U Skupštinskoj sali Grada Leskovca održana je javna rasprava o nacrtu Programa za unapređenje položaja mladih na teritoriji Leskovca od 2026. do 2028. godine. Sprovođenje ovog programa treba da doprinese ostvarivanju strateških ciljeva u oblasti omladinske politike, sa ciljem da se mladima koji žive na teritoriji grada Leskovca obezbede kvalitetniji uslovi za obrazovanje, zapošljavanje, aktivno učešće u društvenom životu, kao i podsticajno okruženje za razvoj njihovih talenata, inovativnih ideja i preduzetničkog duha.
Unapređenje položaja mladih imaće višestruke pozitivne efekte na celokupnu zajednicu, doprinoseći njenom razvoju kroz nove inicijative, inovacije i energiju koju mladi donose, čime se jača socijalna kohezija i dugoročna održivost grada Leskovca. Potreba za izradom novog Programa zasnovana je na rezultatima analiza sprovođenja Strategije unapređenja položaja mladih Grada Leskovca za period 2021–2025. godine, koje su pokazale da je značajan deo planiranih mera uspešno realizovan i da su ostvareni vidljivi pomaci u pojedinim oblastima, ali i da su u međuvremenu identifikovani novi socijalni, ekonomski i društveni izazovi koji zahtevaju dodatne, ciljane i adekvatne mere javne intervencije.
Koordinator Kancelarije za mlade Aleksandar Stojanović ističe da je u planu organizovanje ovakvih rasprava i u Grdelici, Vučju i Pečenjevcu.
„Analizu potreba mladih nismo hteli da radimo mi kao grad, nego smo kontaktirali kancelariju „UNICEF-a“, koja je sprovela anketiranje uz podršku 36 volontera. Ukupno je ispitano 1.236 mladih starosti od 15-30 godina, a obuhvaćene sledeće oblasti: obrazovanje i dostupni programi; prostori za mlade; aktivizam i volonterizam; zapošljavanje i mobilnost mladih i zdravlje i blagostanje. Gotovo 95% ispitanih pripada kategoriji 15-19 godina starosti. U cilju što šireg obuhvata mladih za učešće u anketi, „UNICEF” je uključio sve učeničke parlamente sa teritorije grada Leskovca, Lokalni omladinski parlament, kao i udruženja mladih i za mlade u Leskovcu, sa kojima je održao sastanke. Udruženja koja su učestvovala u anketiranju su: Muzička komunikacija, Tim 42, „Under“, „koLab“, Omladinski institut za zdravlje i razvoj – ZDRAV, Logos, Hisarski šampioni, Kreativni centar, Zvonce, NACRT 45, „TomorrowLe“, Leskovačke priče, EU Zona, Omladinski pokret za prosperitet sela „Familija“ Zloćudovo i Udruženje „Skobaljić“. Rezultati ankete, iskorišćeni su kao polazna osnova za izradu ovog programa. Pored toga, predstavljeni rezultati ovog istraživanja predstavljaju značajan izvor informacija u vezi sa uključivanjem mladih u proces kreiranja javnih politika.“
Stojanović je rekao i da je u međuvremenu dobijen dopis Udruženja „Tim 42“ u kome se kaže da ovo udruženje traži da bude isključeno iz ovog programa, što će biti ispoštovano. Ana Pecarski u ime pomenutog udruženja pojasnila je da je želja ovog udruženja bila da doprinese stvaranju ovog strateškog dokumenta, ali da na sastanku upoznavanja nisu dobili nikakvu dokumentaciju i izveštaj o implementaciji prethodnog strateškog dokumenta koji je trajao pet godina.
„Nismo dobili nikakvu polaznu tačku, samo smo se upoznali sa ostalima koji takođe žele da doprinesu ovom programu. Rečeno nam je „šaljite svoje predloge“, a nismo imali ni format za slanje predloga. Najpre treba sagledati početno stanje, pa onda slati predloge, jer nema smisla baviti se merama, ako se prethodno nismo bavili onime što je do tada urađeno. Ovaj dokument, kao neko ko je potpisan da je učestvovao u njegovoj izradi, smo prvi put videli kad je objavljen za javnu raspravu. Osvrnula bih se na neke manjkavosti koje se tiču samog sadržaja dokumenta. U prethodnom petogodišnjem periodu, navodi se, potrošeno je ukupno nepunih 167 miliona dinara, a analiza efekata je u samom dokumentu objašnjena u devet rečenica. Mislim da ovo nije dovoljno da se sagleda stanje i sve ono što je urađeno u prethodnih pet godina sa ovim sredstvima. Dalje, UNICEF-ovo istraživanje, gde 95% uzoraka čine samo mladi od 15-19 godina znači da ogroman broj mladih nije obuhvaćen ovim istraživanjem, te ne znamo koje su njihove potrebe, što znači da mi strateški dokument baziramo na jednoj trećini mladih u Leskovcu. Mislim da proces treba vratiti na početak i sprovede kako treba, jer je to vrlo važan dokument, da nam se ne bi desilo da bacimo silne milione, a da ne znamo gde smo ih utrošili. Mi trenutno upravo radimo na sprovođenju analize inplementacije prethodne strategije i čekamo da dobijemo tražene informacije od lokalne samouprave.“
Jelena Miljković, članica Gradskog veća, pozvala je, da bez obzira na sve, svaki predlog koji imaju pošalju Kancelariji za mlade sve dok traje javna rasprava.
„Ono što je važno je da se vide sredstva iz budžeta koja se izdvajaju za mlade, što je jako važno. Nije tu važno samo nagrađivanje, ima i jako bitnih projekata, kao što je Udruživanje privrednika, Umrežavanje, ekskurzije za Vukovce…“
Bratislav Stamenković (Udruženje građana „I ja se pitam“) kaže da nije video indikatore vezano za analizu prethodnog programa, odakle bi se videlo šta je urađeno, koliko je korisnika bilo i koliko je novca potrošeno.
„Za ovu godinu je planirano 46 miliona za Kancelariju za mlade, zato treba da čujemo brojeve kako je novac ranije trošen, kako bi se program prilagodio u odnosu na prethodni period. Mnogo mladih odlazi iz Leskovca, a ako programi nisu prilagođeni, onda, umesto da ih zadržimo, mi im otvaramo vrata da odu odavde.“
Problem sa odlaskom mladih ljudi iz Leskovca istakao je i Vladimir Šiškin, koji je to potkrepio tvrdnjom da za Novu godinu nije video mlade ljude u diskoteci (!?).
„U Leskovcu živi oko 20.000 mladih ljudi, a mnogo njih odlazi iz grada. A to rade jer zaposlenje zavisi od partijske knjižice, teraju ih da botuju, vode ih po mitinzima, a mnoge sam video u Beogradu u šatorskom naselju koje zovemo „Ćacilend“.
Pavle Kostić ističe mladi ljudi nisu mnogo zainteresovani za dešavanja u gradu.
„Radeći pomenutu anketu, palo nam je na pamet da se radi o grupi ljudi koji su srednješkolci i koji će, kada završe srednju školu, otići na fakultete. Hteli smo da kroz njihove odgovore saznamo šta je to što njima treba da bi se, nakon završetka fakulteta, vratili u svoj rodni grad i zajednicu nastavili svoj život ovde. Zato smo se odlučili da najveći broj ispitanika bude u grupaciji od 15-19 godina.“
IS/LJS
Leave a Reply