Piše: Aleksandar Stojanović
Noć je ova zlokobna, tajna,
Tiha, mistična, od veštičije krvi, sjajna.
U podzemlju, teški se bubnjevi čuju,
Stari gospodar tame i njegove vojske, nemirnu misao truju.
Mesec na nebu pun, staza u šumi pusta,
Zmajeva krila snažna, a rusalkina kosa gusta, gusta.
Velike vatre paklom uporno gore,
Dok se u čoveku, dve strane nemilosrdno bore.
Dobrota, samilost, poštenje, sve što anđele tera na plač,
Ali i zloba, pakost, kukavičluk i želja da svetom hara demonski mač.
Dva vuka, jedan smiren, drugi ljut,
U ovoj volšebničkoj noći, koji je ispravan put?
Goblini ciču, vila kraj krvavog potoka otužno poje,
Plameno oko zmaja kao da kaže: „Izbor ili sudbina to je.“
Mesec u tišini gasne, vradžbina više ne unosi nemir,
Duboki uzdisaji tame su pitki, kad tu je čarobnjakovog uma svemir.
Noć je ova i zlokobna i tajna,
Baš zbog toga je tako ćudljivo bajna.
Leave a Reply