LESKOVAC
Latinski naziv je Ambrosia artemisiifolia, a poznata je u narodu i kao limundžik, opaš, fazanuša. To je jednogodišnja korovska vrsta uneta iz Severne Amerike davne 1863. godine. Na prostor Evrope dospela je putevima kretanja robe sa semenom deteline i lucerke, a u naše krajeve brodovima iz Rumunije. U krajevima gde se nije masovno proširila uglavnom se javlja pored glavnih saobraćajnica, železničkih stanica, na stovarištima, odnosno na mestima gde je veliki protok robe.
U našem kraju je sporadično zastupljena, sa tendencijom povećanja površina pod ovom vrstom. Biljka je uspravnog razgranatog stabla visine i preko dva metra. Listovi su perasto deljeni, režnjeviti. Cela biljka je obrasla gustim dlačicama. Cvetovi su mnogobrojni, sitni, grupisani u jednopolne glavičaste cvasti. Muške cvasti su grozdaste terminalne, a ženske postavljene ispod muških. Plod je jajasta ahenija. Jedna biljka produkuje 500-3000 plodića, a oni u zemljištu na dubini od 30 cm mogu da opstanu i do 40 godina. Zbog velike produkcije semena i duge klijavosti sa ruderalnih staništa prelazi u gajene kulture: kukuruz, krompir, šećernu repu, soju i postaje dominantan korov teško iskorenjiv. U Vojvodini je već ušao u gajene useve (kukuruz, suncokret, soja, šećerna repa, strna žita ređeg sklopa), jer ima veoma skromne zahteve u pogledu plodnosti i rastresitosti zemljišta.
Štetnost ambrozije za šire stanovništvo ogleda se u alergenim svojstvima polena biljke. Jedna biljka produkuje 1-8 milijardi polenovih zrna. Zrnce polena izgleda kao kugla sa kukicama i kao takva se kači i zadržava u disajnim putevima. Ima dobre aerodinamičke osobine i može putovati i 300 kilometara. U polenu ambrozije nađeno je 52 alergena. Procena je da je više od 10% humane populacije osetljivo na polen biljaka, pri čemu od svih polenskih alergija polen ambrozije učestvuje 50-60%. Alergijska reakcija se prvenstveno javlja na gornjim disajnim putevima. Otežano disanje i pojačana sekrecija su osnovni oblici ispoljavanja alergije koja može u nekim situacijama preći u asmatične napade. Osetljivost očiju, peckanje, otečenost kapaka isto je jedan od simptoma alergije.
Za suzbijanje ovog korova, jedan od bitnih momenata je prepoznavanje (detekcija) ambrozije, jer dosadašnja iskustva sa terena pokazuju da je slična po izgledu sa pelinom, divljom šargarepom, aptovinom i dolazi do njihovog mešanja. Suzbijanje ambrozije na nepoljoprivrednim površinama moguće je primenom mehaničkih i hemijskih mere. Vreme uništavanja je pre punog cvetanja biljke, većinom je to avgust mesec, da bi se sprečilo rasejavanje polena a kasnije i semena. Preporuka je pojedinačne biljke mehanički uništiti čupanjem sa korenom. Za veće površine van naselja savetuje se hemijsko tretiranje neselektivnim herbicidima, aktivna materija glifosata, čime se biljke trajno uništavaju. Smatra se da je potrebno pet godina permanentnog suzbijanja ambrozije, da bi se dobili vidni efekti u smanjenju brojnosti ispod praga štetnosti. Košenje ispod 5cm od površine zemlje je jedan od načina suzbijanja, ali manje efikasan jer uklanja samo njen nadzemni deo. Biljka se regeneriše, nepokošene grane nastavljaju porast, stupaju u cvetanje za dvadesetak dana i ponovo oslobađaju polen i donose seme. Zato je za efikasno suzbijanje treba kositi svake treće nedelje i onemogućiti formiranje i emitovanje polena i stvaranje novog semena. U borbi protiv ovog korova bitno je blagovremeno suzbijanje, jer se zbog dobrobiti građana mora pravovremeno sprečiti masovno javljanje.
Mirjana Petrović, dipl.inž.polj.
Leave a Reply