LESKOVAC
Ove sezone samo u jednoj zgradi vršiće se merenje prema potrošnji, dok će od sledeće godine to biti obaveza svih. Ugradnja pojedinačnog kalorimetra građane košta oko 100 evra. Međutim, u starim zgradama ne postoji mogućnost merenja kalorimetrom, tako da potrošači moraju da ugrade delitelje toplote i termostatski ventil na svakom radijatoru, koji zajedno koštaju 50 evra.
Povod za naš razgovor sa direktorom JKP „Toplana“ Nebojšom Krstićem je početak grejne sezone 15. oktobra.
NNR: Za početak klasično pitanje, da li je „Toplana“ spremna za grejnu sezonu 2015/16. godine?
KRSTIĆ: Spremni smo, mi faktični nismo ni prestali sa pripremama za ovu sezonu jer smo već marta ušli u investiciju izgradnje nove kotlarnice na gas u „Crvnoj zvezdi“ snage 10 megavata, tako da ćemo tamo da imamo kombinaciju kotla na gas i ugalj. Ugovor za gas smo potpisali, a i sa nabavkom uglja se krenulo. Kapacitet koji imamo tamo je oko 500 tona, što će do pečetka sezone biti zadovoljavajuće. Mi imamo tu privilegiju da radimo sa NIS-om, a to nam garantuje da ćemo da imamo sigurnu isporuku, jer svi koji prodaju mazut na tržištu, kupuju od NIS-a. Desi se da, iako imate pare, ne možete da dobijete energent, ili da taj koji kupuje od NIS-a nije platio. Mi možemo lako da obezbedimo bankarsku garaniciju, imamo ugovor o roku plaćanja na 45 dana, što mislim da nemaju ni dve toplane u Srbiji.
Do početka sezone, do 15. napunićemo sve naše kapacitete, 500 do 600 tona u cisternama i probaćemo da to bude naš prag, da kasnije tokom sezone to što potrošimo i nabavimo, i da nam nešto ostane. Do sada nismo prakitkovali da nam ostaju energenti, pogotovu ne ugalj, jer treba da se plaća čuvanje, pod uticajem atmosferskih prilika on se mrvi, nekada može da dođe i do samozapaljenja. Zbog toga, već četiri sezone, mi ugalj „očistimo do nule“. Sa tim nemamo problema, dobavljač „Ineks“ Morava nam je blizu. Na tenderu je za snabdevanje gasom izabran „Jugoros gas“. I ukoliko ne bude nekih valikih havarija, na šta mi ne možemo da utičemo, očekujemo uspešnu sezonu a, ukoliko se i nešto desi, možemo brzo da reagujemo i da izvršimo popravku.
NNR: Bilo je problema sa zagrevanjem stanova koji su priključeni na toplanu „Crvena zvezda“, kakva je sada situacija?
KRSTIĆ: Grejanje je tu kvalitetnije od kada sam došao na mesto direktora. Tu je bio problem slabiji kvalitet energenata, to smo poboljšali. Svaki kamion uglja procenjujemo kvalitativno i kvantitativno, što ranije nije činjeno, tako da sada nema problema. To je prošlost, situacija je bila takva da u delu grada kod lamela i delu centra temperatura u stanovima nije prelazila 16 stepeni. Reparirali smo sve glavne ventile i tu je grejanje vrlo korektno. Oko 90 posto naših kapaciteta ima odlično grejanje, u oko 3 posto slučajeva javljaju se neki problemi u nekom momentu, da sistem nema dovoljno vode i slično. Uskih grla više nema, to smo sve otklonili. Osavremenili smo pogone, imamo nove automatske podstanice, koje mnogo znače i nama i građanima. Na osnovu spoljne temperature imaćemo i atomatski protok, znači, na osnovu spoljne temperature ventili će automatski da se otvaraju i propuštaju potrebnu energiju u ventilatorima i sekundrnoj mreži, što pomaže nama, i građanima. Jer, nikome nije prijatno i ako mu je stan pregrejan, pa mora usred zime da otvara.
· MERENJE OBAVEZNO OD SLEDEĆE GODINE
NNR: Merenje prema potrošnji je novina. Šta će ona doneti potrošačima?
KRSTIĆ: Od sledeće godine moramo kompletno da pređemo na merenje prema potrošnji. Sada ćemo vršiti merenje samo kod onih potrošača koji imaju pojedinačne merače. Imamo merače u svim podstanicama, što je i naša zakonska obaveza prema Zakonu o energetici, koji kaže da je obaveza toplane da proizvode toplotnu energiu i dovede je do podstanice i merača. Sve drugo je stvar korisnika. Investicija se sastoji u tome da potrošači ugrade delitelje toplote. To su uređaji sa skalama od 1 do 6, ako vam je vruće, možete da smanjite na pola, ako imate spavaću sobu gde nećete da grejete, možete da isključite radijator, ili ukoliko 15 dana niste kod kuće, možete da isključite grejanje i plaćate samo fiksne troškove, a ne i varijabilne troškove koji su vezani za potrošnju. To pruža mogućnost ljudima da štede.
NNR: U delovima Srbije gde je merenje uvedeno javio se problem sa ogromnim računima. Da li će se to kod nas desiti i u čemu je problem?
KRSTIĆ: Mi merimo i pratimo potrošnju. Prosečna potrošnja prošle godine bila je 130 kilovatčasa za 6 meseci, što je 92 dinara po kvadratu, za 50 kvadrata to iznosi 4.500 mesečno, prosečno za šest meseci. U nekom mesecu će biti 5.500, u nekom 2.000, jer nije ista potrošnja u oktobru, novembru i decembru. Tamo su problem imali oni koji nisu imali merače, jer su na neki način oni bili kažnjeni. Potrošačima koji imaju merače potrošnja je obračunata, a sav ostatak je prebačen na potrošače koji nemaju merače. Žalili su se oni koji nisu ugradili merače. U velikoj sam dilemi da li da prihvatimo to što imamo u tarifnom sistemu, da ukoliko ima 65 posto ljudi koji žele da mere, otpočnemo sa merenjem. Neke toplane mere samo ukoliko 100 posto stanara to prihvati. Pratićemo kako se to odvija ove godine u zgradi kod „Bagdale“, gde će jedino da se vrši merenje, jer su potrošači ugradili pojedinačne merače. Osnova naše naplate je merenje kalorimetrom u podstanici. Videćemo koliko su ljudi potrošili, a razlika između njihove potrošnje i kalorimetra, to je neka zajednička potrošnja, zajednički gubitak. Jer, dok grejanje dođe od podstanice do stana na petom spratu, troši neku energiju. Videćemo kolika je to razlika i kolika je zajednička potrošnja. Mi izmerimo 1.000 kilovačasa na našem meraču, a 800 na zajedničkom meraču, i to podelimo po kvadratu. Ukoliko jedan ili dva potrošača nemaju merače, ne može se odrediti zajednička potrošnja. Idealno je da cela zgrada ima merače. Nove zgrade moraju da imaju ugrađene merače i ventile.
NNR: Koliko će građane to da košta?
KRSTIĆ: U Leskovcu samo u jednoj zgradi će se ove sezone meriti potrošnja. U drugim gradovima i po dvadestak zgrada već ima merače.Ugradnja pojedinačnog kalorimetra košta oko 100 evra. Međutim, u starim zgradama ne postoji mogućnost merenja kalorimetrom, jer ima 5- 6 vertikala, tako da potrošači moraju da ugrade delitelje toplote i termostatski ventil na svakom radijatoru, a njihova cena je po 50 evra.
Mi, međutim, sa ugradnjom nemamo ništa. Firma koja ugrađuje daje građanima na odloženo plaćanje, od godinu do dve, potpisuje ugovor sa potrošačima, određeje cenu i čita. Mi treba samo da damo potrošnju u podstanici. Ljudi koji imaju ugrađene delitelje, oni nisu nezadovoljni, nezadovoljni su oni koji nemaju, jer sav višak toplote ide prema njima, i oni plaćaju po 20.000 dinara. Na primer, zgrada kod Dunava je dobila grejanje i ima svoju podstanicu i merače, tri stana imaju kalorimetre, a jedan nema. To će biti veliki problem, jer će sva zajednička potrošnja da bude prebačena kod njega, pa je moguće da oni plaćaju račune po dve do 3.000, a on 12.000.
NNR: Koje je rešenje za takve situacije? I koja je uopšte prednost merenja potrošnje toplotne energije?
KRSTIĆ: Mi smo u prednosti što pratimo iskustva drugih toplana i možemo da vidimo gde oni greše, kako mi ne bismo napravili iste greške. Oni koji ugrade delitelje, nemaju problema, već imaju oni koji ih ne ugrade. Ukoliko tražimo da svi ugrade kalorimetre, pitanje je kada će to da se desi. Nama je najbolje da izmerimo u podstanici i podelimo po kvadratu, tu je najčistije, ali tu nema štednje. Efekat ove mere treba da bude štednja, jer mi imamo automatske podstanice koje vraćaju višak vode. Mi sada imamo toplanu na gas i kada vidimo da imamo 80, 90 posto povratnu vodu, možemo da ugasimo toplanu, pritiskom na dugme. Kada postoji potreba, ponovo uključujemo. Efekat te štednje treba da osete svi, jer ako svi štede, a mi trošimo isto, onda će toplana teško da izdrži. Kada ljudi štede, mi trošimo manje energenata. Ako potrošači troše više energije, mi trošimo više enegrenata. U ovoj priči je dobro to što kada ljudi uštede, onda i mi štedimo.
· OVE SEZONE SMANJENJE CENA, PRVENSTVENO ZA PRIVREDU
NNR: Cena grejanja za građane je neznatno smanjena, ali za privredu to smanjenje iznosi značajnih 30 posto. Kako će to da se odrazi na vaše poslovanje?
KRSTIĆ: Mislim da to smanjenje neće mnogo da utiče na nas. Mi to nismo preneli na građane. Zbog smanjenja cena oko 30 miliona ćemo imati manje prihode. Mi smo prošle godine iskazali dobit od 30 miliona dinara, a od toga nemamo velike vajde – državi platimo 15 posto, gradu po zakonu moramo da damo 60 posto i ostaje nam nešto da uložimo u proizvodnju. To po nekada ne deluje stimulativno na radnike, kada ne možemo da povećamo platu, iako ostvarujemo dobit. Tačno je da mi imamo neki vid monopola na tržištu, ali nam je neko odredio cenu. Firmu ne može da vodi jedan čovek, treba da postoji dobar tim i ozbiljna odnos radnika prema poslu, što smo mi postigli i što daje rezultate.
Cenu čine varijabilni i fiksni troškovi. Varijabilni troškovi zavise od cene energenata na tržištu i od potrošnje. Mi moramo da fakturišemo 320 miliona, toliki su nam troškovi, nama dobit nije potrebna. Mi iskazujemo dobit jer smo uveli racionalnu potrošnju u firmi, na svemu štedimo, a rashode smo u zadnje tri četiri godine smanjili za 50 do 60 miliona. Povećali smo prihode na osnovu naplate, a ne na osnovu povećanja cene, jer su naše cene najniže u Srbiji, a i pored toga naša toplana je po poslovanju u samom vrhu u Srbiji. Nikome ne dugujemo, ni od koga ne zavisimo. Imamo jednu obavezu prema robnim rezervama, 26 tona uglja mesečno, to je oko milion dinara, i to redovno mesečno plaćamo. Ni jednu više obavezu nemamo, ne dugujemo za energente, ne dugujemo bankama, nemamo kredite. Plate se iplaćuju redovno. U takvim uslovima mi možemo da se ponašamo komotno, i sa cenama i energitima, da održavamo sistem ako temperatura bude ispod minus 15, jer nekoliko miliona koje više potrošimo neće firmu da bace na kolena.
· MEĐU NEPLATIŠAMA DOBROSTOJEĆI GRAĐANI
NNR: Uvek prisutan problem kod javnih preduzeća je naplata. Kako kod vas stvari stoje u tom pogledu?
KRSTIĆ: Naplata sada iznosi 93 posto, što je idealno. U tome nam pomaže naš odnos prema poslu, ali i pojava privatnih izvršitelja, sada su promene zakona omogućile izvršiteljima da blorikaju račun. Neću nikoga da imenujem, ali postoje ljudi koji imaju novca, a ne plaćaju grejanje. Kada ih tužimo nađu neke veze, i to ode u parnicu i ode na sud, što nije masovna pojava. Takve potrošače možemo da isključimo iz sistema grejanja, ali to nećemo da učinimo. Ali, oni jednog dana mora da plate, a kamate i obaveze idu.
Toplana potražuje preko 300 miliona dinara, od građana, privrede, lokalne samouprave. Ja sam zatekao dug grada od 166 miliona, taj dug nije smanjen, ali ni povećan, jer se obaveze sada redovno plaćaju. Građani duguju između 50 i 60 miliona. Problem je u tome što su 10 posto naših potraživanja faktični nenaplativa, reč je o firmama u stečaju, ima onih koji su samovoljno skinuli radijatore, ima i onih koji stvarno nemaju para. Mi nemamo mehanizam da tim ljudima oprostimo dugove, to mora da uradi država ili lokalna samouprava. Prema našim analizama, postoji 5 posto ljudi koji uopšte ne plaćaju grejanje, a polovina njih su oni koji imaju pare, a neće da plate, to su viđeni građani koji jednostavno ne žele da plaćaju, a onda koriste privatne veze sa sudovima. Mada su sudovi počeli da rade korektno, brzo se završavaju sporovi i uglavnom u našu korist. Nemamo velikih pritužbi građana, imamo samo jednu ekupu koja radi i poštujemo zakon, otvorili smo telefon za poslovnu liniju koja ide na naš teret, na svaki zahtev odgovaramo u roku. Mi imamo 4.000 korisnika i to je veliki opseg komunikacije. To nije četvrtina građana, kako neki kažu, jer tu spadaju i škole, vrtići, Dom zdravlja…
· KO NE ŽELI DA SE GREJE, I NE MORA…
NNR: Da li postoji mogućnost da potrošače koji ne žele više da koriste vaše usluge isključite iz sistema?
KRSTIĆ: Mi smo dali takvu mogućnost. Isključili smo jedan lokal, ispunili su uslove za to. Njihovo mesečno zaduženje je oko 1.500 dinara, a došli su do duga od 120.000, što je već mnogo. Da bi mogli da isključimo stan ili lokal, potrebno je da se ispune dva uslova, što je utvrđeno našom odlukom o osnivanju. Iako postoje tvrdenje da to nije po ustavu, tako nešto treba sud da dokaže. Prvi uslov je da se plate stare obaveze, a drugi je da se sa tim slože svi ostali korisnici. Mi moramo da štitimo prava ljudi koji mogu da odaberu način grejanja, ali i ostale korisnike. Ukoliko se na spratu dva tri stana isključe, ohlade se zidovi i u drugim stanovima je hladnije. Isključenjem nekih potrošača u zgradi i zajednička potrošnja raste za one koji se greju. Drugo, ukoliko se pola zgrade isključi, mi nećemo imati interes da grejemo. Mi svo ipak svim tim zahtevima izašli u susret, čak nismo hteli ni potpise da proveravamo, jer onaj ko potpisuje to radi pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, tako da će onaj ko je falsifikovao potpis da odgovara kasnije. Isključili smo jedan stan gde ljudi ne žive. Tako da mi možemo da isključimo i celu zgradu, ukoliko ljudi nisu zadovoljni grejanjem. Zahtevi se mogu podneti samo van grejne sezone. Naša komunikacija sa građanima i skupštinama stanara vrlo je korektna. Najveća moja satisfakcija mi je to što su ljudi zadovoljni grejanjem. Ljudi više hoće da se isključe ne zbog toga što im je grejanje skupo, uglavnom je reč o ljudima koji su kupili stanove, a ne žive u njima. Takvih zahteva imamo 20-tak.
Leave a Reply