Zašto sve više ljudi iz Srbije radi u Hrvatskoj?

Odakle ste, pita nas konobar u jednom zagrebačkom lokalu. Kolegenice odgovaraju da smo novinari iz Beograda.

“Za Beograd znam da je veliki ali nisam znao da je i taj Niš tako veliki grad. Skoro svako ko je došao ovde da radi iz Srbije odgovara da je iz Niša. Koliki je taj Niš?” , pita mladić.

Objašnjavamo mu da nije tako veliki, ali ni mali. i da sve više ljudi iz Srbije dolazi da radi u Hrvatsku u potrazi za boljoim platom i životom.

Hrvatska se, može se slobodno reći, u proteklih deset godina , od kad je članica EU preporodila u ekonomskom smislu.

Ova država je 1. jula 2013. primljena u EU kao 28. članica. Posle deset godina, 1. januara 2023. godine , postala je deo evrozone i šengenskog prostora.

Hrvatska je nakon 10 godina članstva u EU odlično profitirala, pokazuju i zvanični podaci.

Iz bužeta EU su povukli 17, 1 milijardu a za proteklih deset godina uplatili su 5,2 milijarde evra.

Za proteklu deceniju “u plusu” su 12 milijardi evra.

Sem toga robni izvoz im je skoro udvostručen.

BDP po glavi stanovnika im je povećan sa 50 na 75 odsto proseka u Evropskoj uniji.

U Hrvatskoj je nezaposlenost oko šest odsto, prosečna plata 1.100 a minimalna zarada 560 evra. Inflacija im je oko 6 odsto.

“Ekonomski pokazatelji su veoma dobri. Mi smo jedna od država EU koja je najbrže izašla iz krize uzrokovane kovidom. Verovatno su sa jedne strane u pitanju značajne koristi od fondova od kojih se rade velike investicije. Mi puno profitiramo od činjenice da smo članica u EU, imamo na raspolaganju samo u narednih 10 godina oko 15 milijardi evra iz budžeta EU i još 10 milijardi evra iz nove generacije fondova EU”, kaže dr Hrvoje Butković, viši naučni saradnik na Institutu za razvoj i međunarodne odnose (IRMO).
ion je bio jedan od sagovornika grupi novinara iz Srbije koji su posetili Hrvatsku u sklopu projekta “Puls Evrope – medijske posete EU”.

Dodao je da su iz fondova EU finansirani veliki infrastrukturni projekti kao što je LNG terminal na Krku, obnova pruga ili Pelješki most koji je i jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u Evropi.

EU ove projekte sufinasira sa 80 odsto a Hrvatska učestvuje sa 10 ili 20 posto, zavisi od programa.

U hrvatskoj je prosečna plata 1.100 a minimalna 560 evra, Verovatno je ovo objašnjenje tvrdnje konobara u zagrebačkom restoranu, da je mnogo Nišlija koji rade u Hrvatskoj. Sve više je i Leskovčana.

Medijalna plata, koju prima najveći broj zaposlenih, je 1.000 evra, što je množda manje nego u zapadnoj Evropi ali su i troškovi u Hrvatskoj manji.

To je možda manje nego u Zapadnoj Evropi, ali su i troškovi života daleko manji. U vrhu negativne liste onoga šta je Hrvatska izgubila ulaskom u EU, nalazi se – broj stanovnika koji je po popisu iz 2021. godine manji je za oko 10 odsto u odnosu na 2011. godinu a najviše zbog radnika koji su otišli da rade u inostranstvo otvaranjem granica.

Na ulicama Zagreba se često vide radnici iz Nepala i Indije.

Butković kaže da je region odakle je i Hrvatska crpela radnu snagu, BiH , Srbija i sve zemlje Zapadnog Balkana, već dosta ispražnjen jer stanovnici odlaze u zapadnu Evropu.

Zato je u Hrvatskoj sve više radnika iz azijskih zemalja, Nepala, Filipina, Indije…

Kaže i da su oiko 10 posto od ukupne radne snage stranci.

Najbrojniji su radnici iz BIH, zatim iz Srbije a slede Nepal, Severna Makedonija, Indija.

Stranci uglavnom rade u dragstorima, na građevinama, u ugostiteljstvu, kao dostavljači hrane.

Prema podacima koje smo čuli od početka 2015. godine do danas 200.000 radnih mesta je otvoreno u hrvatskoj .

Planirano je da se u narednim godinama otvori još toliko a naši sagovornici kažu da je to neophodno da bi se održala trenutna stopa rasta privrede od 6, 3 posto.

Čuli smo i da se broj evroskeptika u Hrvatskoj nije smanjio ali da na jansu opredeljenost ove države za evropski put najviše utiće pomoć koju je dobila u ovopj decenioji iz vudžeta zajednice.

Ta podrška će se udvostručiti u narednoj deceniji, čuli smo u Zagrebu.

A na smaom početku priče, pre desetak godina ono što je janso trasiralo put Hrvatske u Evropku Uniju je bila politička volja i spremnost skoro svih političkih činilaca ovde. Imali su razne ideje i poglede ali većeg protivljenja ulasku Hrvatske u EU nije bilo, kažu naši sagovornici. To može biti jasan recept i za Srbiju. Ako je namera da se uđe u Evropsku uniju stvarna i iskrena.

LJS/SM