Gradski budžet – između želja i mogućnosti


LESKOVAC

________________________________________________________________________

Mislim da je sada, zahvaljujući društvenim mrežama, to znatno lakše. Dosta građana je uključeno u sam proces budžetiranja, naročito mlađa populacija, jer mi imamo preko zvanične internet stranice grada baner preko koga tokom cele godine mogu da se dostavljaju predlozi koji stižu do nas. Preko mesnih zajednica je najkraći put da građani kažu šta je prioritet da se u toj mesnoj zajednici uradi, a mi u toku godine neposredno pre same izrade nacrta budžeta na dva mesta, najčešće u Uslužnom centru i zgradi opštine,
postavimo dve kutije sa anketnim listićem kako bi građani to popunili i naznačili šta je to što treba uraditi u njihovoj mesnoj zajednici i lokalnoj samoupravi
…- kaže Marija Milosavljević, šefica gradske službe za finansije u razgovoru koji smo sa njoom vodili na temu – kako izgleda praktično  kreiranje budžeta grada Leskovca i koliko je to zahtevan i komplikovan proces.
________________________________________________________________________


NNR: Koliko je komplikovano uskladiti sve želje i mogućnosti kada se priprema budžet, jer je jasno da ne može sve da se finansira?


Marija Milosavljević: Tako je. Želje su jedno, mogućnosti drugo. Samo pravljenje jednog budžeta, odnosno Odluke o budžetu, poćinje 5. jula kada iz Ministarstva finansija dobijamo uputstvo za pripremu Odluke o budžetu lokalne vlasti, zatim do 1. avgusta dostavljamo direktnim korisnicima budžeta uputstvo o pripremi nacrta budžeta, povratnu informaciju od njih dobijamo do 1. septembra. Prvi deo septembra je predviđen za analizu tih predloga prihoda i primanja, kao i rashoda i izdataka. Naravno da su mogućnosti uvek manje od želja, ali gledamo da usaglasimo sve to i izaberemo one koji se praktično izvodljije i koje u praksi možemo da izvedemo.

NNR: Koliki je procenat predloga koje građani dostavljaju?

Marija Milosavljević:
Građani su mahom zainteresovani za komunalne i infrastrukturne probleme, za asfaltiranje ulica u mesnim zajednicama, za izgradnju vrtića, tako da veliki deo tih predloga mi, u stvari, već imamo u planu i već su planirani Odlukom u budžetu. Procentualno možda nekih 30-ak procenata …-

NNR: Koliko građani shvataju da sve ono što oni žele ne može da uđe u budžet?

Marija Milosavljević: Mislim da su svesni toga i možda su zbog toga i manje uključeni u samo to participativno budžetiranje.

NNR: Kako više uključiti građane da participiraju u predlaganju budžeta?

Marija Milosavljević: Mislim da je sada, zahvaljujući društvenim mrežama, to znatno lakše. Dosta građana je uključeno u sam proces budžetiranja, naročito mlađa populacija, jer mi imamo preko zvanične internet stranice grada baner preko koga tokom cele godine mogu da se dostavljaju predlozi koji stižu do nas. Preko mesnih zajednica je najkraći put da građani kažu šta je prioritet da se u toj mesnoj zajednici uradi, a mi u toku godine neposredno pre same izrade nacrta budžeta na dva mesta, najčešće u Uslužnom centru i zgradi opštine,
postavimo dve kutije sa anketnim listićem kako bi građani to popunili i naznačili šta je to što treba uraditi u njihovoj mesnoj zajednici i lokalnoj samoupravi.

NNR: Pomenuli ste kategoriju mladih, za koje važi mišljenje da su nezainteresovani i ne žele da se uključuju. Koliko oni shvataju da je važno da se uključe i predlažu kako trošiti budžet?

Marija Milosavljević: Mislim da shvataju. Ne možemo samo kroz ankete i upitnike da dođemo do pouzdanog podatka koja je to grupa ljudi, s obzirom da su ankete i upitnici anonimni, ali čitajući portale i prateći društvene mreže primećujemo da su itekako zainteresovani za izradu budžeta i da su u toku sa svim što se radi na terenu.

NNR: Da li je dovoljno ljudi u vašoj službi angažovano na pripremi budžeta?

Marija Milosavljević: U službi da.

NNR: Šta se može unaprediti u čitavom procesu?

Marija Milosavljević: Možda više organizovati radne sastanke sa nekim ciljnim grupama, mada mi to već i radimo, npr. sa privrednicima, sa direktorima škola, sa predstavnicima mesnih zajednica… Možda da se putem medija više proprati neka javna rasprava i razgovor na ovu temu.

NNR: Šta konkretno znači participativno budžetiranje?

Marija Milosavljević: To znači da građani neposredno učestvuju u izradi budžeta, što kroz informisanje, što kroz konsultovanje, uključivanje, saradnju i kasnije kroz osnaživanje samih građana i udruženja da učestvuju u izradi budžeta. Samim tim jačaju i poverenje između građana i lokalne vlasti, a povećava se i kredibilnost lokalne vlasti u zajednici, doprinosi transparentnom radu lokalne vlasti i samo to participativno budžetiranje bi trebalo da bude snažnije da bi građani uvideli da taj novac koji oni izdvajaju za plaćanje poreza i razne takse i tako ulazi u budžet se troši na pravi način, kroz, recimo izgradnju puteva, obnovu škola, mesnih zajednica, zdravstvenih centara i ostalih njihovih predloga.

NNR: Da li građani imaju dovoljno informacija kako se troši njihov
novac iz budžeta?


Marija Milosavljević: Građani mogu informacije da dobiju putem zvaničnog sajta Grada Leskovca kroz Odluku o nacrtu izrade budžeta, gde mogu da vide na šta se novac troši, pošto jer sam budžet jedan složen dokument, što zbog svoje obimnosti, što zbog specifičnih
klasifikacija i samih naziva u budžetu. Mi smo se trudili da kroz „Građanski vodič“ što više približimo građanima kako izgleda budžet, samu proceduru izrade, ko u tome učestvuje… Kroz grafikone i ilustracije je prikazano kao jedan budžet izgleda. Možda bi trebalo i medije više uključiti u tu priču kroz neke tematske razovore, okrugle stolove na određenu temu kao što je ko sve učestvuje u iozradi budžeta, na koji način se troši novac svih građana…

Razgovarala: Ljiljana Stojanović

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*