Fudbalske legende Dubočice (3)

LESKOVAC

      Stanko Filipović zvani Cule po zanimanju je – klomfer, a bija je jedan od najboljih ako ne i najbolji fudbaler svih vremena u Leskovac. 
  • Meni su dali nadimak Cule za toj što sam mnogo trčao po loptu i vikali su – trči po loptu ko Cule! Trči ko Cule po loptu, i takoj mi i ostade nadimak – Cule!
    • Ja sam se rodija 1920. godine. A imaja sam 15 godine kad sam počeja da igram fudbal. Prvo sam još ko dečko igraja za „Moravac”. Kod “Moravca” sam prvo bija – golman i bija sam najbolji golman. A posle sam bija polutka. Tg sm išja u trgovačku školu – učija sam limarski zanat kod Trajka Burdu. U to vreme gol za fudbalski klub “Momčilo” branija je Jova Spasić Kuliza iz Mlinsku ulicu. Posle je branija za reprezentaciju Jugoslavije. Jova Spasić je ko saler radeja kod južara Voju zvanog Zvizdi, i ja sam mu ko dečko vrteja salerski točak. ( Sad je tu Merkator Roda ).
      Čini se da je najduži igrački staž u Dubočici imao proslavljeni golman Dragoljub – Anton Stojiljković zvani Čiča. Anton je rođen 1919.godine. Igrao je do 1955. i punih 36 godina bio nezamenljiv na golu Dubočice. Kada je prestao da igra – fudbalski dres zamenio je za – sudijski i bio je vrlo uspešan fudbalski sudija. Njegov sin Miroslav Stojiljkovića kaže da je Anton kasnije često spominjao ono što se dogodilo kada je “Dubočica’’ igrala sa Bačkom Palankom i fudbalskim klubom u Zaječaru.
    • Kad je Dubočica igrala sa Bačkom Palankom, fudbaleri su odseli u hotel “Sloboda’ u Somboru. Tom prilikom Luka Pačavra je, posle umivanja, zaboravio da zatvori slavinu na lavabou. I nastala je poplava i počeo je da otpada plafon. Kada je video da otpada plafon Luka je, ne znajući da je on zaboravio da zatvori slavinu, rekao:
  • A ja pa mislim – kiša pada!
    Na utakmici u Zaječaru bek Blagoja – Bane Banković je postigao neslavan rekord – dao je TRI auto gola! I Anton je počeo da viče svojim odbrambenim igračima: – Ma – držite Bankovića! Može da ni da još koji gol!!
    Dubočica je tada u Zaječaru izgbila sa 5:1. U povratku iz Zaječara u autobusu – opšta žalost! Niko ni s kim ne govori. U jednom trenutku ustane Joži i kaže:
    – Ja sam stalno imao osećaj da će Banković dati gol. Trebalo je Bankovića da pustimo u navalu pa da Zaječarcima daje golove!
    U tom trenutku sa svog sedišta skočio je Bankovića i po rečima Antona – jedva su uspeli da ih razdvoje da ne izbije tuča između Jožija i Bankovića.

Nema te priča o starom Leskovcu a da se ne spomenu legendarne igre fudbalera Dubočice. I ne “izrecituje“ naizust sastav tima koji je pobeđivao i mnogo jače klubove od sebe. Samo u prvenstvu 1955. godine Dubočica je postigla – 86 golova. Od toga, samo je Zare postigao – 35 golova. Posebno mesto u sećanjima pripada utakmici između Dubočice i Crvene zvezde iz Beograda. Utakmica je odigrana 11. oktobra 1953. – povodom Dana oslobođenja grada. Pobedila je Dubočica sa 3:2.
Još se pamte igre Dubočice u prvenstvu 1953. godine. U ovom prvenstvu Dubočica je pobedila Vlasinu sa 5:1, Dinamo iz Vranja 7:2, Metalac iz Knjaževca 6:0 i Radnički iz Pirota sa 7:0.
Naredne, 1954. godine fudbaleri Dubočice odigrali su 63 utakmice – dali su 157 a primili 78 golova. Dobre igre i veliki broj postignutih golova obeležili su i takmičenje u Niškom fudbalskom potsavezu 1955-56. godine. Horničar sportskih događanja u Leskovcu Dragomir Milosavljević Stranac je zapisao da su osvojili naziv prvaka – postigli su 86 golova od kojih je Zare Trajković dao 35 golova. Ovaj uspeh postigli su – Petar Gičić, Živko Đukanović, Borivoje Golubović, Dragan Golubović, Dragan Lazić, Svetislav Jovanović, Stanko Filipović Cule, Luka Jović Pačavra, Petar Jović, Tihomir Živković, Svetozar – Zare Trajković, Momčilo Manojlović, Aleksandar Miljković, Živojin Mitić, Slobodan Cvetanović, Momčilo Stojanović – Moša Tabak, Blagoje Banković i Gradimir Cekić.

Golman Anton Stojiljković, zvani Čiča, branio je do svoje 37-me godine, i u fudbalsku penziju otišao 1955. godine. Ali – ne i iz fudbalskog života – umesto da bude na golu – postao je fudbalski sudija. Momčilo – Monja Anđelković kaže da su tada igrali – bekovi dva para: Lečić i Tričković, i Banković i Borivoje Antić – Riče, half linija Svetica Jovanović i Mile Čajkovski zvani Čajko, na mesto centarhalfa Bane Cvetanović i Mita Dživdžan, doktor ( igrao je i beka), zatim Branko Jovanović Dželja, desno krilo Petar Jović Malinac, desna polutka Tihomir Živković Tice i Momčilo Anđelković- Monja, centarfor Svetozar – Zare Trajković, leva polutka Stanko Filipović Cule, levo krilo Luka Jović – Pačavra i Aleksandar Miljković – Čupac! Polutka Jovan Božić –Jože komercijalista u Resortu. U to vreme za Dubočicu su igrali i Moša Stojanović – Tabak i Maksut Elezović, zvani Mate – polutka.

S L I K A  - ZARE U SKOKU  PRED PROTIVNIČKIM GOLOM

O svom saigraču – legendarnom Zaretu Trajkoviću, Momčilo – Monja Anđelković je napisao i pesmu: NE SE ZNAJE – ZARE IGRA:
– Ne se znaje, Zare igra,
kad podripne, kao čigra,
i tuj gol da padne mora –
toj ne brani – ni Zamora!
Dok publika još pali cigare,
sve se znaje – daja ga je Zare.
Golman loptu već vadi iz mrežu,
od strašan šut – gubi ravnotežu!
Strah i trepet za golmani beše,
svi golmani od njega strepeše,
ko iz topa on je šutirao –
skoro svakog on je matirao.
Kad centrira Malinac Nauka,
za golmane velika je muka,
protivnik se tad za glavu vata,
za golove Zare beše tata – mata.
Cule Filipović i tehničar Tice
po terenu leteše ko ptice,
kreatori igre i motori tima –
blago „Dubočici“ – kada takve ima!

Koliko su Leskovčani voleli svoju Dubočicu pokazuje utakmica sa Vlasinom kada je na stotine navijača u Vlasotince otišlo ko na taljigama, ko autobusom, ali najviše – peške! I tamo i – ovamo natrag! O toj legendarnoj utakmici i golovima koje je dao Zare i obezbedio Dubočici dalje takmičenje decenijama se priačalo!
Kada Dubočica igra na svom terenu – o toj se utakmici unapred pričalo danima, a posle nje – opet danima prepričavalo kako je ko igrao, kako i kooliikooo je golova dao Zare.
To su bile igre i golovi za pamćenje, a priče o fudbalerima nezaobilazne uvek kada nas sećanja vrate na te godine sjaja i velikog ugleda koje su fudbaleri Dubočice ( dobijajući od kluba samo bonove za hranarinu, odnosno pojačanu ishranu ) – imali i ostavili nam da o njima pričamo….

Sava Dimitrijević

1 Komentar

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*