Vladimir Gajić za Novu Našu reč o aktuelnim temama

Sa Vladimirom Gajićem, potpredsednikom Narodne stranke i narodnim poslanikom, razgovarali smo na tri teme: tužbe Milenijum tima, Kosovo, izborni zakon.

NNR:Dokle se stiglo sa tužbom „Milenijum tima“ protiv čelnika Narodne stranke?

• Mi imamo mislim deset parnica koje vodimo protiv „Milenijum tima“. Ja u jednoj parnici zastupam Sandu Rašković Ivić, Miki i Vuk imaju nekoliko, kao i sama stranka. Sve će to da izgube. Bila su pripremna ročišta, sada se ulazi u fazu da se saslušavaju stranke. Oni su podneli privatnu krivičnu prijavu protiv Vuka Jeremića, a nisu se pojavili na prvom ročištu, pa je sud doneo rešenje o odbacivanju, što je po zakonu.

KOSOVO

NNR : Kakav je vaš stav po pitanju Kosova i činjenicom da mi ne znamo šta je sve potpisivano ovih deset godina u vezi sa Kosovom? Imamo li mi neku izlaznu strategiju?

• Nama međunarodne okolnosti ne idu na ruku i to je nešto što ne može Srbija da promeni. Ali, ono što može to je da nikada ne prizna nezavisnost Kosova i ne potpiše taj pravno-obavezujući sporazum u koji se Srbija gura, a to je da Srbija ne ometa Kosovo u pristupu međunarodnim organizacijama, a pre svega Ujedinjenim nacijama. Znate, kada vi niste član UN, vi objektivno niste ni država. To je ono gde mi možemo da ih blokiramo i to preko Rusije i Kine, koje će zbog stava Srbije uvek da stave veto. Čak tu Kina i ne mora da učestvuje, uvek će Rusija da stavi veto i to neće da prođe. Mislim da je to crvena linija iza koje Srbija ne sme da pređe, a tačno je da je ova vlast, počev od „Briselskog sporazuma“, sve dalje što je radila ide u korist toga da se taj kapacitet državnosti tzv. države poveća. Ali, ipak, crvena linija nije pređena. Videli smo pre 10 godina, to je bilo poglavlje 35, kada je u pitanju Kosovo, to je postalo glavna tema. Ranije su pričali da ih pustimo u UN, a ne moramo da ih priznamo, ali sada nam otvoreno kažu da moramo da ih priznamo. Vidim da je Kurti na sastanku u Briselu tražio međusobno priznanje, što je dosta neverovatno za nas, jer oni nas ne moraju da uopšte priznaju, to Srbiju ne interesuje. Priznanje Kosova od strane Srbije bi bila direktna izdaja i ja mislim da predsednik Vučić to neće da uradi, kao ni bilo koja vlast u Srbiji. Da ćemo imati probleme zbog toga, imaćemo, ali mi probleme zbog toga imamo već 60-70 godina, pa živimo s tim. Crkva je jednom rekla da ono što je oteto uvek možeš da vratiš, ali ono što pokloniš, više nema vraćanja. Srbija treba da se drži tog stava i da u tome bude jedinstvena. Međunarodno pravo je na našoj strani. Inače, Međunarodni su pravde u Hagu, a to nije ovaj krivični tribunal, je konstatovao najvažniju činjenicu da će se status Kosova rešavati na Savetu bezbednosti UN. Druga važna stvar je da su rekli da je to samoproglašenje Kosova koje je uradila njihova skupština 2008. godine, je to politička odluka grupe građana, tim rečima, te da u tom smislu nije protivno međunarodnom pravu. To je kao kada bi neko rekao proglašavamo Republiku Dubočicu i to nije nezakonito.“

BRISEL

NNR : Predsednik Vučić je pomenuo tačku 4, i tvrdi da je to zahtev iz Prištine, gde se traži da isti status imaju Albanci u Preševu i Bujanovcu, bez pominjanja Medveđe, kao i Srbi na Kosovu. Kurti o tome nije govorio u Prištini.

• Nemojmo zaboraviti da mi uopšte ne znamo šta je bilo u Briselu. Mi komentarišemo nešto što je štampa objavila da je tamo bila. Mi smo kao Narodna stranka podneli zahtev da se u skupštini raspravlja o tome, da Vučić dođe i podnese izveštaj skupštini, šta je bila tema razgovora, kakvi su bili razgovori i slično. Ukoliko to nije za javnost, neka bude tajna sednica, ali Vučić je dužan da o tome obavesti barem parlament. Ovako mi komentarišemo, pominjemo neku tačku 4, a ne znamo da li ona uopšte postoji. Vučić uvek servira javnosti ono što njemu treba radi neke njegove dnevne politike koju vodi.

SRBI JUŽNO OD IBRA

NNR: Zanimljivo je da su i ostali političari preuzeli Vučićevu mantru pa više niko ne pominje Srbe koji žive južno od Ibra.

• Tih Srba je tri puta, možda i četiri, više nego onih koji su u Severnoj Mitrovici. Njihov Ustavni sud je deo Briselskog sporazuma i on je Zajednicu srpskih opština proglasio neustavnim. Sada Kurti koji ako drži njihovog zakona i prava ne može da dopusti ono za šta je Ustavni sud rekao da nije po zakonu. A ta zajednica srpskih opština je jedna virtuelna obaveza koja nema nikakav značaj za Srbe na Kosovu. To je kao kada bi Leskovac bio u zajednici sa Vranjem, koja je to vrsta zajednice, gde je 50 kilometara, a ne možete da dođete jedni do drugih. Zajednica srpskih opština je jedna besmislica, Briselski sporazum je jedan akt čiste i direktne izdaje teritorijalnog integriteta države. Bila je podneta inicijativa da se oceni ustavnost toga i pred našim Ustavnim sudom, a naš sud je rekao da je to politički akt, a oni ne raspravljaju o ustavnosti i zakonitosti političkih akata. Međutim, to je faktički međudržavni sporazum koji smo mi potpisali sa kosovskim Albancima uz treću stranu koja je EU. To je akt koji mora da se proceni pred našim Ustavnim sudom, da li je u skladu sa našim Ustavom i zakonima. Pravni poredak u državi je jedinstven i čim se to narušava to je protivustavno. Recimo kad su izbori, stalna Republička izborna komisija ima uputstvo za sprovođenje izbora na teritoriji Srbije i drugo uputstvo za teritoriju Kosova. To ne može. Možete da kažete nismo u stanju da sprovedemo izbore na Kosovu, što je faktički tačno, a ovde se stalno pravi zamagljivanje suštine i ljudi nisu svesni toga, većina smatra da Vučić vodi računa o državnim interesima i da je tu sve u redu. Pritom postoji medijski teror, ja o ovome ne mogu da pričam na RTS-u, samo on koji se hvali svime i svačime…

POSLANIK

NNR: Faktični danas je poslanik reprezent čitave Srbije, a ne nekog njenog dela. Da li tu treba nešto menjati?

• Ja sam za to da se ukine proporcionalni izborni sistem. Treba da imamo kobinovani, većinsko-proporcionalni sistem. Proporcionalni je bitan kako bi se zaštitile nacionalne manjine, jer bi oni na većinskom ostali bez poslanika. Možda bi Mađari samo ponegde imali poslanike. Ovako preko izbornog zakona napravljena je pretpostavka da sve zavisi od jednog centra moći, a u našem slučaju to je šef stranke. Poslanici su vojska partije, što je opet u suprotnosti sa Ustavom koji predviđa podelu vlasti. Većinski izborni sistem bi uozbiljio i vlast i opoziciju. Recimo, SNS ne bi smeo da se zeza i stavlja neke budale za kandidate, jer će da izgube. Ljudi onda glasaju konkretno za nekog, znaju ko je i koja je stranka u pitanju postaje manje važno. Čak i da pobei SNS po takvom zakonu, oni bi imali poslaničku strukturu koja je pet puta bolja od one koja je sada u skupštini.