Taze penzioner iz Vučja, lepe leskovačke varošice sa obala reke Vučjanke, Zlatko Matković zvani Zlaja, godinama se uspešno bavi pirogravurom unoseći posebnu dušu i lepotu svojim slikama na lipovom i bukovom dasčicama. Njegovi radovi obišli su zemljinu kuglu, a nema grada u Srbiji u kome njegove ikone ne krase zidove manastira, umetničkih galerija ili privatnih kolekcija…
-Zavoleo sam drvo još kao učenik završnih razreda osnovne škole. Odlazio sam na strugaru sa svojim starijim ukućanima i tu osetio poeseban miris bukovine i lipove daske odsečene i ostrugane sa Kukavice, naše planinske lepotice, – priča Zlaja, veoma priznati lokalni umetnik, kojeg smo zatekli na njegovom štandu na ovogodišnjoj leskovačkoj Roštiljijadi.
Mlada devojka rođena u Australiji, koja je u Leskovac u vreme Rošptiljijade pristigla kod rodbine, ne može da se načudi da minijatura pirogravure sa likom junaka srpske srdnjevekovne istorije košta svega dve hiljade dinara. Kupuje sličicu sva srećna:“Roštilj se pojede i šta onda, ova slika ostaje, – reče u razgovoru sa Zlajom.
Zlatko Matkovičć se poligrafijom i pirografijom bavi od srednješkolskih dana punih 40 godina, imao je bezbroj samostalnih izložbi, što prodajnih što izložbi radi obeležavanja nekog od praznika i jubileja varošice iz koje nikad ni za koju paru nebi otišao, reče nam u društvu supruge Dragane koja mu je verni pomoćnik u pripremi izložbi i prodaje. Priznati je umetnik posebne vrste umetnosti. Crtanjem sa električnim žaračom na lepo ošmirglanoj bukovini i uglavnom prenosi likove pravoslavnih svetaca i junaka iz srpske srednjevekovne istorije, veliki je domaćin brižni otac i deda.
-Odlaskom u penziju ostaviću druge poslove i posvetiću se više pirogravuri, jer mnogo toga još čini mi se treba da nacrtam, – reče majstor Zlaja na kraju naše posete njegovom štandu.
Leave a Reply