Doktor sa gitarom-svetski putnik

LESKOVAC

• Dobrivoje Bošković, rodom iz Grdelice, poliglota, kompozitor, pevač, lekar specijalista ORL, autor dvadesetak knjiga, proputovao pola sveta, nedavno se predstavio vlasotinčanima poetsko-pesničkim perfomansom, iako je davno zakoračio u devetu deceniju

Grdeličanin dr Dobrivoje Bošković pre nekoliko dana predstavio se poetsko-pesničkim performansom „Strast i sumnja“ u vlasotinačkoj Narodnoj biblioteci „Desanka Maksimović“. Svetski putnik, poliglota (govori sedam jezika), kompozitor i gitarista dr Dobrivoje Bošković, koji je najveći deo svoje bogate životne biografije ispisivao u Nemačkoj, odnosno u Frankfurtu, gde je radio u vlastitoj klinici kao lekar-specijalista, izuzetno je aktivan i u devetoj deceniji. Autor je dvadesetak knjiga – romana, priča, drama i pesama, ali i dva stručna dela „Mucanje kao govorna mana“ (u koautorstvu sa sinom dr Dejanom) i „Fiziologija umetničkog pevanja“. Takođe je izvanredan pevač i kompozitor (CD objavio RTS), jer je, uz muzičku pratnju na gitari, na nekoliko jezika, izveo svoje, ali i tuđe popularne melodije.
-Ono po čemu se izdvaja njegov književni opus je interesovanje za nacionalnu i lokalnu istoriju. Autor je više drama, romana, priča, a mi vlasotinčani smo mu posebno zahvalni jer je jedan svoj roman (Valsottino imperial) posvetio upravo našem Vlasotincu,- kazao je u uvodnoj reči Srba Takić, direktor Narodne biblioteke „Desanka Maksimović“.
Dr Bošković je, inače, stvaralac višestruko raskošnog talenta, koji je samo prošle godine objavio četiri knjige – dve zbirke priča pod nazivom „Kolut“, roman „Pantokratora ruka“ i dramu „Crni Đorđe – jurodiv iz Topole“, koje su predstavljene na Sajmu knjiga u Beogradu.
U zamagljenom srpskom književnom prostoru, gde najčešće dolaze do izražaja netalentovani književni glasovi, delo dr Dobrivoja Boškovića (Grdelica, 1936) trepti u svojoj zrelosti kojoj umišljena književna kritika još nije dala ni približno mesto koje zaslužuje ovaj „svevideći putnik“ raskošnog talenta i dela koje otkriva stvaraoca osobnog glasa. Dr Dobrivoje Bošković je sa svog „stvaralaškog vidikovca“ ne samo osluškivao snagu neprolazne tišine ljudske postojanosti nego u bojama neponovljive lepote podario čitaocima delo koje u mnogim detaljima razotkiriva snagu srpskog umetničkog glasa. Pojedinačno, ali i kao celina, stvaralački nerv dr Boškovića obnarodovao je stil u kome je prepoznatljiv rukopis kojim se mogu da vide i jasno razlikuju dela odličnih od tzv. dobrih pisaca. Književna i uopšte „umetnička okućnica“ dr Boškovića poseduje takvu širinu da je za celovito sagledavanje njegovog umetničkog izraza potrebno višeslojno proučavanje stručnjaka različkitog obrazovnog izraza.
Stranice svoje književne radionice dr Bošković otvara komedijom „Grdelički kros“ za koju je 2000. godine dobio nagradu izdavača Srbije za najbolju dramu. Njegovi romani „Sagorele seni“ (dva toma) i „Valsotino imperijal“ takođe su privukli pažnju književne kritike – nagrađeni su „Zlatnim vencem“ izdavačke kuće „Knjigoteka“ (2003) i međunarodnom nagradom „Arka“ (2007). Moglo bi se reći, kada se posmatra, čak i površno, da je razgranato, višeslojno delo dr Boškovića „pesma u prozi, priča o ljudskoj prolaznosti i taštini, slika o pohlepi i nadi, isečak trajanja i neprolaznosti velikih iščekivanja“. Ono je, uočavaju kritičari „drama o ljubavi koja se namah stvara i celoga života ostaje da se pamti i prepričava kao „otvorena knjiga“.
U vremenu „bez vremena“, kada se „mržnja raskomotila“, delo dr Boškovića, jednog od najtalentovanijih srpskih pisaca našega doba, traži nove, pažljive čitaoce i književne kritičare. Dr Bošković, koji je proputovao „pola zemljine kugle“, iako je ušao u devetu deceniju života, pun stvaralaške energije i vedrine, kaže da „još nije rekao poslednju reč, jer u svojoj stvaralačkoj radionici ima još knjiga koje čekaju objavljivanje.“

Danilo Kocić

Dobrivoje J. Bošković rođen je 1936. godine u Grdelici kod Leskovca. Osnovno i srednje obrazovanje stekao je u Grdelici, Leskovcu i Nišu. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a poslediplomske studije i specijalizaciju završio je na Univerzitetu u Getingenu, Kelnu, Marburgu na Lanu i Londonu. Dr Bošković autor je poema: „Poslanica“, „Čežnja“, „Sud i usud“, „San i java“, Žena“ i „Greh“; tragedije u stihovima „Krik ponora“, komedije „Grdelički kros“; satire „Anatomija sujete i zablude“; drama: „Rastko“, „Srpski kraljevi Stefan Dragutin i Stefan Uroš Drugi Milutin“, „Car Dušan Silni“, „Car Lazar“ i „Smrt vilenjaka“; romana: „Sagorele seni“ i „Valsotino imperijal“; stručnih dela (udžbenika): „Mucanje kao govorna mana“ (zajedno sa sinom Dejanom) i „Fiziologija umetničkog pevanja“. Godine 2015. dr Bošković kod istog izdavača, Makedonskog informativnog i izdavačkog centra (Pančevo – Beograd) objavljuje čak četiri knjige: „Crni Đorđe – jurodiv iz Tople“ (drama), „Kolut“ u dva toma (pripovetke) i roman „Pantokratora ruka“. Za komediju „Grdelički kros“ dobio je nagradu izdavača Srbije za najbolju dramu (2000). Za roman „Sagorele seni“ – nagradu „Zlatni venac“ izdavačke kuće „Knjigoteka“ (2003); za roman „Valsotino imperijal“ – međunarodnu nagradu „Arka“ (2007). Bošković je kompozitor, pevač i gitarista.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*