Svetski dan slobode medija: Kako sačuvati čuvare demokratije

BEOGRAD

Ostrva profesionalizma i nezavisnosti treba da se umreže, da bi se zajednički zaštitila. Ovo vreme podiže solidarnost među novinarima; oni koji su bili profesionalni još više su okrenuti svojoj profesionalnosti, jer danas se od novinarstva loše živi. To su još uvek ljubav i misija koje ispoljavaju oni koji rade u novinarstvu, ukazuju medijski profesionalci u izjavama za portal UGS Nezavisnost povodom 3. maja – Svetskog dana slobode medija.

Radijski urednik i voditelj Daško Milinović napadnut je 16. aprila u Novom Sadu; dvojica napadača poprskala su ga suzavcem, a onda pokušali da ga udare metalnim šipkama u glavu. Braneći se, dobio je tri udarca u ruku. Policija je u veoma kratkom roku otkrila napadače i njihovog nalogodavca, a demokratska javnost je dobila tračak nade da je ovaj napad kraj jedne faze različitih pritisaka na novinare (Milinović ne propušta nijednu svoju emisiju Alarm da ukaže na vidljive manifestacije fašizma) i nekažnjivosti ekstremista. 

Nove, povoljnije okolnosti za profesionalno bavljenje novinarstvom, ili tek ispad neorganizovanih huligana u pripremi vlasti za novo gušenje slobode izražavanja, ostaje gotovo retorsko pitanje, budući da je i dalje prisutna nekažnjivost svakovrsnih napada na novinare i pritiske na profesionalne medije. Bestijalno skupštinsko targetiranje novinara KRIK-a, krivične tužbe protiv nepoćudnih agencija, portala, televizija, nedeljnika i dnevnika Danas, te neokončani pravosudni postupci za ubistvo Slavka Ćuruvije i u slučaju paljenja kuće novinaru Milanu Jovanoviću ukazuju na to da bez esnafskog, ali i šireg društvenog otpora neće biti slobodnog informisanja i izražavanja nerežimskih stavova.

Jer, prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), tokom 2020. zabeležena su 32 fizička napada, 50 pretnji, verbalnih ili pretnji drugih oblika, upućenih novinarima i članovima njihovih porodica, 15 napada na imovinu, ili pretnji napadom na nju i 92 pritiska. Ove godine, pak, NUNS je zabeležio 34 incidentna događaja (targetiranje novinara u Skupštini tretira se kao jedan događaj), od čega jedan fizički napad, devet verbalnih pretnji, jedan napad na imovinu i 23 pritiska. A pritisak se najčešće odnosi na neki oblik označavanje novinara, na primer, “neprijateljem države”, pokušajem urušavanje njihovog profesionalnog ugleda i integriteta. 

Repertoar odmazde

“Reč je o širokom spektru, nepozivanju na događaje, zabrani prisustva nekim događajima,

odbijanju izjava, uvrede subjektivne prirode – oblici koji ostaju van krivičnih i prekršajnih dela. Ono što jasno vidimo je da incidente često povezuje kritika vlasti, nakon koje dolazi do takve vrste odmazde. Tu su i reakcije u tabloidima koje izriču analitičari, vlasnici medija, novinari, ili neki ljudi koji se predstavljaju kao stručnjaci. Ili je to neka vrsta pretnji predstavnika vlasti na konferencijama za štampu. U nekim slučajevima reč je o kombinaciji sva tri oblika. To često preraste i u krivično delo, kakvo je objavljivanje podataka o ličnosti. Ili, govor mržnje na verskoj i nacionalnoj osnovi. Ima i seksističkih izjava, zasnovanih na polu, pa su novinarke ‘krive’ zbog onoga što rade, ali im se svašta dodaje zbog toga što su žene”, objašnjava za portal Nezavisnosti Rade Đurić iz Pravnog tima NUNS-a. 

Ljiljana Stojanović, osnivačica i direktorka Regionalne agencije JUGpress, sa sedištem u Leskovcu, koju je “Milenijum” tim početkom aprila tužio, tražeći dvema tužbama po sto hiljada evra, za portal Nezavisnoseti kazala je da je Agencija označena kao “neprijateljski medij”.

“To može biti naročito opasno kad živite i radite u manjem gradu. Takođe, par kolega već duže vreme o nama priča i piše po društvenim mrežama da ‘radimo za Šiptare’ i da ‘dobijamo pare iz Prištine’, zato što smo jedini medij koji od svog osnivanja, a ove godine punimo 15 godina, redovno prati dešavanja u Bujanovcu, Preševu i Medveđi i na Kosovu. Pišu i to da smo ‘fašistički medij’, zato što pratimo, između ostalih stranaka vlasti i opozicije, i rad Dveri. U nekoliko navrata je i sam gradonačelnik Leskovca to rekao Takođe, donedavno je bilo zabranjeno ljudima iz lokalnih struktura da nam daju izjave, bilo je i primera da nas ne zovu na događaje. 

Važan momenat je i to što sa JUGpressom niko ne sme da ima bilo kakav poslovni aranžman u smislu marketinga i oglašavanja, što značajno otežava opstanak medija. Dakle, postalo je vrlo hrabro baviti se profesionalno novinarstvom i interesom javnosti da zna. Dešavalo se da me sretnu ljudi koje znam godinama, i prenesu da im je neko rekao da nije baš pametno da mi se javljaju, jer može neko da ih vidi. I to da pratim proteste kao novinar i vidim ekipu koja stoji sa strane i fotografiše me. Ili saznam da je gradonačelnik pre dve godine pokazivao moje fotografije sa protesta svojim odbornicima. A mi pratimo i događaje koje organizuje SNS. Ova stranka nas je pominjala na predizbornom skupu samo zato što smo objavili zvanične podatke o tome koliko su leskovački poslanici inkasirali na ime plata i drugih prinadležnosti iz Skupštine Srbije. Finansijsko iznurivanje i ogroman pritisak dovode u pitanje opstanak JUGpressa”, naglašava naša sagovornica. 

Desni profil javne scene

Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić rekao je za portal UGS Nezavisnost da je napad na Daška Milinovića proistekao iz atmosfere koju neguju “naprednjaci” poslednjih godina.

“Oni indukuju mržnju i normalno je očekivati da će ljudi koji su skloni nasilju dati sebi za pravo da se ponašaju kao vodeći političari. S tim što će primeniti i silu. Reč je o spojenim sudovima, to dolazi sa desnog krila naše političke scene, odakle su i oni koji su na vlasti – lažno se predstavljaju da su umerena desnica, u suštini su prikriveni ekstremni desničari. Njihove falange – neke od njih – možda nisu pod direktnim uticajem, ali jesu produkt atmosfere koju vlast kreira. Nasilnici računaju na nekažnjivost, jer se iz brojnih slučajeva vidi da se vlast deklarativno zalaže za istraživanje svih napada i pritisaka na novinare, ali u suštini tek poneki slučaj dobije sudski epilog, dok većina ostaje nerazjašnjena. S druge strane, ovo što se dešava sa tužbama znači da će režim upotrebiti sve instrumente, ne bi li zaveo kontrolu”, smatra naš sagovornik. 

A tužbe su, nagoveštava se, postale novo oruđe u instrumentarijumu režima i podsetile su, bezobzirnošću i neutemeljenošću, na postupke vođene po Zakonu o informisanju iz oktobra 1998, kada je ministar informisanja Srbije bio Aleksandar Vučić

Kompanija “Milenijum Tim” tužila je JUG press, Infovranjske, Danas, Nova rs, i Newsmax Adria, zbog prenošenja stavova iznetih na konferencijama Narodne stranke u Leskovcu i Vranjskoj Banji. I zahteva da joj pomenuti mediji isplate po sto hiljada evra zbog “obaranja vrednosti žiga”, odnosno “umanjenje kreditne sposobnosti”. 

Pet novinara i glavni urednik portala Vojvođanski informativni centar (VOICE) tuženi su 19. aprila zbog teksta o javnim nabavkama u socijalnoj zaštiti, a podnosioci su vlasnica Agencije “Niveus tim” iz Gornjeg Milanovca Aleksandra Jovičić i predstavnik te agencije u javnim nabavkama Milan Tadić, blizak SNS.

Zajednički imenitelj novih tužbi je, zapravo, ometanje medija i stvaranje atmosfere straha, budući da tužioci nisu ni na koji drugi način pokušali da zaštite svoje interese. Tužbe se prihvataju, a tuženim medijima je i samo podnošenje prigovora na njih veliki izdatak. Dakle, umesto da se presudom “postiže svrha kažnjavanja”, tužbom se realizuje namera – ućutkivanje medija. Reč je o  nedemokratskoj tekovini i bahaćenju, poznatim kao SLAPP tužbe (Strategic Lawsuits Against Public Participation, u prevodu: strateške tužbe protiv učešća javnosti). Svako može da tuži, pogotovu bogati, čiji se pravni timovi potrude kreirajući obrazloženje; “Milenijum Tim” postaje nešto poput Patriotskog saveza Beograda, organizacije koja je podnela tužbu koja je presudila “Evropljaninu” Slavka Ćuruvije. 

Koliko još različitih “timova”

Ljiljana Stojanović kaže da su tužbe i “vrlo ozbiljne pretnje, ne samo finasijski”.  

“Ne zaboravimo da je naš kolega Milan Jovanović pisao i o poslovima na gasifikaciji Grocke koje je radila upravo firma koja nas je tužila. Ne kažemo da su oni uticali na ideju da njemu bude zapaljena kuća ali je vrlo simptomatičan sled događaja zbog koga svakako ne možemo da budemo sasvim spokojni”, ističe Stojanović u izjavi za portal Nezavisnosti. 

A JUG press je, u vezi sa prodajom leskovačke Plantaže i izdavanju zemljišta u dugoročni zakup objavio: “Po dobro upućenoj čaršiji već se uveliko licitira imenima a naši dobro obavešteni izvori navode da je ova kupovina pripremana za kompaniju Milenijum tim koja ima razgranate poslove u različitim oblastima. Nije poznato za koliko novac je prodato ovih 200 hektara. Prema saznanjima JUGpressa, 600 preostalih hektara državne zemlje na kojoj se nalazila Navip Plantaža biće dato u zakup novom vlasniku”.

Dovoljno za tužbu i pretnje. 

Otpor žilave medijske zajednice

Može se, naravno, i drugačije, po ugledu na istinske demokratije, ali i u skladu sa evropskim zahtevima Srbiji. Za to je, smatra Rade Đurić, “najvažniji senzibilitet onih koji treba da procesuiraju napade i incidente”. A ima i pozitivnih rezultata u radu novinara i Stalne radne grupe.

“Stalna radna grupa uspostavila je sistem brze prijave i kontakt tačaka. To funkcioniše odlično; ili alarmiramo tužioca, ili samo tužioci reaguju (u decembru prošle godine doneto je interno uputstvo za tužilaštva, gde tužilac može biti disciplinski sankcionisan ako ne postupi u roku od 24 sata i za 24 sata izvede prvu radnju). Do drugačijeg odnosa javnosti prema pretnjama novinarima, međutim, dug je put; potrebno je da taj koji izriče pretnju vidi da na to reaguju policajac i tužilac. 

Druga stvar je to da predstavnik vlasti treba da izađe u javnost i osudi takvo ponašanje, jer predstavnici vlasti su merilo ponašanja. Ne da osnivaju nove radne grupe, nego da oštro osuđuju svaki oblik pritiska, pretnje i, naročito, fizičkog napada. I da pozovu ljude koji sa njima sarađuju da se i oni tako ponašaju – da ne napadaju novinare i da napade na njih osuđuju. Ako građanin vidi da se tako predstavnik vlasti ophodi prema napadima na novinare, on preuzima taj model i to je jako primetno. Poruka predstavnika vlasti treba da bude da nema nekažnjivosti, da je sloboda izražavanja ustavno pravo, naročito kada je reč o novinaru, jer on je stub zaštite javnog interesa. Međutim, to se kod nas ne vidi”, navodi Đurić. 

Željko Bodrožić smatra da tužbe protiv novinara i medija znače “da će režim upotrebiti sve instrumente, ne bi li zaveo kontrolu”. 

“Mene ohrabruje to što je, paradoksalno, medijska scena žilava i da vlast proširuje asortiman napada i pritisaka. Jer, dosadašnjim metodama kojima su mnoge novinare finansijski, psihički i fizički iscrpli, ugrozili im bezbednost – ipak nisu zatukli nezavisnu scenu koja još postoji. Optimisti smo, ali ostrva profesionalizma i nezavisnosti treba da se umreže, da bi se zajednički zaštitila. 

Ovo vreme podiže solidarnost među novinarima; oni koji su bili profesionalni još više su okrenuti svojoj profesionalnosti, jer danas se od novinarstva loše živi. To su još uvek ljubav i misija koje ispoljavaju oni koji rade u novinarstvu. U ovakvim vremenima naše udruženje vraća se postulatima na kojima je nastalo; sve je više članova koji bi da se angažuju i pokažu pripadnost profesiji. 

Moramo da, kao esnafsko udruženje koje se bavi zaštitom profesije, uspostavimo i bolju saradnju sa sindikatima, pre svega sa UGS Nezavisnost. To su naši prirodni partneri, nastali smo iz ‘istog jajeta’, da tako kažem. I sada je jako važno da, svako na svoj način, u punom kapacitetu radi na bezbednosti novinara“, zaključio je predsednik NUNS-a Željko Bodrožić u izjavi za portal Nezavisnosti.

Izvor: UGS Nezavisnost-Bojan Tončić

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*