LESKOVAC
U ustanovljenom trouglu poslodavac – radnik – država, najveću štetu trpi upravo radnik koji zbog tretmana u radnom okruženju odlučuje da potraži posao u inostranstvu.
Tretman koji podrazumeva angažovanje bez ugovora, bilo na određeno ili na neodređeno vreme, platu ispod minimalca i prekovremeni rad, ne nailazi na osudu nadležnih. Umesto da sankcionišu poslodavce, oni vrlo često okreću glavu na drugu stranu, tako da je monitoring u ovom području ili trouglu nepostojeći.
I sami radnici ne prijavljuju poslodavce koji su ih angažovali bez ugovora o radu, već pristaju na bilo kakve uslove, koji se mogu sumirati u samo nekoliko reči „rad na crno“.
Dosadašnja istraživanja pokazala su da poslodavce veoma retko prijavljuju i da samo oko pet odsto poslodavaca dobije kaznu zbog angažovanja radnika na crno.
Avgusta meseca ove godine, rumunska vlada usvojila je uredbu kojom se poslodavci obavezuju da na radnom mestu imaju kopiju ugovora sa zaposlenima, dok u Srbiji ministri najavljuju „oštrije kontrole poslodavaca“, šta god to (ne)podrazumevalo.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zoran Đorđević, polovinom oktobra, pored rigoroznijih kontrola poslodavaca, najavio je i uvođenje mobilnih inspektora čiji će zadatak biti proveravanje poslodavaca odnosno da li je poslodavac uplatio doprinose za zaposlene. Radom na terenu, kontrolisaće i da li su radnici prijavljeni i uvedeni u legalne tokove.
Govorio je i o izmenama postojećeg zakona koje će podrazumevati, kako je svojevremeno izjavio Đorđević, hitno prijavljivanje angažovanih radnika na crno, a ne za tri dana kao dosad.
S jedne strane nalaze se mladi ljudi koji „trbuhom za kruhom“ napuštaju mesto rođenja i to često sa diplomama koje u Srbiji predstavljaju samo mrtvo slovo na papiru. A sa druge strane su isprazne izjave aktuelnog ministra za rad Đorđevića, i nekadašnjeg Vulina, o redovnim kontrolama i ekonomskim osnaživanjima ugroženih, a takvi su svi koji nisu članovi Srpske napredne stranke.
Međutim, postoji i treća strana, ona posrednička.
Osnovna uloga Nacionalne službe za zapošljavanje, kako stoji u njihovom Vodiču za nezaposlene, je da pruži stručnu podršku u traženju posla i poveže osobe sa neophodnim kvalifikacijama sa zainteresovanim poslodavcima koji traže stručni kadar. Ona organizuje sajmove zapošljavanja koji pružaju mogućnost nezaposlenima da se, u neposrednom kontaktu, predstave većem broju poslodavaca koji imaju potrebu za zapošljavanjem novih kadrova.
Što se tiče Leskovca, Sajam zapošljavanja predstavlja direktnu asocijaciju za južnokorejsku fabriku „Jura“ i tursku kompaniju „Džinsi“.
Na drugom Sajmu zapošljavanja u Leskovcu, na kome su poslodavci tražili preko 200 radnika različitih profila, održanom 10. oktobra, najveće interesovanje zabeleženo je, upravo, na štandu firme „Jura“. Traženi profili bili su: tapetari, šivači, konfekcionari, magacioneri, prodavci, vozači, radnici za rad u proizvodnji i drugi ili pojednostavljeno jeftina, leskovačka, radna snaga, skoro pa besplatna.
Ovogodišnji sajam predstavljao je egzaktnu kopiju prošlogodišnjeg. Isti profili, ista „Jura“, isti broj potrebnih radnika, što nas dovodi do sledeće jednačine: Sajam zapošljavanja jednako jeftina radna snaga jednako događaj organizovan „reda radi“.
O IT kadru nema ni govora, iako se u skoro svim publikacijama Nacionalne službe za zapošljavanje, on naziva kadrom budućnosti, pre svega zbog intenzivnog razvoja informacionih tehnologija, a možda i po direktivi premijerke Ane Brnabić, čija je pažnja usmerena striktno ka modernim tehnologijama i digitalizaciji.
Potreba za IT stručnjacima, iz godine u godinu sve je veća i zanimanja iz IT sfere, najtraženija su na tržištu rada Srbije, navodi se u publikaciji o zapošljavanju, „Poslovi“.
Iz Nacionalne službe za zapošljavanje, prošle godine, najavljivano je, takođe, i ekonomsko osnaživanje ugroženih, što znači da je NSZ od 2017. godine trebalo da počne sa davanjem subvencija za zapošljavanje žrtava nasilja i trgovine ljudima, baš kako je izjavio i tadašnji ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Aleksandar Vulin.
Protokol, potpisan početkom ove godine, vezan za ekonomsko osnaživanje ugroženih, nije uzeo u obzir žrtve Republike Srbije koja je dopustila i previdela sve redovnije zapošljavanje na crno.
Tema poslednjeg broja „Poslova“, od 25. oktobra, besplatne publikacije o zapošljavanju koju izdaje NSZ, je „Razvojna šansa Srbije“ ili svet preduzetništva.
Inače, broj slobodnih radnih mesta na teritoriji Srbije, obrazloženih u publikaciji, je 1.064.
U ukupnoj nezaposlenosti, stopa nezaposlenosti mladih još uvek je visoka, navodi se u „Poslovima“, kako u Jablaničkom okrugu, tako i u čitavoj zemlji, zbog čega Vlada Srbije stavlja akcenat na oblast preduzetništva.
Interesantna je činjenica da se sve veći broj žena opredeljuje za program samozapošljavanja, koji vrlo često predstavlja i jedini put do rešenja nezaposlenosti. Druga opcija su javni radovi i niska naknada, koja iznosi oko 18.000 dinara.
Javni radovi, namenjeni prvenstveno teže zapošljivim osobama kao što su osobe koje godinu dana i duže stoje na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, i socijalno ugroženim grupama, su, bar tako pišu, jedna od najpopularnijih mera aktivne politike zapošljavanja koju sprovodi NSZ.
Što znači da, s jedne strane, imamo preduzetništvo koje se možda isplati, a možda i ne, a s druge strane, javne radove koji predstavljaju kratkoročnu mogućnost da mladi, stari i sredovečni, makar ostvare redovna primanja, bez obzira na visinu naknade.
Zaposlenje je prvo na listi problema koji muče, ne samo stanovnike Jablaničkog okruga, već i ceo srpski narod, a Srbija čini ogroman sajam zapošljavanja i jeftine radne snage, gde su jedini kupci investitori, sa predviđenim rokom trajanja od deset godina.
Sanja S. Stevanović
Leave a Reply