Vijenje

 

 

LESKOVAC

Kad umre niki redno je da se vije.U toj vienje sve se prekaže na pokojnika, još ako ti je pokojnik pa nešto nažao učinija za života prilika je idealna da mu se navikaš mačka s maslo da ga nemož izde, primera radi svekrva, jal muž. Mamo, mamo ti si mene džigericu ‘ela, sećaš li se mamo ko si mi svađu s muža praljala, sećaš li se mamo ko si me tepala… mamooo, mamooo… pa ce snovedne prema sand’ k i š’pne voj… mačke da te izdev, koske u tambis da ti propadnev. I onija što donosu sveće, i oni viev, al’ ne ovoga našoga pokojnika nego njinoga si…aooo dušo blaga snijuvala sam te nemaš gaće, eve pratila sam ti po pokojnoga, pa ga sretni tam da ti gi dade i sprovedi ga da se ne izgubi, dek ti si tam mnogo godine.

Nesi ni domaćin ni domaćica, ni čovek ni žena ako mrtvaka na večni počinak odvezev mrtvačka kola. Ko pa toj, dal on toj zaslužila. Pa kude ‘ce kačimo da vijemo. U traktorska prikolica, dabome, pa kad se narediv žene u crno okolo sand’k ko oko pentagram. Presamitu se preko mrtvaka s’ obe strane, zbodev glave i viju… slobodne zidarke. Dikse rode, dikse dušoooo, dikseeee da viš kolka ti je pratnja…. ajde, ajde žene, ne ga tolko molite, ako se isna digne kude ‘ce devamo, dobaci neki šaljivdžija.,U da mu se ne znae, do toj li ti dođe s’d da teraš sair s nas, u pitanje je imanje, ko da ne vijemo. Koda, ete, s toj vienje odava mu se poslednja pošta. Grubo takoj kad nema kuj da redi.

Poza traktorska prikolica pratnja. Svaki u ruku drži positnicu,,gresin,  politanku jel nešto od ošav. Muški se iznačukali, a žene iskokolile oči što više da vidiv, ta jutre da imaju štof. Svi jedva živo čekav da uproporiv pokojnika, ta da se sedne na sovru, jel zabava još neje gotova, a oni su ulaznice platili. Kilo zejtin, kilo šićerč’k, pola kilo korke…