BRISEL
Ne , u Briselu nam nisu pokazali sobu u kojoj je, prema sopstvenim rečima, novi predsednik Srbije, tada premijer, Aleksandar Vučić spavao na podu posle razgovora sa predstavnicima Prištine. Nije da neki nisu pitali dal’ možemo da je vidimo.Ali, u Briselu su nam ipak pokazali kako izgledaju ozbiljne institucije i šta znači živeti u Evropskoj uniji. Naravno, smetala nam je rigorozna kontrola prilikom svakog ulaska u evropske institucije, naročito svaki put skidanje kaiša, onima koji su ga nosili. Smetalo je i čekanje. Mi bi smo, izgleda, kao ovde, kod nas, preko veze i mimo reda a posle se, kao zalažemo, za ono drugo, što znači poštovanje reda, pravila i zakona. Ovo “mi” se odnosi na grupu novinara koja je, kao deo nagrade na konkursu Evropskog PROGRES-a, a uz pomoć Delegacije EU boravila u jednoj od prestonica ujedinjene Evrope. I ne znači to da su novinari “azdisali” (tipično leskovački izraz koji je teško prevodiv) već da smo naučeni na skroz drugačiji način života u Srbiji. Onoj koja je na putu ka EU.
Dakle, Brisel je kulturološki šok.I zbog činjenice da na njegovim ulicama srećete ljude sa svih strana sveta.I zbog činjenice da se tamo ljudi ne švercuju u metrou. I zbog činjenice da, kada uđete u lift neke od evropskih institucija, nikada niste sigurni da li će neko vama nepoznat, a liči vam na evropljanina, progovoriti na jeziku sa prostora bivše Jugoslavije .
I zbog činjenice da vam se tamo otvaraju oči šta sve u Srbiji (dakle ne Srbija da promeni već U Srbiji) , treba da se promeni da bi postala deo EU. Poruke koje smo čuli od zvaničnika sa kojima smo razgovarali su one iste koje čitamo u medijima. Odgovori takođe, politički i diplomatski .Čak i kad su u nezvaničnom razgovoru.
Ali, ono što vas zatekne na ulici je mnogo više od zvaničnih poruka. Tako i one trešnje iz prošlog broja.Da, trešnje u Briselu su 15 evra za kilogram, bar u blizini institucija EU.Naravno da smo bili šokirani.Ali, kad bolje razmilite, u Briselu ne žive oni kojima je plata toliko mala da bi ove trešnje mogli samo da sanjaju.Tamo žive ljudi koji mogu da ih kupe i po toj ceni. Inače, niko ih ne bi nudio da nema tržište, zar ne. Da li vam suludo zvuči pitanje zašto trešnje iz Srbije ne bi mogle da se prodaju u Briselu po toj ceni? Dakle, edukovati i osnažiti srpske proizvođače da svoje proizvode spremaju za briselsko tržište.Koje je skupo, to je tačno, kažu nam ljudi sa kojima smo razgovarali u ovom belgijskom gradu. Ali, osnažiti proizvođače, srpske seljake u izumiranju, a ne prekupce i nakupce koji će da valjaju ko zna čiju trešnju ko srpsku, kao što to rade već u trgovini sa Rusijom. Za to osnaživanje i sprečavanje mahinacija su potrebne ozbiljne institucije u kojima će raditi ljudi koji to ZNAJU da sprovedu, a ne samo oni koji znaju da slušaju svoje partijske vođe.
Brisel je i edukativan.Zamislite, oni tamo običan pomfrit prodaju kao specijalitet. A ručno pletena belgijska čipka ima , za naše uslove, paprenu cenu. Jedno miljence za celu srpsku platu, onu realnu od 200-250 evra, ne onu koju nam javljaju mediji. Ali, ova dva primera samo znače da su napravili brend od svojih proizvoda. Treći je takozvani vafli, ono što mi ovde zovemo galete ili “bakin kolač”. Dakle, standardizacija , brendiranje pa u Evropu. Teške reči za običnog proizvođača hrane? Ne, ne mora to da zna svaki proizvođač hrane. Ali, država mora da uspostavi službe koje će pomagati tom proizvođču hrane da stigne do Brisela. Ne institucija, već prodajnih mesta. Ili, zašto da ne, može i u kantine institucija. Kao što su Vuk Karadžić, Sretenjski ustav, “fića” i još ponešto stigli u briselski Muzej Evrope kao tekovine te iste “stare dame”.
I nije tačno da nema para za te naše trešnje, specijalitete, ručne radove. Ima, postoje evropski fondovi kojima Srbija ima pristup.Naravno, nije da nije komplikovano. Ali, zar Srbija ne može da organizuje edukaciju za svoju mladež (i one koji se osećaju mladima) o tome kako doći do evropskih fondova? Ili je samo potrebno podstaći one koji to znaju da pišu projekte i konkurišu.
A možda ih i samo ne sprečavati u tome. Mislim, gospodo iz raznijeh stranaka, jasno je da gurate svoje članove i pristalice svuda ali, ovo je previše ozbiljna stvar da bi se njome bavili oni koji to ne znaju. Štetu od tog njihovog bavljenja trpe svi jer, nema projekata ni para.
Stvari u EU funkcionišu jednostavno, para ima ali treba naći način kako da one dođu u Srbiju.
Brisel je kulturološki šok i zbog glavnog gradskog trga (Grand Markt), na kome svi sede na pločniku, jedni pored drugih. I zbog izgleda samog trga.
U Briselu ima mnogo drveća i parkova, zelenila uopšte, što je za nas iz Leskovca, u kome postoji jasna tendencija uništavanja parkova i drveća, stvarno šok. Imaju čak i zgradu koja podseća na leskovački sajamski okrugli paviljon.
Ima i džakova sa smećem na ulicama u kojima su butici i slične radnje . Ima i prosjaka . Ima i mladih koji piju .Al, izgleda da su ljudi tolerantni.Čak i vozači automobila.U ovom gradu su biciklisti najopasniji, zaključismo.i, zamislite, svuda ima biciklističkih staza.
BRISEL
Brisel (franc.Bruxelles, hol.Brussel, nem.Brüssel, engl.Brussels) je glavni i najveći grad Belgije i nezvanični glavni grad Evropske unije.To je takođe i najveće gradsko područje u Belgiji. Sastoji se od 19 opština, uključujući i opštinu grada Brisela, koji je po zakonu glavni grad Belgije, pored sedišta francuske zajednice i flamanske zajednice.Gradska opština Brisel, koja danas obuhvata samo gradsko središte, ima oko 200.000 stanovnika i površinu od 32,61 km², dok šire područje Regije glavnog grada ima oko milion stanovnika. Regija je službeno dvojezično područje, a prema nekim podacima među stanovništvom prevladavaju govornici francuskog jezika.
Brisel je sedište dve od tri središnje institucije Evropske unije: Evropske komisije i Saveta Evropske unije. Ovde se nalazi i političko sedište NATO-a.
KLIMA
Klima u Briselu je vlažna, umerena i primorska. Najtopliji meseci su jul i avgust sa prosekom od 17,5, odnosno 17,3 °C. Najhladniji je januar sa 2,2 °C. Prosečna godišnja temperatura je 9,9 °C. Ovo je zvanično. A stvarno je ono kad u Brisel odete, sve opremljeni garderobom za 17 stepeni a tamo vas dočeka 28 Celzijusovih! Za to vreme u Srbiji kiša I ladnoća. Pa posle nek neko kaže da nije bolje u EU!
BRISEL-GRAD STRANACA
U Briselu živi dvadesetak posto Belgijanaca, sve ostalo su stranci, prenose nam stanovnici ovog grada. A stranaca, kojima je, u stvari, Brisel dom sa svih strana. Na stanici metroa nailazimo i na jednu “našu” briseljanku. Iz Jagodine je, kaže da u “ovom blesavom Briselu” živi godinama. Ne žali se da joj je lose.
U ovom gradu, prema nekim statistikama, ni francuski ni holandski jezik, koji su zvanični, ne govori čak 16% stanovništva.
SAOBRAĆAJ
Metro u Briselu datira iz 1976.godine, ali podzemne linije poznate kao premetro servisiraju tramvaje od 1968. godine. Sveobuhvatne mreže autobusa i tramvaja takođe pokrivaju grad.
BOSANCI
U Briselu srećemo troje ljudi koji nam kažu da su iz Doboja. U ovom gradu su odrastali zajedno, družili se, otišli su kad se zaratilo. Pripadaju različitim nacionalnim zajednicama, ali kažu da je, kad se naslutilo da će političati Jugu odvesti u ratove , ljude iz tadašnje Jugoslavije trebalo slati u Brisel, da vide kako svi mogu zajedno da žive i da niko nikome ne smeta.
PREDSEDNIK SAD
Zbog posete Donalda Trampa u Briselu – jake mere bezbednosti. Naoružane vojnike možete videti na ulicama i kad nema Trampa u Briselu. Sve zbog terorističkih pretnji, naravno. Dok pokušavamo da se “izvučemo” iz ulica u kojima je zaustavljen saobraćaj i stignemo na aerodrom, naš vozač se nervira i “pljuje” Trampa i saobraćajni kolaps zbog njega. U jednom trenutku mu zvoni mobilni telefon, čovek se javlja, sa francuskog, koji je do tada govorio, prebacuje se na albanski. U Brisel je došao iz Albanije, najbolji prijatelj, kućni, mu je Srbin iz Šumadije! Al’ je svet mali! Samo što su u tom svetu Albanci i Srbi kućni prijatelji, a kad dođu u ovaj naš, stvarno mali, dočeka ih mržnja koju seju političari. Ključno pitanje, kako može u Briselu, a ne može na Balkanu?
Ljiljana Stojanović
MAJA KOCIJANČIĆ ČITA NOVU NAŠU REČ
Portparolki Federike Mogerini posle sastanka dajemo primerak Nove Naše reči. Ona se zahvaljuje i počinje da čita naslove. Iznenađeno konstatujemo da zna da čita ćirilicu.
-Naravno, čitala sam Politikin zabavnik. Ali moja deca, na žalost,, ne znaju” kaže Kocijančić , koja je inače iz Slovenije. Novu Našu reč čita i Hristos Makridis koji je zadužen za praćenje napretka Srbije.
JEDINO MISIJA SRBIJE OTKAZALA
Od svih zvaničnika novinarima iz Srbije je jedino otkazano iz misije Srbije pri EU. Obrazloženje : dolazi Tramp, pa je grad blokiran, a naša misija blizu ambasade Amerike. Neki među nama rekoše: “Ma jok , more. Iskoristili dva neradna dana u Belgiji da odu u Beogrda na prošireni
vikend”. U svakom slučaju, ružno. A i mi ih plaćamo.
Leave a Reply