LESKOVAC
Dan pre no što se gensek NATO Jens Stoltenberg sreo sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem, i pre nego što je kao velika “pobeda bez ispaljenog metka”,
objavljena je vest da će NATO RELAKSIRATI vazdušnu zonu bezbednosti
(znači ne ukinuti već samo dozvoliti njeno korišćenje), u Prištini je potpisan Sporazum o privremenim operativnim procedurama nakon pune relaksacije Vazdušne zone bezbednosti.
U ime Vojske Srbije, sporazum je potpisao zamenik komandanta Združene operativne, general-major Slavoljub Janićijević, navodi se na sajtu Ministarstva odbrane Srbije.
Potpisivanju su prisustvovali načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, i komandant Kfora general-major Guljelmo Luiđi Miljete.
Vazdušna zona bezbednosti, koja je definisana Vojno-tehničkim sporazumom, proteže se duž administrativne linije sa KiM u širini od 25 kilometara prema unutrašnjosti Srbije..
Na sajtu Kfora istovremeno je saopšteno da je odluka o relaksaciji vazdušne zone bezbednosti doneta kao odgovor na konstruktivan pristup i kontinuiranu posvećenost Srbije normalizaciji balkanskog vazdušnog prostora, kao i da odražava pozitivnu saradnju Kfora i Vojske Srbije.
Takođe se naglašava da zemlje NATO uvažavaju i cene napredak u produbljivanju odnosa Srbije i NATO, kao i saradnju po pitanjima od zajedničkog interesa.
Generalni sekretar NATO-a je saopštio da je Alijansa ovlastila komandanta Kosovskih snaga da u potpunosti relaksira “Vazdušnu zonu bezbednosti”, jednu zonu od 25 km koja se proteže izvan Kosovske administrativne granične linije, uspostavljenu u ranim fazama pod komandom Alijanse KFOR-ove mirovne misije na Kosovu.
• ŠTA KAŽE KFOR…
„Ova odluka je doneta kao odgovor na potvrdu stalne posvećenosti Republike Srbije u normalizaciji balkanskog vazdušnog prostora i odražava pozitivne rezultate saradnje između KFOR-a i Vojske Srbije u okviru Zajedničke komisije o implementaciji.
NATO-a priznaje i cene napredak u produbljivanje odnosa NATO-Srbije i
na saradnji o pitanjima od zajedničkog interesa. Ovo je obuhvatilo konstruktivni pristup Republike Srbije ka ponovnom otvaranju gornjeg vazdušnog prostora nad Kosovom za
preletanja civilnog saobraćaja u okviru Sastanaka pod vodstvom NATO,
Normalizacije balkanske avijacije (BANM).
NATO željno iščekuje stalno angažovanje i posvećenost Republike Srbije o ponovnom otvaranju donjeg vazdušnog prostora nad Kosovom, koji podrazumeva zonu do visine od 8.7000 metara, što omogućavajući zakazanim komercijalnim letovima da koriste direktnije i definisane niže vazdušne linije. S toga, ovo će da proizvede kraće letove u regionu i ostvariće uštede za korisnike vazdušnog prostora.
Relaksacija “Vazdušne zone bezbednosti” je značajan korak ka potpunoj normalizaciji vazdušnog prostora Balkana. To pokazuje da je region na putu ka punoj integraciji u Evropski sistemu upravljanja vazdušnog prostora”, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu KFOR-a.
• …I ŠTA VAŽNO NEDOSTAJE
Ni u objavljenim saopštenjima ni u političkim izjavama Stoltenberga i Vučića, međutim, nije navedeno pod koji uslovima, recimo, NATO može da suspenduje odluku o relaksaciji. Zanimljivo je i da odluka o Kopnenoj zoni bezbednosti, pet kilometara od administrativne linije sa Kosovom, koja je u međuvremenu “relaksirana”, i dalje ostaje da važi.
Vučić je izjavio da će Srbija ukidanjem restrikcija u zoni od 25 kilometara u centralnom delu zemlje, posle 16 godina imati pod kontrolom celokupan svoj vazdušni prostor i da će to doprineti zaštiti zemlje.
Istakaviši da se već 16 godina na radarima Srbije ne vide Vranje i Leskovac, Vučić je dodao da će Srbija u narednim nedeljama moći da postavi sve merne instrumente i radare.
-Postavljanjem tih radara sasvim sam uveren da ćemo imati bolju policijsku i vojnu zaštitu našeg neba, ne moram da govorim da je to jedna od ključnih stvari u pripremi odbrane i suvereniteta naše zemlje,- istakao je Vučić, a preneli mediji.
Međutim , najzanimljiviji deo izjave je Vučića je da je “prisustvo Kfora na Kosovu garant bezbednosti srpskih monaha, crkava i manastira, ali i “garant neprisustva kosovskih snaga bezbednosti na prostoru četiri srpske opštine”.
KFOR skoro da ne obezbeđuje više nijedan srpski manastir na Kosovu i Metohiji ali je opaska o Kosovskim snagama bezbednosti zanimljiva jer otvara pitanje – da li to znači da se Srbija saglasila sa njihovim ozvaničenjem, pri čemu je, važno da ne budu na severu Kosova?
To, očigledno, znači , da Beogradu nije problem ako su kosovske snage bezbednosti prisutne u srpskim opštinama južno do Ibra.
No, cela ova medijska halabuka, izazvana izjavama političara, nije baš sasvim jasna.
Razlog, – izjave bude čitav niz sumnji .
• ČEGA IMA I ČEGA NEMA
Tehnički, NATO je u petak relaksirao Vazdušnu zonu bezbednosti koja se proteže 25 kilometara od administrativne linije sa Kosmetom ka unutrašnjosti Srbije do visine od 8.700 metara, a koja je dogovorena Vojnotehničkim sporazumom u Kumanovu 1999. godine.Gornji vazdušni prostor, na visinama većim od 8.700 metara, otvoren je za civilne letove marta 2014. godine.
Otvaranje „donjeg vazdušnog prostora“ omogućava komercijalnim letovima da koriste određene direktne vazdušne puteve, što praktično znači i vremenski kraće i nešto jeftinije letove za korisnike vazdušnog prostora u regionu.
Ukidanje Vazdušne zone bezbednosti i otvaranje donjih vazdušnih puteva za komercijalni vazdušni saobraćaj, ne znači sticanje slobodnog vazdušnog prostora iznad Kosova i Metohije, već će se saobraćaj u njemu i dalje obavljati prema procedurama koje u vazdušnom saobraćaju važe za letove preko granica dveju država, te će odobrenja za prelet iz Beograda prema Prištini, na primer izdavati organi KFOR-a koji regulišu i kontrolišu civilni vazušni saobraćaj na Kosmetu
Ne drži vodu izjava da je Srbija, ukidanjem Vazdušne zone bezbednosti, stekla kontrolu nad celovitim svojim vazdušnim prostorom, vazdušni prostor iznad Kosmeta i dalje će kontrolisati organi KFOR-a, kao što je besmislena izjava da će kontrole letenja Srbije biti ponovo u prilici „da vide Leskovac i Vranje“ (verovatno se misli na vazdušni prostor iznad teritorija ova dva grada), jer je radarska pokrivenost ovih regiona i do sada bila prisutna, bilo sa uređaja koji su instalirani u okviru oblasne kontrole letenja
aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu. aerodromske kontrole leta na aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu, , ili aerodroma „Morava“ u Lađevcima – Kraljevo.
Potom, u saopštenjima KFOR-a i Ministarstva odbrane Srbije ne pominje se ništa o sudbini radarske stanice na Kopaoniku, jedne od najvažnijih za bezbednost
civilnog vazdušnog saobraćaja u Evropi, koja je napuštena posle NATO agresije 1999. godine, kada je pogođena sa ukupno 112 krstarećih projektila i aviobombi. Uređaji i oprema radarske stanice evakuisani su pre početka agresije, tako da je šteta naneta samo napuštenim objektima.
U saopštenjima, takođe, nema pomena o mogućim dogovorima sa NATO koji, do sada, nije Srbiji dozvoljavao instaliranje „sekundarne radarske antene“ na Kopaoniku, koja bi u velikoj meri povećala bezbednost inače veoma gustog civilnog vazdušnog saobraćaja u ovom delu Evrope, ali i, makar formalno, cementirala ozbiljnost odluke o ukidanju Vazdušne zone bezbednosti.
Bez svih ovih “detalja” cela priča liči na politički marketing.
KOZA I ROG
(Vide li se Leskovac i Vranje)
Na zvaničnom sajtu ustanove zadužene za vazdušni prostor Srbije, a sa sedištem u Beogradu, bez ikakvih ograničenja stoji sledeće:
„Kontrola letenja Srbije i Crne Gore, SMATSA d.o.o. pruža uslugu kontrole letenja u vazdušnom prostoru ukupne površine 145.556 km2, koji obuhvata vazdušni prostor Republike Srbije, države Crne Gore, deo vazdušnog prostora iznad Jadranskog mora, kao i 55% gornjeg vazdušnog prostora Bosne i Hercegovine.“
SMATSA ovaj prostor pokriva sa četiri radarske stanice.
Prema zvaničnim podacima državnih institucija, ukupna površina Srbije iznosi 88.361 kvadratnih kilometara, što je gotovo upola manje od prostora koji pokriva SMATSA. Ko u takvim uslovima ne može da vidi Leskovac i Vranje, nije objašnjeno.
Leave a Reply