Kako preživeti sa penzijom od 6.500 dinara

Mnogi budući penzioneri sa puno nade očekuju rešenja o svom penzionisanju. A
kad stigne dugo očekivano rešenje o visini penzije tek tada nastaju problemi
i razočarenja. Najčešće visina penzije je daleko niža od očekivane, jer mnogi
poslodavci su doprinose za penziju uplaćivali po najnižoj skali, a neki ni to
nisu činili.

Pravi pogrom, koji je zadesio mnoge radnike u društvenim preduzećima
početkom ovog veka, kada su preduzeća stradala na najgori mogući način, u
potpunosti je skoro obespravio radnike da dođu do određenih podataka iz
svojih firmi koji se tiču dela obračuna o visini zarada.

Inače, na aprilskom platnom spisku Republičkog fonda za penzijsko i
invalidsko osiguranja (PIO) bilo je 1.653.330 penzionera, što je za oko dve
hiljade više nego u decembru prošle godine. Podaci penzijskog fonda
pokazuju da ukupno 206.967 penzionera u Srbiji prima penziju nižu od
minimalne, a da najniži iznos penzije prima 234.414 penzionera. Gledano po
opštinama najviše se penzija isplaćuje na Novom Beogradu, 57.541, a najmanje
u Crnoj Travi gde ima samo 394 penzionera.

U razgovoru sa predsednikom vlasotinačkog udruženja penzionera Predragom
Rašićem i sekretarom Jovanom Krstićem saznali smo mnogo toga što najviše
muči penzionere u opštini Vlasotince. Godine pritisle, staračka nemoć i
nemaština se uveliko uselila u gotovo sva staračke domaćinstva, a od visine
novčanog iznosa penzijskog čeka glava da zaboli. Jer živeti i preživeti sa
penzijom od 6.486 dinara, koliko se mesečno od države dostavlja iznos
mesečne penzije na tekući račun jedne osobe, svakako je za brigu.

Evo možete pogledati i videti autentičan dokaz, nemoći najstarijih, njihove
čekove nekoliko njih iz udruženja, čija su primanja manja od 10.000 dinara. A
tek penzije sa nešto više od šest hiljada dinara ne treba uopšte
komentarisati. Kada se vidi takav iznos, čovek može samo da zanemi i da
zaćuti. A to su uglavnom osobe koje su bolesne i najveći deo svojih primanja
moraju da izdvajaju za lekove. Pomoći ni od kuda nema, državne, lokalne
institucije ne mare mnogo za ove probleme, i zbog toga smo iskreno zabrinuti.
Naše udruženje je nemoćno da u pravom kapacitetu pomogne svima onima koji
su u problemima, – veli Predrag Rašić, predsednik udruženja, koji je
svakodnevno na usluzi zajedno sa sekretarom udruženja Jovanom Krstićem.

NNR: Koliko penzionera ima na teritoriji opštine Vlasotince? 

Rašić: – Na teritoriji opštine Vlasotince trenutno ima 5.817 penzionera, a
naše udruženje broji oko 2.000 članova. 

NNR: Da li ste u poslednje vreme imali neku akciju pomoći penzionerima?

Rašić: – Nedavno smo završili akciju podele paketa solidarne pomoći koju je
dobilo 704 penzionera, po propisanim kriterijumima. Paketi su sadržali deo
hrane, jedan deo bila su sredstva higijene, a sve to u vrednosti od 2.000
dinara. Sve ovo realizovano je uz pomoć ljudi iz samog vrha Saveza udruženja
penzionera Srbije.

NNR: Bilo je sa vaše strane pokušaja obezbeđenja još za nekih benefita za
vaše članove udruženja?

Rašić: – Nismo ni najmanje zadovoljni ishodom po pitanju naših zahteva. A to
se odnosilo za odlazak u banje gde se, po nama, nije radilo uopšte
transparetno i gde bi se mogli videti kriterijumi odlučivanja za odlazak
penzionera u određene banje.

NNR: Da li znate iznos vrednosti prosečne penzije u opštini Vlasotince?

Rašić: – Ne nije mi poznat taj podatak, ali smo sigurno na samom dnu po
visini primanja naših penzionera. Zabrinjavajuća činjenica je da 2.817
panzionera prima prosečnu penziju u iznosu od 25.987 dinara, što je jedna
polovina od ukupnog broja penzionera u našoj opštini. Sam ovaj podatak kazuje
sve sa kojim sredstvima raspolažu naši ljudi najstarijeg doba.

NNR: Da li ste tražili, možda, popust u prevozu penzionera?

Rašić: – Istakli smo zahtev za prevoz autobusom penzionera starijih od 65
godina od Tegošnice do Leskovca. Dve godine su prošle, a nikakvog pozitivnog
rešenja po tom pitanju nema. Čak se nisu udostojili da nam bar odgovore na tu
našu molbu. I tako mi nemamo nikave benefite od strane naše opštine.

NNR : Kako se finansira vaše udruženje?

Rašić: – To su sredstva od članarine naših članova i ona su na mesečnom
nivou u iznosu od oko sto hiljade dinara. Iznos članarine na mesečnom nivou
je 50 dinara.

POMOĆ

NNR: Da li vaši penzioneri u toku godine dobijaju neku pomoć?

Rašić: – U okviru naših mogućnosti i naših sredstava svake godine vršili
smo deobu, određenog broja, paketa, a najugroženijima plaćamo i lekove koje
oni koriste u vrednosti od dve hiljade dinara.

NNR: Ide zima, a penzionerima posebno su potrebne tople sobe. Da li ste
imali akciju obezebeđivanja kupovine ogreva za penzionere?

Rašić: – Taj posao smo već obavili. Na šest jednakih rata, po ceni od 6.900
dinara po kubnom metru obezbeđnjna su bukova ogrevna drva, koja će biti
bezgotovinski plaćena preko PIO fonda. Inače, sve finansijske transakcije
obavljamo na način kako je to prpopisano zakonom o knjigovodstvu i nikako
drugojačije.

NNR: Imali ste i neka sportska takmičenja?

Rašić: – Da. Bilo je i toga. Organizovali smo kao domaćini Olimpijadu
„Trećeg doba” Jablaničkog okruga, a učešće su uzela sva udruženja sa našeg
regiona. Sredinom narednog meseca idemo u Vrnjačku Banju, gde će biti
sportskih nadmetanja u više sportova, u četiri takmičarska dana. U ovo poznato banjsko odmaralište putujemo u nadi da postignemo dobre rezultate,
ali maksimalno ćemo poštovati i ono što je davno rekao Pjer De Kuberten,
osnivač modernih Olimpijskih igrara: ,,Važno je učestvovati, nije važno
pobediti”.-

Ekskurzije

IDU U GOSTE I PRIMAJU GOSTE
Očuvanje i negovanje dobrosusedskih odnosa sa drugim udruženjima traje i
neguje se već dugi niz godina. Takva tradicija se poštuje i neguje svih godina i
susreti samo donose nova prijateljstva koja puno znače svim penzionerima.

Dolaze nam u posetu, a idemo i mi u mnoga mesta, kao što su Surdulica,
Vladičin Han, Aleksinac, Prokuplje, Babušnica, Bela Palanka i Lebane.
Svuda smo dočekani prijateljski i na najvišem nivou. Umeli smo i znali da
im uzvratimo istom merom kada smo mi bili domaćini, – upoznaje nas sa
ekskurzijskim aktivnostima svog udruženja sekretar Jovan Krstić, koji posebno
napominje da se volonterskim radom ističu Olja Ignjatović, Časlav Davinić
i uvek spreman za šalu Nine Stojiljković.  

Tekst i foto: Vlastimir Stamenković