Energetski pasoš zgrada: O čemu se radi?

U prostorijama Regionalne privredne komore Jablaničkog i Pčinjskog upravnog okruga održan je seminar uz podršku Fondacije Hajnrih Bel sa temom “Energetski pasoš zgrade – od zakona do prakse”. Cilj seminara je blagovremeno informisanje privrednika i ostalih zainteresovanih strana za nastupajuće obaveze u vezi sa energetskom efikasnošću zgrada. Energetski pasoš je sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, koji daje energetsku ocenu zgrade. Njegova namena je da korisnicima pruži informaciju o energetskim karakteristikama zgrade i potrebnim budućim ulaganjima. Pasoš je obavezan prilikom dobijanja upotrebne dozvole za nove zgrade i obimnijih renoviranja postojećih još od 2009. godine. Najnovijim izmenama Zakona o planiranju i gradnji, predviđeno je da narednih godina sve zgrade, bez obzira na starost i namenu, imaju ovaj dokument. Tibor Moldvai, programski koordinator fondacije, naglašava da se radi o obavezama koje Srbija ima prema Evropskoj uniji.

„To zahteva određene reforme u stanogradnji, kao i prilikom osnivanja malih i srednjih preduzeća. Drugim rečima, sve zgrade će ubuduće morati da poseduju energetski pasoš. Budući da je taj proces prilično komplikovan, a neretko i skup, neophodno je da pre svega mala i srednja preduzeća upoznamo sa tom problematikom. Ta obaveza će u narednih deset godina sačekati sve građane Srbije, a trenutno je fokus na malim i srednjim preduzećima, budući da oko 90% naše privrede čine upravo ta preduzeća. Inače, od 2012. godine sve nove zgrade moraju da poseduju energetske pasoše, međutim stare zgrade, kao i objekti u kojima su mala i srednja preduzeća ga ne poseduju. On je bitan jer govori o energetskim svojstvima zgrade, a troškovi će, na žalost, pasti na preduzeća. Postoje određeni projekti podrške uz pomoć donacija ili države. Što se stambenih zgrada tiča, važno je naglasiti da pripremaju izmene zakona gde će stanovi koji se prodaji morati da imaju energetski pasoš koji će govoriti o energetskim svojstvima zgrade i to će važiti i za stanove napravljene recimo 60-ih i 70-ih godina. To rade energetski menadžeri na osnovu elaborata i to košta oko 200 evra.“

IS/SA