Gde su pare koje Džinsi duguje gradu?

Gde su pare koje Džinsi duguje gradu i šta se dešava sa onim mašinama koje su medijima prikazivane kao “zaplenjene” od strane grada? Šta se dešava sa platama i doprinosima za penzijsko osiguranje radnika? Reklo bi se da se čaka da javnost zaboravi na ova pitanja.

Takav zaključak može da se izvede i iz ove diskujisje na poslednjoj sednici Skupštine grada Leskovca.

Evo dijaloga na posednjoj održanoj sednici Skupštine grada pa procenite sami.

Nebojša CAKIĆ( Za Leskovac ZAJEDNO): Vidim da ima prihoda od strane davanja u zakup odnosno korišćenje nepokretnosti i pretpostavljam da bi tu trebao da bude i prihod od strane „Džinsija“. Više puta ću pominjati i osnovnog tužioca u Leskovcu, Renatu Cvetanović, da radi svoj posao. Čuli smo na medijima da gradonačelnik nije preduzimao mere, na koje je obavezan po zakonu, u cilju naplate zakupnine od strane fabrike „Džinsi“. To je više puta rečeno i to je krivično delo. On može da ne preduzima mere ako su to njegove pare, a on verovatno i računa da je ceo ovaj budžet njegove pare, jer ih on i troši kako hoće. Ali, kada bi u ovoj zemlji postojali zakoni bilo bi pitanje ko te ovlastio da ti nenaplaćuješ ono što je svojina građana? Ja sam se i našalio na jednoj konferenciji za štampu, ge sam rekao da našeg gradonačelnika vole i žele ljudi iz Pirota, jer on kad ide na svadbu ne nosi kovertu, nego se vraća sa kovertom.

HIPOTEKA?

Sramota je i što je rečeno da Grad Leskovac ima hipoteku ili šta već nad sredstvima za rad što je netačno, jer je to već unapred bilo stavljeno pod hipoteku i Grad Leskovac ništa nije imao nego je to jednostavno laž da se smire građani. Zato i pitam pošto je otvoren stečaj da li je Grad Leskovac naplatio svoja dugovanja kao što jereako gradonačelnik. Ja potpisujem da nije. Takođe, čuli smo i da je gradonačelnik utešio radnike i rekao da „Džinsi“ neće ići u likvidaciju, nego u stečaj. Ne znam da li ga ovi oko njega namerno savetuju da priča naopake stvari, jer da „Džinsi“ ide u likvidaciju, da znaju radnici, onda bi svima bilo isplaćeno ono što se duguje, a kada se ide u stečaj onda će dobiti ništa, kao i većina radnika firmi u stečaju. Verovatno je gradonačelnik od trenutka kada je „Džinsi“ bio u problemu, pa nije mogao da dobije građevinsku dozvolu, pa je došao Rasim Ljajić, pa kaže ono kad smo išli na svadbu, od tog trenutka „Džinsi“ je najbolji, a do tog trenutka nije bio. Kao što su se brojali kamioni PVV dok se nije otišlo u Beč, a onda je postala najbolja firma.

KAKO JE BILO. . .

Goran CVETANOVIĆ (gradonačelnik): Kompanija „Džinsi“ se 2015. godine obratila pismom o namerama gradonačelniku gde je izrazila nameru da investira u proizvodnju tekstila u Leskovcu. Da bi povećali proizvodnju bio im je potreban prostor od 13.000 kvadrata i to na prostoru DP „Sintetika“, koja je bila u stečaju. Kako to da se Leskovac prvi u Srbiji setio da sopstvenim sredstvima kupi za 40 miliona tu propalu firmu iz stečaja? Kako to da baš Cvetanović izvuče tih 40 miliona od Vlade Republike Srbije i da vrati novac u budžet Grada Leskovca? Kako to da baš tada „Džinsi“ obeća 300 novih radnih mesta i da je to bio razlog da krenemo u to? A onda su uzeli tri pogona u Leskovcu, jedan u ulici Solunskih ratnika, koji su oni kupili iz stečaja, jedan u nekadašnjem „Srboleku“ i treći u fabrici „Leteks“. Sećate li se kakve je uslove imalo 20 radnika, pre nego što smo mi došli, u „Džinsiju“? Imali su „Leteks“ sa polomljenim prozorima, sa krovom koji nije postojao, direktna komunikacija sa nebom… Tada je Aleksandar Vučić bio premijer, te davne 2015. godine, i krenuli smo u realizaciju „Sintetike“, 196 miliona smo izvukli od Vlade Srbije da bi napravili, od propalog, devastiranog, uništenog preduzeća gde je bio otpad, da bi tamo mogli radnici da rade. To je bila prva takva investicija koju je Grad Leskovac uradio u ovom vremenskom periodu.

I sve što kažu o ovome nije tačno. Investitor nije bio oslobođen plaćanja zakupnine. On nije ispunio zakonski predviđene uslove da bi uopšte dobio takav vid subvencija. I nisu dobili saglasnost komisije za državnu pomoć. Realizacije investicije je nastavljena kao klasičan ugovor o zakupu, gde zakupac plaća punu cenu zakupnine koja je procenjena isključivo od strane ovlašćenih veštaka, tako da je „Džinsi“ ušao u zakupodavni odnos sa gradom, plaćao zakupninu, zaposlio ljude i pokrenuo proizvodnju. Ugovor o zakupu je potpisan 12.10.2018. godine sa obavezom da zaposle 250 novih radnika na neodređeno vreme, a da plaćaju tržišnu vrednost zakupnine. Grad Leskovac je bio u konstantnoj komunikaciji sa fabrikom „Džinsi“ i kada su se pojavile prve informacije da postoje teškoće u toj fabrici, u kontaktu sa menadžmentom, oni su to negirali. Šta vi tu možete? Pitate ih, oni kažu da je sve u redu, nemate mogućnost da idete i proveravate njihovo poslovanje. Ko to može? U koji privatnu firmu možete da odete kao gradonačelnik, kao uposlenici lokalne samouprave i da proveravate njihovu solvenstnost, način rada, itd… Postoje državni organi koji su isključivo plaćeni za tako nešto.

Tek 30.62023. godine sam dobio informaciju da „Džinsi“ neće nastaviti poslovanje u Leskovcu. Već sa nepunih mesec dana, 27.7.2023. godine, sa novom kompanijom, italijanski „Aunde“, na istom prostoru smo napravili ugovor. Koja je to firma koja je otišla iz Srbije u ovom vremenskom periodu ili za vreme Demokratske stranke, a da je neko za mesec dana našao na istom prostoru, pod istim okolnostima da zaposle sve radnike, čak i do 600 radnika, ali o tome ćemo kada bude vreme, da ne idemo ispred svih… Kompanija „Džinsi“ nije povukla nikakve subvencije za objekat „Sintetike“, za zapošljavanje u „Sintetici“ niti je kao što je napred navedeno imala oslobađanje u pogledu zakupnine, već je plaćala isključivo tržišnu zakupninu.

ZAŠTO GRAD “NIŠTA NE MOŽE” KAD DŽINSI “LAŽE”?

Na žalost, kompanija je doživela krah i morala je da ode i da zatvori svoje pogone u Srbiji. Na kraju, likvidacija ili stečaj, znate da je bila likvidacija nestali bi tragom, ovako postoji stečajni upravnik koji je od 12. septembra preuzeo odgovornost, imate tu mašine, imate veliku količinu robe, dve fabrike, „Srbolek“ i onu u Radničkom naselju, koje su u stečajnoj masi. Siguran sam da će iz te stečajne mase biti isplaćeni radnici, jer oni imaju pravo prioriteta, oni su prvi red. Iako je „Džinsi“ rekao da će do 30.7. isplatiti potraživanja radnika, a prema gradu do 30.8., nije prvi put bilo da slažu i mi tu ništa ne možemo.

KOVERTE I KESICA BOMBONA

Što se tiče nekih koverata itd., da, ja sam bio na svadbi 2016. godine, ne sećam se kad, davno prošlo vreme, kad je fabrika bila u najboljem i stavio u kovertu 500 evra. Ja sam dao u koverti 500 evra na svadbi. Kad se moj sin ženio pre par meseci niko od stranih investitora nije bio na svadbi jer niko nije ni bio pozvan. Imao sam ja trošak, kao i ljudi koji su pored mene bili, ali neka se pohvali neko ko je od „Džinsija“ dobio makar kesicu bombona ili „Džinsi“ farmerke, majicu, slobodno neka dođe kod mene i ja ću ga bogato nagraditi.

IS/LJS