Niko ne traži od Srbije da prizna Kosovo i to je nešto o čemu Srbija treba sama da odluči ali očekujemo da se i Priština i Beograd posvete tome da se pozabave onim što je gospodin Lajčak stavio na sto i da na taj način smire međusobne odnose, rekao je u intervjuu za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress.
On je poručio i da je ” jako bitno da ljudi u Srbiji imaju slobodu okupljanja i slobodu izražavanja i verujem da će se nastojati da to ne bude ograničavano”.
JUGpress: Kako ocenjujete izbore u Srbiji i kakva će biti Vlada Srbije, šta očekujete da se desi posle svega što se dešavalo pre, na i posle izbora?
Hil: Smatram da je vlada SAD-a veoma jasno stavila do znanja kako se mi osećamo po tom pitanju i u kom pravcu bi trebalo da se stvari kreću. Sada očekujemo izveštaj OEBS-a i verujem da Vlada Srbije treba da nastavi da radi sa OEBS-om na prevazilaženju nepravilnosti kojih je bilo. Izbori su svuda period koji nije lak i trebalo bi se pozabaviti problemima do kojih je došlo i kojih je bilo. Ali, ako pogledamo dalje od toga, imajući iskustvo kada smo prošli put mesecima čekali da se formira nova Vlada, ja se sada nadam da ćemo novu vladu imati u kraćem periodu kako bi smo mogli da nastavimo sa izgradnjom dobrih bilateralnih odnosa.
Ja sam u potpunosti svestan političnih tenzija, svestan sam svih problema na koje se naišlo, ali takođe i smatram da Srbi treba da sednu jedni sa drugima i da prevaziđu sve to. Želimo da vidimo pozitivan sihod i da postoji konsenzus oko toga kako će se ovi problemi rešiti. Mislim da ljudi u Srbiji moraju da se suoče i da jedni sa drugima nađu rešenja za probleme koji su nastali. Mi snažno podržavamo da vidimo ulogu OEBS-a i očekujemo da vidimo njihov izveštaj i verujemo da će se u odnosu na taj izveštaj Srbija ponašati.
Takođe, smatram da je jako važno da kažem da je jako bitno da ljudi u Srbiji imaju slobodu okupljanja i slobodu izražavanja i verujem da će se to nastojati da to ne bude ograničavano. Srbija ima veliki potencijal, velike mogućnosti i želeli bi smo da ih ona ostvari.
JUGpress: Da li je Beograd “predao” Kosovo i šta je dao, kako se govori u srpskoj javnosti?
Hil: Moja zemlja Kosovo priznaje kao nezavisnu državu. Znam da Vlada Srbije ne deli taj pogled na Kosovo. I mesto da se to reši je upravo Briselski dijalog, gde na stolu imamo niz elemenata koji treba da pomognu da se odnosi između dve strane najpre smire, da se normalizuju i ljudi sa obe strane nastave da normalno žive. Niko ne traži od Srbije da prizna Kosovo i to je nešto o čemu Srbija treba sama da odluči. Ali, očekujemo da i Priština i Beograd se posvete tome da se pozabave onim što je gospodin Lajčak stavio na sto i da na taj način smire međusobne odnose.
ZAJEDNICA SRPSKIH OPŠTINA I SRBI JUŽNO OD IBRA
JUGpress: Šta učiniti i kako naterati političke opcije da poštuju prava Srba koja su definisana i kosovskim Ustavom i šta učiniti na zaštiti njihove bezbednosti i bezbednosti njihove imovine i verskih objekata?
Hil: Stav moje zemlje, kao i EU i gospodina Lajčaka, je da treba da se formira Zajednica srpskih opština koja će pružiti neophodne sastojke da Srbi tamo mogu da žive bez bojazni i bez straha. I ZSO nije nikakav društveni eksperiment nego sadrži elemente koji su isprobani i dokazani širom Evrope. I ono što gospodinu Lajčaku svakako nije potrebno je da ljudi koji sede u zadnjim redovima na stadionu viču i da mu sa zadnjih tribina govore kako da radi svoj posao. On pokušava da radi jedan veoma težak posao i potrebna mu je podrška.
JUGpress: Čini se da će ta ZSO da važi samo za sever Kosova. Šta sa srpskim opštinama južno od Ibra i sa Srbima kojih je mnogo više i koji žive u Kosovskom Pomoravlju, gde ih ima 30-40.000?
Hil: Mogu samo da kažem da je ZSO taj prvi korak koji je potrebno postignuti da bi se izgradilo poverenje, da bi se izgradile takve okolnosti u kojima će se kasnije proširiti slično i na ostale delove Kosova. Potpuno sam svestan da je ovo jedan težak proces i ne nipodaštavam bilo čiju zabrinutost u vezi sa tim. Ali, moramo da pronašemo načine da doprinesemo ovim odnosima kako bi se garantovao mir i bezbednost u čitavom regionu.
VEZA IZMEĐU NAORUŽAVANJA VOJSKE KOSOVA I VOJSKE SRBIJE
JUGpress: Koliko su uzročno-posledično povezane najave pomoći u naoružavanju kosovskih bezbednosnih snaga i stalne priče iz Beograda kako srpska vojska treba da se naoružava? Da li je to u međusobnoj vezi?
Hil: Svakako da ima više tenzija nego pre izvesnog broja godina i da postoji više zemalja koje jačaju i brojčano i u snazi svoje odbrambene snage. I dok kažemo da mnoge zemlje moraju da pojačaju svoje vojne snage, moramo da vodimo računa da se to ne pretvori u trku u naoružanju i zato što takva trka obično samu sebe pokreće i ubrzava. Pomoć Kosovu je dugoročne prirode i nije vezana za trenutnu situaciju i trenutne napetosti, i, konačno, treba da dovede do situacije u kojoj nije potrebno instaliranje stranih snaga na teritoriju Kosova. Ono što nas stalno zanima je vrsta stabilnosti. Smatram da svi treba da shvate da je najbolji način da se iz ovih teških vremena izađe putem dijaloga.
ČIJI JE UTICAJ JAČI, AMERIČKI ILI NEMAČKI?
JUGpress: Koji je uticaj u regionu trenutno jači, američki ili nemački? Postoji ljudi koji kažu da je za region bolje kada je američki uticaj jači.
Hil: Ne znam kako da odgovorim na ovo pitanje, ali moja zemlja ima ovde interes da pomogne da se ovde ostvare evropske aspiracije zemalja ovog regiona i mi to radimo na svoj način. Kako to Nemačka vidi, morate da pitate njih.
JUGpress: Da li postoji nešto što želite da poručite ljudima na jugu Srbije i u širem regionu?
Hil: Ono što bih želeo da svi razumeju, jeste da su SAD zainteresovane da region jugoistočne Evrope postigne uspeh i to ne potiče samo od naše ranijeg angažovanja ovde, već zato što želimo za njih bolju budućnost. Približavamo se 25. godišnjici nemilih događaja i dešavanja iz 1999. godine i znam da se na to ovde gleda kao na tragične događaje. Opet, 25 godina je prekratnica jednog naroda kao i u životu pojedinca, kada je na neki način vreme da se pogleda unazad i da se podvuče crta kada je prošlost u pitanju i da se okrene ka budućnosti.
LJS-IS/SA
Mislim, da je ambasador Hil, dao korektan intervju.