Tribina o Vladi Iliću: Uspostavljanje pokidanih veza između ljudi i epohe

VLASOTINCE

„Beograd za početnike“ je serijal o istoriji prestonice i prva televizijska emisija u Srbiji koja je ušla u prosvetni sistem i već četiri godine gostuje po beogradskim školama, ali i muzejima širom Srbije. 
   - Kao pisac knjige o Vladi Iliću prihvatio sam poziv Smiljane Popov, autorke emisije, da snimimo dve epizode o prvom modernom gradonačelniku Beograda, koje će se emitovati u junu na TV Studio B, - upoznaje je Vlasotinčanin, profesor Saša Stanković, autor knjige „Vlada Ilić prvi moderni gradonačelnnik Beograda".

Na kojoj ste prvo bili lokaciji koju je podigao Vlasotinčanin Vlada Ilić ?
Prva lokacija bila je osnovna škola „Jovan Cvijić“ na Staroj Karburmi, koju je svojevremeno podigao Vlada Ilić za potrebe dece svojih radnika. To je najstarija škola na Karburmi osnovana još 1923. godine u okviru Ilićeve štofare. Škola je na otvaranju imala 28 učenika, sredinom 60-ih godina preko 1.000, a danas ima samo 260 osnovaca. Direktorka Valentina Panđaitan nam je objasnila da su u međuvremenu izgrađene još četiri škole, a broj dece se konstantno smanjuje, jer ovaj kraj nije atraktivan za naseljevanje.
– O životu Stare Karaburme, pa i samog Vlade Ilića, malo se zna, jer potomci predratnih stanovnika žive, uglanom, van ove zemlje. To što je ostalo starosedelaca, uglavnom su stračka domaćinstva, čija su deca odavno završila ovu školu, – objasnila nam je direktorka Valentina Panđaitan.
Saznali smo da u školi radi učteljica Ivana Davinić, čiji je deda došao iz Vlasotinca kao krojač izgradivši kuću u neposrednoj blizini škole. Tih tridesetih godina radila je Ilićeva štofara punom parom sa 1.000 radnika, a u neposrednoj blizini izgrađen je Pančevački most (tada Most kralja Petra DrugogI), što je podstaklo razvoj celog kraja.
Gde ste još bili ?
– Potom smo otišli u ulicu Vlade Ilića kojoj je vraćen predratni naziv 2004. godine. U ulici smo pitali destak žitelja šta znaju o Vladi Iliću. Većina njih je rekla da ne znaju o kome je reč, a samo dvoje je odgovorilo da je borac, odnosno arheolog. Tako smo se i sami uverili u istinitost reči pomenute direktorke i učiteljice.
Na kojim ste još lokacijama bili ?
– Sledeća lokacije je bila bivša Ilićeva štofara, koja je danas poznata kao Beogradski vunarski kombinat. Taj ogroman industrijski kompleks sa 41 objektom danas izgleda sablasno. Većina zgrada je napuštena, tek u ponekoj od njih uselile su se manje privatne firme. Pošto nam nisu dozvolili snimanje u fabričkom krugu, uradili smo to ispred kapije, gde je smeštena deponija na kojoj su preturala romska deca. Meni deluje neverovatno da je tu nekad bila najveća štofara na Balkanu, čiji su proizvodi dobijali evropske nagrade za kvalitet.
A, gde ste na kraju okončali sva ta snimanja ?
– Snimanje je završeno ispred vile Vlade Ilića u Venizelosovoj ulici, u kojoj je nekad bilo sedište Jugoslovenske levice, danas, pokojne Mirjane Marković. Bivši funkcioner partije prodao je objekat sadašnjoj vlasnici, koja je tu smestila hotel za „venčanja iz snova“. Snimanje enterijera se posebno plaća, a ko nema novca, može sve to videti u spotu za duet Ace Lukasa i Milice Pavlović. Šta bi na to rekao Vlada Ilić, „može samo da se nagađa”.
Kako je bilo na tribini koja je bila organizovana ?
– Večernji sati su bili rezervisani za tribinu o Vladi Iliću u Galeriji 73 na Banovom brdu. Skoro dva sata trajalo je druženje sa ljubiteljima prošlosti Beograda. Smiljna Popov je vodila program, a dug aplauz prisutnih delovao je kao osveženje na kraju jednog napornog dana, – rekao nam je na kraju Saša Stanković, profesor književnosti u vlasotinačkoj gimanziji, koji je najzasluženiji što je mnogo toga izašlo na videlo, kada je u pitanju vlasotinačanin Vlada Ilić i sve ono što je uradio kao gradonačelnik Beograda.

Za okvir

VLASOTINČANIN PO POREKLU A NIKAD NIJE BIO U VLASOTINCU

  - Posebno mi je bio zanimljiv jedan gospodin, čiji se pradeda početkom 20. veka doselio iz Vlasotinca u prestonicu. On je rekao da nikad nije bio u zavičaju predaka, ali će posle priče o Vladi Iliću to učiniti. Nekoliko gospođa rodom iz Leskovca i Pirota imale su potrebu da mi zahvale što sam im otkrio nepoznate veze između Beograda i juga Srbije. U tome i jeste suština ovog mog delovanja, da se uspostave pokidane veze između ljudi i epoha, - zaključio je mladi pisac, Saša Stanković.

Vlastimir Stamenković