Ćuta za Novu Našu reč: U Srbiji se vodi borba za život

Izvor: JUGpress

Aleksandar Jovanović Ćuta iz Ekološkog ustanka, koje je deo koalicije MORAMO, rekao je za Novu Našu reč da se u Srbiji vodi borba za zivot.

Da li su ove dve godine u Srbiji pokazale da ništa ne može da se uradi osim da se bori na terenu, da se ponekad i fizički sukobljavate sa ljudima ako želite da sačuvate njivu, reku ispred kuće i kako je moguće da smo došli do toga?

– Neko je lepo rekao da je Srbija švedski sto, a Vučić je konobar. Mi smo u poziciji da možemo da biramo hoćemo li da se selimo sa svoje zemlje, da zaboravimo da postoji reka pored koje smo živeli, da zaboravimo na prirodu i društvo. To što se desilo na Staroj planini to već i vrapci na grani znaju… Da li je normalno da ostaneš bez vode, vazduha i zemlje, o tome ne treba raspravljati, o tome su se izjasnili svi, od akademije nauka, Univerziteta, pravnici, sve je rečeno i sad se postavlja pitanje a šta treba da radi čovek kada neko dođe da mu upadne u dvorište i maše dozvolom za neke istražne radnje i kaže ja ću sada ovde da ti zabodem sondu… S kojim pravom, s kojom osnovom? Pa dala mi Zorana Mihajlović dozvolu. I sad imate situaciju da imate 170 i nešto važećih dozvola za istražne radnje kada je u pitanju rudarenje, imate tih 40 rudnika u prostornom planu i pitaj Boga šta sve tu ima. Čiji je to interes i šta se tu, zapravo radi, šta je ideja? To su ljudi koji vode ovu zemlju već 12 godina, koji će bez milosti dati bilo kome s kim se dogovore, isključivo zbog novca i profita, daće vašu dedovinu, oteće vam vodu, zatrovaće vam vazduh i to je ono čemu mi sada prisustvujemo, jednoj potpunoj apokalipsi gde su svi oni nas svrstali u kategoriju biološkog minimuma. S tim pojmom smo se sretali kada smo se bavili minihidroelektranama. Ko je taj koji određuje taj biološki minimum? Ne postoji biološki minimum, postoji samo život za koji možeš da se boriš i postoji druga opcija da nestaneš ili da se seliš. Odatle sva ta borba, da se više nikad ne desi da u Zavodu za zaštitu prirode sedi lik poput Aleksandra Dragišića ili vd direktora Srbijašuma Igora Braunovića, koji je na listi SPS-a. On je opasan po prirodu i društvo. Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić čim vidi drvo odmah se hvata za motornu testeru. Rezultat vlasti ovih ljudi je pustoš. I sad im to nije dosta, nego pikiraju mesta gde žive ljudi i gde je stabilna poljoprivreda, a ispod je litijum. Ja sam pitao francuskog ambasadora kako bi se oni odnosili, da se npr. ispod plantaža bordoa nađe litijum, kako bi se ponašali prema npr. Rio Tintu? Da li bi pristali na ono što žele da se ovde uradi? Naravno da ne bi. Prema tome, imate litijum u Češkoj, Nemačkoj pa ga tretirajte kako god hožete, a mi moramo u našoj zemlji o svojim prirodnim bogatstvima da sami odlučujemo.“

Ima primera da se i na jugu Srbije počinje sa kopanjima… Stiče se utisak da se to sve radi na više mesta, pa ne može da se pokrije i prati… Kako to zaštiti?

– Tako se krenulo i sa minihidroelektranama, po malim mestima i gde su kotline, klisure, udaljena pusta sela… Oni su računali s tima da nema ko da se buni, ali mic po mic i ko sad gradi minihidroelektane? Niko! To nije posao koji je unosan, jer su svi oni označeni kao najveći zločinci, rekoubice i sad beže od toga kao đavo od krsta. Tako će bežati i svi drugi. Mi smo bacili svetlo na njih i onog momenta kada se rasvetli taj zločin prema rekama, kada vidite ko je sve tu upleten i ko sve učestvuje, onda ti investitori beže. Pritom to i nisu investitori, njihove firme su pogrebna preeduzeća za naše reke. Najveći predatori su se namirili dok se još niko nije bunio. Nikola Petrović, kum Aleksandra Vučića, je na Limu izgradio to što je izgradio, izgradio je na Vlasini, narod se nije bunio i mislili su da tako mogu da nastave. Onda su naleteli na Staroplanince i onda toga više nema. Sad je stalno pitanje šta mi radimo dalje? To svaki aktivista sebi postavlja, koliko toga ima i kako se to rešava? To se rešava, kada je recimo rudarenje u pitanju, resetovanjem postojećih zakona o rudarenju… Taj zakon je pre nekoliko godina pretrpeo promene, oni su namestili taj zakon da onaj ko vrši istražne radnje može automatski dobiti i dozvolu za eksploataciju. Bio je taj čuveni Zakon o eksprorpijaciji gde je legalizovana otimačina dedovine, pa pod pritiskom na Gazeli Vučić to povlači, on uvek kad je pritisak povlači i videli smo nešto u poslednje dve godine što nismo imali prilke da vidimo, a to je Aleksandar Vučić koji pod pritiskom izvršava sve. Ne zahteva nego izvršava sve ono što piše u zakonu. I to su najveće tekovine svih ovih ekoloških borbi u Srbiji. Mnogo ljudi više nema nikakvog straha da izblokira autostradu kada dođe neki ludak da mu otima i da ga tera sa zemlje. Pa šta čovek drugo da radi? Sve to se u normalnim zemljama rešava u skupštinama, i zato ćemo u novom sazivu imati prilike da vidimo energiju sa ulice, konačno ćemo videti nove ljude, novu pozornicu… To će biti svi oni obespravljeni ljudi, a moj posao je da ih sve dovedem, da se čuje ono što zovemo glas naroda. Ali, videćete nas i na ulici, jer se ovo neće tako lako završiti, neće oni odustati. Ali se i ova pobuna neće zaustaviti. kako će se sve završiti videćemo. Svet je očigledno poludeo, ovo što se dešava oko nas, užas u Ukrajini odgovara Aleksandru Vučiću, on je sklonio tu temu iz fokusa…

Koliko može jedan potez olovkom 3. aprila da doprinese da ljudi ne moraju da stalno gledaju svoju šumu i reku, da obilaze nešto gde više niko ne živi da bi proverili da li se nešto dešava?

– To što se dešava na ulici zadnjih nekoliko godina se dešavalo u Nemačkoj i Evropi 70-ih godina. Zeleni Nemačke su došli sa ulice i svi ti pokreti koji čine bitne činioce u formiranju i vršenju vlasti u zemljama Zapadne Evrope su pokreti koji su se borili protiv nuklearnih elektrana, protiv uništenja prirode. I kad jedan pokret naraste i dobije članstvo i podršku ogromnog broja ljudi, prirodno je da se artikuliše kroz nekakvu politiku. Nije to ništa novo, ovo će se razvijati dalje i siguran sam da će ovi projekti koji sada ulaze u skupštinu biti isto ono što su Zeleni bili u Nemačkoj. Ovde postoji potreba da se stvarno napravi jedna Zelena partija koja će formulisati i artikulisati sve te zahteve sa ulice, ali i koji će sprovoditi te zakone kroz skupštini i kako to treba u državama gde vladavina prava postoji. Mi se još uvek borimo da uspostavimo pravdu, jer ovde zakon ne važi. Mi se tek borimo da nekako počnemo da živimo, ovo ovde je borba za život.

Ljiljana Stojanović

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*