Svetolikov pogled

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

LESKOVAC

Svetolik Stanković, naš sugrađanin, već vremešnih godina, inženjer, pisac, ozbiljan, nedokučiv, pomalo tajanstven, varljivo ćutljiv, elokventan, obdaren, ozbiljno eruditan, redovno namrgođen, iznenađujuće hrabar, ove 2017. godine podario nam je biser svoga stvaralaštva, sa pomalo i prihvatljive drskosti, roman o Isidori Sekulić, pod glavnim naslovom „Sidonijin pogled“ u izdanju Društva za afirmaciju kulture u Mladenovcu.

Prateći poznatu misao Turgenjeva „Na svetu nema ništa jače…i nemoćnije od reči“ odlučio se da nam sledeći pogled moćne Isidore Sekulić (1877-1958), majstora pisane reči, vladarke proze, pripovedaka, romana, književnih kritika, eseja, putopisa, rasprava, beležaka, dopisnog člana Srpske kraljevske akademije i redovnog člana Srpske akademije nauka, nedostižnog uma i strpljivosti, poliglote i prevodioca, neobjašnjivo skromne, do bola usamljene, dostojanstvene i odlučne da istraje u praćenju svog pogleda na brojnim putovanjima, aristokratski učtive, svesne svoje učenosti ali i spremnosti da ne popusti i u trenucima patnje u ime svojih pravila života i zaljubljenika u tišinu stvaralaštva, podari dragulj književnog izraza. Uvažio je i njenu testamentalnu poruku: „Ako nešto vredim neka kažu to posle moje smrti… Ako niste voljeni uzalud ćete vi nastojati da vas vole.“ Upravo je to ispoštovao naš Svetolik Stanković, možda i ne samo svojim već dokazanim talentom za pisano uznesenje, već i mističnim tumačenjem njegovog imena, koje nam kaže da ima svetao lik, skoro svetački do dostižnih visina antičkog Olimpa. Nije se, međutim, u ovom svom vrednom ostvarenje bavio kritičkom analizom njenih brojnih dela, već se opredelio za misao Napoleona: „ Lepa žena se sviđa očima, dobra se sviđa srcu, jedna je dragulj, a druga riznica“ i dokazao to na posve specifičan način da kroz zamišljeno kazivanje sopstvene biografije Isidora ispriča svoju životnu priču kroz Svetolikovu imaginaciju, sa izuzetnom egzaltiranošću, nedostižnom odanošću i sposobnošću da pronikne u svaki njenu misao, ocenu, patnju, ljutnju, u iskrenost njene prosvećenosti i posvećenosti, bez pretenzija da presuđuje ili ocenjuje. Suptilnim opisom skoro svake važne životne situacije, izvanrednim stilom, opijajućim zanosom, a istovremeno tako jednostavno i prijemčivo da sa svakom novom stranicom knjige bivate srećni tumačenjem burnog, a i tako smirenog života heroine srpske književnosti svetskog glasa. Pre početka čitanja ove knjige pomislio sam da se Stanković upušta u opasnu avanturu baveći se životom Sidonije, pa čak i kroz slobodu romanesnog izraza. Ali ovaj vredan izdanak leskovačke Svete gore kod poznatih manastira Babičkog prostora znao je da proceni domet ovog izazova i da kroz dnevničke beleške poznate spisateljice omogući čitaocu da je doživi u punom svetlu i da time upotpuni sliku njenih genijalnih ostvarenja. Ono što nam na književno lukav jezik Svetolik saopštava je emotivnost Isidore kao i njenu plemenitost i ogorčenost, spremnost da i u teškim trenucima patnje ne odustaje od svojih uverenja, čak i po cenu teško prihvatljive odluke da spali kulturno bogatstvo svoga izraza pred kraj života. A ipak je olakšavajuće saznanje da je bar deo dnevnika sačuvan. Da se nekim slučajem naš Svetolik ranije rodio i bio u situaciji da ga Isidora primi na razgovor uveren sam da bi bila prijatno iznenađena visokim stepenom njegova ljubavi prema pisanoj reči i dala bi mu pozitivnu ocenu stvaralaštva čiji je vlasnik. Uostalom volela je ljude koji uglavnom malo govore, a više pišu.
Sa nestrpljenjem očekujem da ova knjiga što pre bude predstavljena javnosti kako bi pokazala Leskovcu da postoje ljudi koji takođe vole tišinu i skromno skrivaju svoj nesumnjivi talenat. U protivnom ne bi se sigurno dogodilo da bard našeg novinarstva, pisac velikog senzibilteta, neumoran tragač Danilo Kocić o ovom delu da i svoj prilog „ Isidora Sekulić od Skerlićevih osuda do današnjih dana“

Profesor dr Živan Stojković

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*