Leskovac i jug Srbije, već i za sve ljude, ma gde oni živeli. Sa druge strane, „Pobuna u doba samoće“ kroz poeziju i prozu donosi drugačiji izraz, koji čitaoca podseća na potrebu da se probudi iz ravnodušnosti i suprotstavi usamljenosti i otuđenju savremenog čoveka – kazala je moderatorka promocije, profesorka srpskog jezika i književnosti Biljana Komarica.
Poseban doprinos večeri dali su Katarina i Damjan, koji su čitali odlomke iz Stojanovićevih knjiga. Njihove interpretacije približile su publici delove autorovog stvaralaštva, dok je čitaonica biblioteke bila ispunjena brojnim posetiocima.
Direktorka Gradske biblioteke Selma Slatina istakla je značaj ovakvih programa za kulturni život Priboja.
– Naša biblioteka se intenzivno trudi da sačuva i razvije kulturu Priboja i ovog dela zemlje, tako da nas raduje Stojanovićev dolazak, kao i učešće naših mladih sugrađana u pripremi i realizaciji same promocije – kazala je Slatina.
Stojanović se tokom večeri osvrnuo i na sam proces književnog stvaranja, ističući da inspiraciju često pronalazi na neočekivanim mestima i u različitim životnim situacijama.
– Mogu slobodno reći da motivi pronalaze mene: inspiracija se javi na raznim mestima i dolazi na neočekivane načine. U tim trenucima, volim da joj se prepustim i da dozvolim podsvesti da od toga napravi priču. Nakon toga sledi sam proces beleženja. Mislim da je najlepša stvar u životu pisca upravo taj stvaralački proces. Sve ostalo što sledi – objavljivanje dela, promocije i slično, predstavljaju samo lepi dodatak osnovnom ugođaju, a to je promišljanje i pisanje – rekao je pisac.
Govoreći o spoju svojih profesionalnih interesovanja i književnosti, Stojanović se osvrnuo i na činjenicu da se u njegovom stvaralaštvu mogu pronaći teme koje se na prvi pogled razlikuju od oblasti kojima se profesionalno bavi. Na pitanje kako neko istovremeno može da se bavi temama vojske, naoružanja i obaveštajnih službi, a sa druge strane piše poeziju i prozu, odgovorio je uz prilagođavanje čuvene misli Antona Pavloviča Čehova, koji je govorio da mu je medicina zakonita žena, a književnost ljubavnica.
– Kod mene je bezbednost ta zakonita žena, a književnost ljubavnica kojoj ne mogu da odolim – rekao je Stojanović kroz osmeh.
Pisac je istakao značaj okruženja za razvoj jednog pisca.
– Sem članova porodice, na mene su veliki uticaj imali nastavnici koje sam imao tokom života, kao i kolege sa kojima sam radio i sa kojima još uvek radim. Tu bih posebno istakao moju profesorku srpskog jezika Suzanu Đorđević, kao i drage kolege iz “Nove Naše reči”. Oni su u značajnoj meri doprineli da se moja ljubav ka pisanoj reči razvije u ispravnom pravcu, odnosno, da cenim i poštujem trajnost onoga što je na papiru napisano i objavljeno. Večnost nema cenu. Ne znam tačnu meru koliko se svi ti ljudi nalaze u mojim pričama, ali sasvim sigurno da su prisutni – istakao je pisac.
Autor je posebnu poruku uputio mladim ljudima koji osećaju potrebu za stvaranjem, ali se istovremeno suočavaju sa dilemom između umetničkih afiniteta i zanimanja koje im obezbeđuje egzistenciju.
– Ne mislim da je čovek jednodimenzionalno biće. Naša lepota je u našim mnogostrukostima, tako da smatram da je moguće da se talenat razvija, čak i kad je fokus stavljen na posao od koga živimo ili na ostvarenje drugih životnih ciljeva. Uostalom, mislim da je bio u pravu pokojni Duško Vujošević kad je govorio: „Ukoliko su ruže, procvetaće“. Zato je važno da čovek prepozna svoju pravu i istinsku svrhu i da teži njenom ispunjenju. To je, ujedno, i put ka relativnoj, dubinskoj sreći – zaključio je pisac.
Stojanović je zahvalio domaćinima iz Gradske biblioteke u Priboju, kao i svima koji su učestvovali u organizaciji promocije.
– Priboj će za sva vremena ostati jako poseban na mojim mapama, zahvaljujući svima vama. Pokazalo se da sam imao pravo kada sam odlučio da vas posetim, jer sam znao da Priboj, kao i druga manja mesta u Srbiji, ima nešto što se polako gubi u ovim danima površnosti i dekadencije, a to je duša – kazao je Stojanović.
Nakon promocije usledili su druženje, potpisivanje knjiga i zajedničko fotografisanje. Autor je tom prilikom biblioteci poklonio primerke svojih knjiga, pa će čitaoci iz Priboja ubuduće moći da pozajme i čitaju „Male leskovačke priče“ i „Pobunu u doba samoće“.
Aleksandar Stojanović Kan dobitnik je književnih priznanja u zemlji i regionu, a njegove priče, eseji i pesme objavljeni su u više od trideset književnih zbornika i časopisa. Svoje knjige i rukopise do sada je predstavljao publici u Leskovcu, Vlasotincu, Beogradu, Novom Sadu i Zrenjaninu.
Primerci njegovih knjiga mogu se poručiti putem imejla porudzbineknjiga@gmail.com.
Leave a Reply