Selo koje ima čime da se ponosi: Šta je potrebno Batulovcu?

VLASOTINCE

Selo Batulovce je ratarsko – vinogradarsko seosko naselje, četiri kilometara udaljeno od Vlasotinca i desetak kilometara od Leskovca. U selu u kome ljudi mirnim tokom, kao spora ravničarska reka, žive svoj život, najviše je poljoprivrednika, povrtara i dobrim delom upošljenika u privatnim firmama u najbližoj okolini. Ima i gastrabajatera, koji su selu dali posebnu notu, izgrađujući izuzetno lepe porodične domove, tako da skoro i nema, kao u planinsko brdskim selima starih i zapuštenih kuća. Velike lepe kuće, sa uređenim baštama, funkcionalno raspoređenim i odvojenim dvorištima od ekonomskog dela, potvrđuju da se od poljoprivrede, može, dobro živeti.

A još lepše ako neko radi u inostranstvu, a najlepše ako su svi na svom, zaposleni, sa dobrim platama, zadovoljni u sopstvenom preduzeću, dobro organizovanog biznisa, obezbeđenim tržištem za plasman poljoprivrednih proizvoda.U prvoj fazi rekonstrukcije na Domu kulture lokalna samouprava opštine Vlasotinca namenila je osam miliona dinara, a pre toga bili smo dobili milion dinara, da bi u drugoj fazi radova na domu, ove godine, dobili još nešto više od tri milona dinara. Puno toga je urađeno, ali ima još mnogo da se radi. Pored radova na samom objektu doma uspeli smo sredstvima iz budžeta opštine Vlasotince i da ogradimo dom i svu imovinu oko zgrade doma. Tako da smo sada svoji na svome i zato nam je ovaj Dom kulture preko potreban – veli Boban Pešić, predsednik mesne zajednice, koji se mnogo ne libi da kaže, bilo gde i bilo kome, ono što mu na srcu leži.

NNR: – Šta planirate da uselite u zgradu Doma kulture?

Boban Pešić: Ovaj objekat je vlasništvo mesne zajednice sela Batulovca za razliku od ostalih domova iz okolnih sela, od kojih su još neki vlasništvo ugašene Vinarske zadruge. Ovo je naše i mi želimo da tu stvorimo dobre uslove za bilo koju vrstu poslova. Eto, ova mala sala dobro bi došla mladima, a ne da sede ispred seoske prodavnice i u školskom dvorištu gde alkohol uzima svoj danak. Biće im svakako bolje i dobro u zagrejanim prostorijama doma i zato je mesnoj zajednici sela Batulovca potreban Dom kulture.

NNR: – Da možda ne razmišljate možda i osnivanje nekog kulturnog društva u selu ?

Boban Pešić: – Zašto da ne. Imali smo nekada izuzetno dobru folklornu grupu i što da ne bi smo je opet imali, ako već budemo imali prave uslove u samom objektu doma kulture. Nekada je to bila za mene i sve ostale životna radost gledati te majstore folklora.

Domaćini su predložili da obiđemo selo i da se uverimo u sve ono što je urađeno i što predstavlja neki nov ukras samog sela. Obilazeći tako u krugu samo selo, spoznajemo da su sve ulice asfaltirane, pa čak i do samog seoskog groblja, gde se nekada sa jedne strane nije moglo ni prići, a naročito u zimske i kišovite dane.
I tako dođosmo do centra sela. A tamo dve česme sa hemijski ispravnom vodom za piće i krstom. I sve je urađeno sa puno ukusa, tako da sada česme i sam krst predstavljaju najlepši deo samog sela.

Za mnoge infrastrukturne radove u selu poseban pečat dao je Aleksandar Pešić. Izuzetno dobar i miran čovek, koji svojim ljudskim osobinama i harizmom izrastao je u istinskog vođu sela. Mudrom i tihom diplomatijom okupio je oko sebe ljude dobre volje i želje da mnogo toga dobrog urade za svoje selo. I, zaista su puno toga lepog i korisnog uradili.Ove dve česme koje su blizu jedna do druge u centru sela, zbog zuba svog vremena morale su da budu renovirane i privedene svojoj nameni onako kako to i zavređuju izvori sa pijaćom vodom. A sve ovo se nalazi u samom selu i na dobrobiti je svih nas – veli Aleksandar Pešić, koji ima prefiks „šefa” i tako ga svi zovu iz njegove najbliže okoline.

Celokupni finansijski iznos za rekonstrukciju za obe česme je u visini od 637.500 dinara. Zahvaljujući razumevanju čelnika opštine od lokalne samouprave dobili smo 370.000 dinara, dok je drugi deo od 302.750 dinara stigao od meštana našeg sela. Takođe smo zahvalni i Srbi Takiću iz boračke organizacije što nam je obezbedio klupe za sedenje za ljude koji dolaze da zahvate vodu ili se odmaraju tu pored česme – precizan je, kao i uvek, Aleksandar Pešić, u iznošenju finansijskih sredstava utrošenih oko rekonnstrukcije česme.

Batulovčani slave Spasovdan i zbog toga su sagradili mali objekat sa krstom, takođe, u centru sela, a finansiran je od strane stanovnika sela i osoba koje su „domaćini” slave Spasovdana. Prelep crkveni objekat sa izuetno lepim freskama u objektu čini centar sela još lepšim.

Inače, fudbalska lopta lopta od uvek je bila u srcima mnogih fudbalera iz Batulovca i ovdašnjeg fudbalskog kluba „Mladost”. Batulovčani imaju daleko najbolje infrastrukturne fudbalske objekte u Jablaničkoj okružnoj ligi gde se sada takmiče, pa čak i od mnoge fudbalske kluboove na srpskoligaškom „Istoku”.

-Zadovoljni smo rezultatima našeg kluba u prvom delu prvenstva. Nije nam prioritet prelazak u viši rang takmičenja, ali ako se ukaže prilika, pokušaćemo da je iskoristimo, – veli Slaviša Pešić, dok prolazimo pored fudbalskog terena koji se nalazi na samom ulazu u selo. Klupske prostorije i sav ostali ambijent oko terena je na najvišem mogućem nivou i zasigurno Batulovce ima sve usloveza prelazak u viši stepen takmičenja.

Izrada kanalizacije u selu je prioritan posao u narednom periodu, rekoše nam sva trojica Pešića, uz obaveštenje, za ovaj kapitalni projekat, da su „dobijeni lokacijski uslovi i da su predati za dobijanje građevinske dozvole. Dužina kanalizacione mreže je 5.900 metara, procenjene predračunske vrednosti oko 78.647.100 dinara bez PDV-a, odnosno 94.376.520 dinara sa PDV-om”.

I zaista, posle ovog viđenog na licu mesta, mesna zajednica sela Batulovca ima čime da se ponosi.


KNjIGA O SELU BATULOVCU

Posle dugogodišnjeg istraživanja i prikupljanja građe o selu Batulovcu, autori ove izuzetno vredne knjige o svom selu, Bratislav Todorović i Aleksandar Pešić, zapisali su da „Ovu knjigu posvećujemo porodicama i mlađim generacijama našeg sela, kao trajno svedočanstvo o prošlom vremenu”.

Svoj sud o knjizi o Batulovcu, dao je i ugledni prof. dr Đura Stevanović, koji je između ostalog i napisao, da je „deo knjige koji je posvećen rodoslovima batulovačkih familija je bogata izvorna građa za očuvanje srpske porodice. Oni predstavljaju jednu vrstu pisanih spomenika porodičnog stabla za predhodnih 250 godina, od 1765. do 2019.godine. I zato su oni uzorali brazdu proučavanja dva i po veka batulovačkih familija i njihove prošlosti”.

Tekst i foto: Vlastimir Stamenković

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*