Dve godine od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu obeležene su šesnaestominutnom tišinom u čast nastradalih širom Srbije, a komemorativnom okupljanju pridružili su se i građani Leskovca.
Leskovčani su na taj način stali uz građane širom Srbije i odali poštu šesnaestoro ljudi koji su izgubili život 1. novembra 2024. godine, kada se obrušila betonska nadstrešnica na zgradi Železničke stanice u Novom Sadu.
Na komemorativnom skupu u Novom Sadu poručeno je da reč „tragedija“ ne opisuje na odgovarajući način ono što se dogodilo, već da je reč o ubistvu za koje se moraju utvrditi odgovornost i krivci.
„Ne, tragedija opisuje nesreću, slučajan događaj, a iza ove reči može vešto da se sakrije reč koju svi tražimo, a to je odgovornost. Zato nismo zažmurili i nismo prećutali. Događaj koji nas je sve potresao do srži nije tragedija, nije nesreća, nije slučajnost. To je ubistvo, a ubistvo traži krivca, traži odgovornost i traži pravdu“, poručila je jedna od govornica.
Podsetila je da su studenti i građani, nakon što je izostala odgovornost, odlučili da podignu glas, najpre kroz tišinu. Počast stradalima odavali su na raskrsnicama, mostovima i putevima, izlazeći iz automobila i sa radnih mesta, ali i organizujući biciklističke vožnje, šetnje i trčanje.
„Vozili smo bicikl, koračali i trčali, a 22. decembra 2024. godine 100.000 ljudi na Slaviji ćutalo je zajedno. Kroz našu tišinu čula se sva naša tuga prema poginulima, ali i naša ljubav prema Srbiji, prema njenim stanovnicima, prema svima nama. Da se nikada ne ponovi i da krivci odgovaraju za zločin koji su učinili“, istakla je ona.
Govornica je navela da studenti i građani nisu odustajali od svojih zahteva ni kada su bili izloženi uvredama, napadima i nasilju.
„Pravda će biti zadovoljena jer ubistvo traži krivca i odgovorni će pred sudom objasniti zašto su nam zemlju zavili u crno. A mi nikada nećemo zaboraviti i zato ćemo za svaku godišnjicu, u svim gradovima, u 11.52 da se okupimo i zajedničkom tišinom da kažemo da su voljeni, upamćeni i nikad prežaljeni“, poručila je.
Dodala je da studenti i građani žele da svojim primerom doprinesu stvaranju boljeg, srećnijeg i pravednijeg društva, u kojem će institucije obavljati svoj posao i u kojem nijedan čovek neće izgubiti život zbog korupcije.
Nakon šesnaestominutne tišine, u znak sećanja na stradale, hor je izveo pesmu „Cveta trešnja u planini“, a recitovane su i pesme „Pohvala svetu“ Branka Miljkovića i „Što te nema“ Alekse Šantića.
Komemorativni skup u Novom Sadu završen je polaganjem venaca od belog cveća koje su položili studenti svih univerziteta u Srbiji. Građani su ostavljali cveće i palili sveće u znak sećanja na šesnaestoro stradalih.
Šesnaestominutnom tišinom, Leskovac se pridružio gradovima širom Srbije u čuvanju sećanja na žrtve i iskazivanju zahteva da se utvrdi odgovornost za njihovu smrt.
Leave a Reply