- U javnoj sferi i medijima se vrlo malo govori o radnim pravima, zaposleni su šikanirani, a poslodavci ne poštuju naloge inspekcije o vraćanju na posao i veliki broj ljudi ima platu ispod minimalca, neki su od zaključaka ankete koju je sprovodila Regionalna informativna agencija JUGpress.
Mediji premalo pažnje posvećuju temi radnih prava, odgovorilo je čak 98,6 posto učesnika u anketi Regionalne informativne agencije JUGpress, a najviše učesnika je predložilo da ova agencija više piše o mobingu, što navodi na zaključak da je ta pojava sve prisutnija u radnim odnosima.
Na pitanje „Koliko znate o Zakonu o radu?“, da zna dovoljno odgovorilo je 37, 8% učesnika i učesnica u anketi. Da zna malo njih 35,1%, a odgovor „nimalo“ je zaokružilo 8,1%, dok je svoje znanje ocenilo odličnim 18,9% anketiranih osoba.
Iako je preko 50% naših ispitanika i ispitanica odgovorilo sa „odlično“ ili „dovoljno“, možemo reći da znanje o zakonu koji kroji živote svih učesnika u radnoj sferi, a posredno i svih „izdržavanih lica“, nije na nivou kojim bismo se, kao društvo, mogli ponositi.
Sledeće pitanje, koje je glasilo: „Koliko znate o radnim pravima?“, a na koje su ponuđeni odgovori bili: dovoljno, malo, nimalo, puno; donelo je veoma slične rezultate. Naime, „dovoljno“ je izabralo 30,1%, „malo“ njih 38,4%, „nimalo“ 6,8%, a „puno“ 24,7% ispitanika i ispitanica. Ponovo možemo uočiti tendenciju da odgovori koji svedoče o dobrom poznavanju budu ukupno za nekoliko procenata zastupljeniji od preostala dva odgovora koja svedoče o jako lošem ili, čak, nepostojećem poznavanju radnih prava. Ako se zapitamo šta je uzrok tolikog broja odgovora koji ukazuju na slabo ili nikakvo znanje o toliko važnoj temi, možemo i zaključiti kako se radi o jednom sistemskom problemu. Dakle, ne radi se o tome da je bilo ko pojedinačno kriv jer nije upućen u datu temu, već o tome da je čitava društvena klima takva da se smatra da je ova tema nevažna, dosadna, kao i da je stanje daleko od bilo kakve promene, pa nije ni vredno boriti se za nju.
Na naše pitanje „Da li smatrate da mediji previše ili premalo pažnje poklanjaju temi radnih prava?“ odgovori su strogo polarizovani i, mogli bi smo reći, veoma upozoravajući.
Odgovor „premalo“ odabralo je 98,6% ispitanica i ispitanika, dok je „previše“ odabralo njih 1,4%. Ovo pitanje se apsolutno nadovezuje na prethodno potpitanje za razmišljanje, te ukazuje da je upravo u medijskoj neispraćenosti ovog esencijalnog problema čoveka koji živi u kapitalizmu jedan od mogućih razloga zbog čega učesnici upitnika tvrde da o ovoj temi poseduju skromno znanje. Ovo, takođe, potvrđuje da se
radi o jednom kolektivnom, a ne individualnom problemu.
Sledeće pitanje koje smo postavili svojim ispitanicama i ispitanicima je: „O kojim temama vezanim za polje rada biste voleli da pišemo?“. Kao odgovor svako od učesnika je moga da sam ponudi temu. Odgovori su raznoliki a najzastupljeniji je bio „pišite o mobingu“, a učestalost ovakvog odgovora govori o rasprostranjenosti ove pojave.
Na pitanje „Da li smatrate da znate koja su vaša prava kao radnika/zaposlenog?“ najveći broj ispitanika je odgovorio sa „da“ 68,1%, „ne“ 25%, „ne znam“ 6,9%. Činjenica da više od 30% naših čitalaca koji su učestvovali u anketi nisu zadovoljni svojim poznavanjem sopstevnih prava kao radnika govori u prilog tome koliko je ova tema slabo zastupljena u javnoj sferi.
Na naše šesto pitanje „Da li smatrate da je u javnoj sferi dovoljno zastupljena tema prava radnika?“, čak 85,1% ispitanika i ispitanica je odgovorilo da nije, njih 8,1% je odgovorilo da jeste, dok je odgovor „ne znam“ odabralo 6,8%. Ovo pitanje potvrđuje naš prethodni zaključak da je ova tema, iako od vitalne važnosti za egzistenciju svakog čoveka, u realnoj postavci stvari retko zastupljena u medijima, te da je ovo jedan od razloga nedovoljne upućenosti ljudi o njoj.
Na pitanje „Da li znate nekog ko je dobio otkaz, bio šikaniran na poslu na bilo koji način?“ čak 71,8% ispitanika i ispitanica je odgovorilo potvrdno, dok je odgovor „ne“ odabralo njih 28,2%. Činjenica da postoji ovoliki broj onih koji su upoznati sa slučajem gde je došlo do ozbiljnih kršenja radnih prava govori o tome u kojoj meri je ovo postala gotovo svakodnevica u našoj državi, a to nas tera da dalje postavimo pitanje: Ukoliko je kršenje radnih prava u ovoj meri zastupljeno, kako to da ovakve teme nisu mnogo zastupljenije u medijima?
U skladu sa ovim, Regionalna informativna Agencija JUGpress je pozvala svoje čitaoce i čitateljke da nam jave ukoliko žele da se o nekom slučaju vezanom za kršenje radnih prava piše, naravno, uz prethodno rigorozno proveravanje informacija koje smo dobili.
Na pitanje : „Da li znate nekog ko je dobio otkaz i inspekcija ga vratila na posao, a da je poslodavac to prihvatio bez problema?“, samo 36,1% naših ispitanika i ispitanica odgovorilo je potvrdno, dok je negativno odgovorilo njih 63,9%, što ponovo ukazuje na nivo na kome se nalazi poštovanje zakonskih odrednica od strane onih koji imaju moć da ih ne poštuju, ali i o obespravljenosti radnika koji su prepušteni sami sebi.
Čak 63,4 posto učeniska u anketi je na pitanje „Da li znate nekog ko prima platu manju od minimalca?“ zaokružilo odgovor “da” dok je „ne“ zaokružilo 36,6%.
Činjenica da je ovoliko broj ljudi rekao da poznaje osobu (ili više njih) koja ima platu koja je niža od zakonski dozvoljenog minimuma je možda i najbolja ilustracija poražavajuće realnosti u kojoj živimo i apsolutnog sloma radničkih (a uz to i ljudskih, jer radnici su, takođe, ljudi) prava.
Jedananesto pitanje se ponovo ticalo poznavanja Zakona o radu i glasilo je:„Da li mislite da je rad subotom u skladu sa Zakonom o radu?“. Procentualna raspoređenost odgovora je sledeća: „da“ 32,4%, „ne“ 50%, „ne znam“ 17,6%.
Poslednje pitanje je bilo vezano za jednu zakonski dozvoljenu formalnu radničku organizaciju i glasilo je: „Da li u vasoj firmi postoji sindikat?“. Odgovori su ponovo izuzetno polarizovani, te je „da“ odabralo 44,4%, a „ne“ 55,6%. Ovde možemo otići i korak dalje, pa se zaptati: da li je sama činjenica da negde postoji sindikat dovoljan
dokaz da su radnici, njihova prava i interesi u zadovoljavajućoj meri reprezentovana i branjena?
U ovoj anketi je učestvovalo 57,7% muškaraca i ženski 42,3% žena, kako su se sami izjašnjavali.
Budući da je grad u kome se nalazi sedište Regionalne informativne agencije JUGpress, Leskovac, važio za radnički grad tokom većeg dela svoje novije istorije, a, sudeći po broju fabrika i radnika zaposlenih u njima i van njih, čini se da je on to i dan-danas. Imajući ovo na umu, a svesni toga da se o radničkom pitanju, te, između ostalog, i o pravima radnika, u našem gradu i državi piše zapanjujuće retko, odlučili smo da upravo mi pokrenemo ova „zabranjena“ pitanja. Naime, na svom sajtu smo pokrenuli anketno istraživanje pod nazivom „Rad i radna prava“ u kojoj su učestvovali i čitaoci iz ostalih opština Jablaničkog okruga kao i iz Vranja i Pčinjskog okruga.
Milica Stojanović
Leave a Reply