‘’DOBROJ VILI SA RADAN PLANINE’’ PRETE SMRĆU?!

BOJNIK

Zbog pretnji Zorici Arsić, tvrdi da je ugrožen njen i životi desetine staračkih domaćinstava

Kome to smetam, što ne trpim nepravdu, što odmah idem čim dobijem poziv za pomoć, što ne dozvoljavam da se krade i otima od sirotinje, što uopšte ne volim laž, prevaru i pljačku, pa mi svakodnevno upućuju najogavnije pretnje i prete likvidacijom, da će me uništiti, zapaliti, proterati… Ovako kroz suze govori Zorica Arsić, koja je zbog sve učestalijih pretnji, u poslednje vreme, zabrinuta za svoj i život desetine staračkih domaćinstava bez čije pomoći ona ne bi u opstala u planinskim vrletima Radan planine.

Ova hrabra žena kaže  da pretnje preživljava danima i da one, najverovatnije, dolaze od šumokradica i lovokradica, ali i reaznoraznih švercera koji ne mogu da prođu neprimećeni.

– Prete mi i oni koji žele da se dokopaju moje dedovine. Hoće da me zaplaše. Obavestila sam sve u Bojniku i Lebanu. U Bojniku su nam kratko rekli da ne žele da se mešaju u nadležnost suda i policije. U Lebanu kažu da će oni pomoći Zorici, ali samo za ono što se odnosi na teritoriju njihove opštine i ona će tu imati punu zaštitu.

-Pre neki dan sam rizikovala život i otišla da pomognem Vučetićima u Dobnrim vodama. Sve porodice koje su ovde su uz mene. Podršku mi daju i Ljubići koje redovno snabdevam lekovima i drugim potrepštinama, kaže Zorica koja je zbog svoje iskazane hrabrosti i humanosti nedavno dobila priznanje ‘’Kapetan Miša Anastasijević’’.

Viša medicinska sestra Zorica Arsić, koja je pre 13 godina napustila Leskovac i nastanila se na Radan planini, znanje iz medicine koristi da pomogne meštanima sela, 30 kilometara udaljenim od ambulante.      

S torbom i puškom u rukama, i leti i zimi prelazi kilometre do bolesnih, uglavnom starih, da ukaže prvu pomoć, ali često i da spase život. Sela Ivanje, Dobre Vode, Obražda, Borince i druga kilometrima su udaljena od njenog doma na Radanu, planini punoj vukova i divljih mačaka. Tokom leta Zorica do bolesnika ide kolima, ali zimi, kad smetovi budu i do dva metra, bespuća savladava pešice.

– Vratila sam u rodno selo na dedovinu i očevo imanje da bih oživela ovaj kraj, ali čim su meštani čuli da su za komšinicu dobili medicinsku sestru, krenuli su i pozivi. Žena sa dva bajpasa i hipertenzijom se gušila. Hitna pomoć nije mogla da se probije kroz smetove, ali probila sam se i dala joj terapiju. Preživela je, a posle dva dana smeštena je u bolnicu. Takvih je slučajeva mnogo, ali meni je neprijatno da se time hvalim – priča Zorica, koja retko upotrebi pušku jer kaže da je s vremenom naučila da se sporazumeva i s vukovima.

Radan planina je puna drvoseča, neki seku legalno, drugi kradu šumu i protiv njih se Zorica bori tako što ih prijavljuje nadležnima, ali kada se neko od njih povredi, sve svađe zaboravi.        

-Jednog od njih je ujeo stršljen i počeo je da se guši. Jedva mi je objasnio gde je. Uspela sam nekako da se probijem na vrh planine i dam mu lek. Spasla sam mu život.                                                                                          Zorica Arsić svoje usluge ne naplaćuje, naprotiv, u velikom je minusu jer od svoje penzije kupuje lekove i benzin. Veruje, kaže, da neko odozgo to beleži i da će njenoj porodici vratiti dobrim. A, evo danima nemam mira, kaže ova hrabra žena koja, kako smo čuli, ne leči samo ljude već i životinje, jer na planini nema ni veterinara.

-Ne vredi mi priča da nisam stručna, ali i u takvim situacijama se savetujem sa veterinarima iz Bojnika i Leskovca i nikad nisam pogrešila, priča Zorica, koju su meštani opevali u pesmi kao „vilu sa Radan planine“.

A.Davinić

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*