31
BOJNIK
- Budžet od 474 miliona u 2017. godini
- Godina 2017. godina biće bolja sa investicijama, svaka mesna zajednica dobiće uličnu rasvetu, u Bojniku u svakoj ulici biće završeni radovi na kanalizacionoj mreži i asfaltiranju, želimo da ulično osvetljenje dobije svako selo
NNR: Kakav je budžet opštine Bojnik za 2017. godinu?
NENADOVIĆ: Mogu vam reći da je budžet za 2017. godinu skoro za 100 miliona bolji nego što je bio za 2016. Same investicije su doprinele tome, ne možemo da radimo i gradimo nove projekte ukoliko ih ne budemo planirali u budžetu. Recimo, mi smo dogovorili kupovinu saniteta, koji je koštao 4,4 miliona dinara, u četiri jednake rate. Ali, morali smo sva četiri miliona da predvidimo u budžetu. I onda, u novembru i decembru, ide po jedna rata od 1,1 milion, a treća i četvrta u januaru i februaru. Ali, mi moramo da imamo ta četiri miliona, moramo da damo, prosto rečeno, dozvolu tom direktoru da izvrši nabavku i kupi to vozilo, bez obzira što nećemo istog dana da platimo sve.
Mi moramo da imamo predviđen novac za IPA projekat, gde smo mi nosioci projekta. Zatim, tu je projekat u iznosu od 14miliona dinara od Evropskog PROGRESA.
U njemu je 12 miliona učešće Progresa, za dva opštine. Projekat se tiče dovođenja zdrave pijaće vode u mesnu zajednicu Gornje Brijanje, tamo je negde oko 186 domaćinstava. Sa vodomerima ,koje će na poklon dobiti svako domaćinstvo. Mislim da je jedan lep projekat jer će, na taj način, tzv. „donji“ deo naše opštine, imati skoro 100% završenu infrastrukturu za zdravu pijaću vodu. Ostaju nam još Kamenica, Gornje i Donje Konjuvce, a od većih mesnih zajednica ostaju Granica i Ćukovac i mi smo završili sve ono što je potrebno da naša opština ima zdarvu vodu za piće.
.
NNR: Koliko će iznositi budžet za narednu godinu?
NENADOVIĆ: Biće oko 474 miliona. Planirali smo kupovinu fabrike „21.maj“ i izgradnju industrijske zone u Kosančiću. Mi smo se dogovorili da je našoj opštini jako potrebna industrijska zona i da moramo da imamo nešto što bi smo ponudili budućim investitorima kako bi došli kod nas. Projekat za agro-biznis zonu realizujemo preko Evropskog Progresa. Ima zainteresovanih ljudi, koji traže površinu od pet hektara. A naša je površina ukupno 53 hektara. I mi želimo da imamo četiri parcele od po pet hektara i jednu od 33 hektara, koja bi bila agro-biznis zona. I ako bude potrebno da se neko bavi poljoprivredom, stočarstvom, bilo čime, ili nekom preradom, sve ove četiri zone će biti odvojene. Međutim, potrebno je uraditi kanalizaciju, dovesti vodu i postaviti adekvatne trafo-stanice.To je ono čime ćemo da se bavimo i da se ozbiljno pripremimoza izradu tih projekata, jer možemo da konkurišemo da nam pomognu u investicijama i naša ministarstva.
NNR: Da li to znači da je prioritet u budžetu podsticaj za razvoj poljoprivrede?
NENADOVIĆ: To su posebna sredstva. Mi imamo Fond za razvoj poljoprivrede i podsticaj razvoja poljoprivrede, koji smo povećali smo sa 2,5 na pet miliona dinara. To su stvari koje smo realno planirali, ono što ljudima namenimo želimo da ispoštujemo. Sada smo dali 20 umatičenih ženskih teladi simentalske rase, davali smo poljoprivrednicima podsticaj za kupovinu poljoprivrednih mašina u vrednosti do 1.000 evra, naše je bilo da vratimo do 30% vrednosti, zatim smo davali 50% subvencija za pčelarstvo. Imali smo subvencije i na kreditna zaduženja, građani su mogli da podignu kredit od 50-120.000 dinara na godinu dana i to su bili u obavezi da vrate, a mi smo plaćali, preko našeg Fonda, sve one kreditne troškove. Po mojim informacijama tako smo pomogli u pedesetak slučajeva.
.
NNR: Koji su još planovi za narednu godinu?
NENADOVIĆ: Fabrika „21. Maj”, koja se nalazi nadomak Bojnika, to je istureni pogon holding “Rakovica” iz Beograda, sada je u stečaju i treba da se proda. Mi smo napisali pismo o namerama da smo zainteresovani da to kupimo kako bi smo nešto ponudili investitorima. Otprilike nešto slično kao što je uradila lebanska opština sa Eksperteksom. Ta kupovina će nam biti priritet. Što se tiče mašina u fabrici, nas se to ne tiče, 15. januara biće licitacija tih mašina, pa ko želi neka kupi. A mi ćemo da se javimo na onu drugu licitaciju za kupovinu same zgrade te fabrike.
MLADI
NNR: Da li ste predvideli neka sredstva za podsticaje za zapošljavanje mladih?
NENADOVIĆ: U ovoj godini smo davali i te podsticaje. Davali smo po 160.000 ljudima koji su sami otvarali svoja preduzeća. Imali smo podsticaj za stručnu praksu, dvadeset dvoje pripravnika sad u januaru završava svoju jednogodišnju praksu. Sada smo planirali tri miliona za istu namenu u 2017.godinu. Planiramo i nekih četiri miliona od Nacionalne službe za zapošljavanje i države. Planirali smo malo veći iznos tih sredstava kako bi zadržali školovane ljude, što nam je i prioritet. Jer, iz godine u godinu ovde je sve manje stanovništva.
Za naše građane su i geronto-domaćice i pomoć u kući od izuzetne koristi, jer su u pitanju staračka domaćinstva. Ljudi različito gledaju na to. Međutim, imam utisak da su naši stariji sugrađani navikli na razgovor i negu geronto-domaćica. I ta usluga će ostati. Sada imamo 24 geronto-domaćica koje rade i pokrivaju teritoriju od nekih 80 posto. Svako od starijih ljudi može da se prijavi i ,ako ima penziju preko 13.000 dinara, plaća nadoknadu od nekih 800 dinara mesečno. Zbog goriva i nekih troškova, a sve ostalo je besplatno.
NNR: Koliko opština finansira rad geronto-domaćica, kako je to rešeno?
NENADOVIĆ: U vreme mog ranijeg mandata na mestu predsednika opštine, bile su 32 geronto domaćice. A kada smo došli, u rekonstruisanu vlast sa Ivanom (Stojanovićem) zatekli smo nula geronto-domaćica. Krenuli smo ponovo sa tim projektom, angažovali četiri, pa šest geronto domaćica. Pisali smo projekat za ministarstvo, za širenje programa. Dali su nam oko 1,88 miliona za još jednu grupu geronto-domaćica, što smo mi odmah duplirali, povećali. Sada imamo 24 geronto domaćice. Nadam se da će i tu biti još više tog namenskog novca, jer smo dosta povećali broj geronto-domaćica.
BEOGRAD
NNR: Koliko Beograd shvata probleme koje postoje u Bojniku? I koliko su institucije države spremne da pomognu opštini kao što je Bojnik?
NENADOVIĆ: Ja mislim da je, uopšte gledajući, politika premijera da se baci akcenat na jug Srbije i da se malo tu posveti pažnja, da se neka fabrika i ovde izgradi. Mislim da nam je tu šansa, pogotovu kad su investitori zainteresovani i, takoreći, sami su tu došli preko raznih prijatelja. Država je ta koja će da nam pomogne. Bili smo i kod državnog sekretara Dragana Stevanovića sa Italijanima pre nekih mesec dana, dogovorili smo se. Ali, javlja se problem, poljoprivredno zemljište u Kosančiću treba da se prenameni u građevinsko ali postoji problem sa vlasništvom jer je jedan deo opštinski a drugi državni.
To nastojimo da rešimo. Mi sa tim ljudima iz Italije ili Nemačke ne možemo da razgovaramo bez države i bez tih poticaja. Jer, postoje programi za koje država daje podsticaj, a za koje ne. I nije isti podsticaj za sve… Imamo podršku države i siguran sam da će to biti još bolje.
NNR: Sigurno ste u fazi opremanja sportske hale. Bojnik je posle dužeg vremenskog perioda dobio sportsku halu. Da li dobijate i neki novac za opremanje sa strane ili se opština sama snalazi u tom delu?
NENADOVIĆ: Mi smo imali akciju „Završi započeto“. Ta sportska hala se gradi 20 godina, tu se svašta izdešavalo, ali sada govorimo o finalu, država je pomogla završetak hale sa 14 miliona dinara. Naše učešće je bilo dva miliona, da završimo rekvizitaciju u hali, da postavimo trafo-stanicu, sistem za grejanje i rashladne uređaje i sve što je bilo potrebno da oni funkcionišu. Ta faza je završena i mi smo sada na domaku dobijanja upotrebne dozvole. U toku je otklanjanje nedostataka tamo gde određene firme nisu uradile posao kako treba. Prošle nedelje su rađeni hidranti, postavljanje creva za te hidrante, PP aparati… Mi smo kao lokalna samouprava izdvojili 2,5 miliona za kupovinu koševa, mreže za odbojku, zaštitne mreže, postavljali smo strunjače na betonske stubove kako ne bi došlo do povreda sportista… Prva investicija u januaru mesecu biće kupovina plastičnih sedišta u hali. Imamo ženski odbojkaški klub koji je na drugom mestu završio kvalifikacije, a tri prvoplasirane ekipe iznašeg okruga takmiče se sa tri ekipe iz Pčinjskog okruga, pa dve najbolje idu u viši rang. Nadamo se da ćemo to biti mi, jer vidim da deca sad imaju još veću volju za treniranjem. Užitak lep za omladinu, verovatno ćemo tokom zimskog raspusta organizovati i neki turnir, da ih što više dovedemo u halu.
NNR: Koliko je važno za razvoj Bojnika ideja o klasteru Radan, odnosno umrežavanju opština koje su oko Radan planine?
NENADOVIĆ: To mi je želja iz 2007. godine, mi smo 2008. krenuli u potpisivanje nekih memoranduma između pet opština, sada smo u Sijarinskoj Banji to opet potpisali. To je dužina puta od 25 kilometara koji treba asfaltirati da bi Bojnik imao vezu sa Prolom banjom i Đavolom varoši. Pre 50 godina autobus Jugekspresa je iz Leskovca išao u Prolom Banju upravo tim putem. Sad su ti putevi malo urasli, u lošem su stanju, i mislim da je to stvarno dobra ideja. Kada je vlada bila u Nišu razgovarao sam sa premijerom i taj put mi je bio jedan od prioriteta. Kao i sistem za navodnjavanje, za koji želim da bude u vlasništvu opštine, da bude pod kontrolom, da svako može da ga koristi po želji, a ne da tamo ventili budu polomljeni i da se utrkuju ko će prvi da pusti vodu. Mi pustimo ponekad taj sistem, ali onde gde su ventili polomljeni poteče velika količina vode i tad onaj čovek ,koji navodnjava njivu, napravi drugom poplavu. Naše želje je i da postavimo i bandere, makar drvene, neka ima struja. . . To je površina od 500 hektara prve klase u komasaciji, pa ljudi mogu da imaju svoje plastenike, grejanje… Nije to malo, ali treba stvoriti uslove.
I turizam je kod nas na početku, mi smo imali planinarsko društvo koje je aktivno. U mom prethodnom mandatu formirali smo Turističku orhganizaciju koja nam je bila potrebna da aplicira projektima u ministarstvima. Evo, već drugu godinu dobijamo podršku za Bojničko leto u iznosu od milion dinara. Ove godine je trajalo šest dana. Mi sami ne možemo da uvek odvojimo taj novac, ali ako imamo sponzore, ako imamo državu, zašto ne bi smo još tri dana produžili program? Našim ljudima su ovde potrebna neka dešavanja, da izađu, da se druže, jer im nije sve na dohvat ruke kao u većim gradovima.
ZAPOSLENI
NNR: Kako je opština Bojnik prošla u određivanju maksimalnog broja radnih mesta po javnim upravama?
NENADOVIĆ: Ja sam takve sreće ili nesreće da me uvek zadesi nešto što je nepopularno i nepovoljno za građane. U prvom mandatu smo morali 16 ljudi da otpustimo, sada me je to opet zadesilo. Prema tim kriterijumima, naša opština je trebalo da ima 142 upošljenika na celoj teritoriji. Mi smo imali obavezu da otpustimo 16 zaposlenih. U prvom navratu smo otpustili 12. Računali smo ,po zakonu o maksimalnom broju u nerazvijenim opštinama, gde se nalazi i Bojnik, imamo pravo na 25%. Preko tog broja. I sada računamo, 25% na 16 radnika, to su četiri radnika i mi smanjimo cifru na 146. Međutim, kad smo poslali izveštaj u ministarstvo, zvali su nas i rekli nam da imamo četiri višak. Mi dajemo obrazloženje zašto je tako, ali su rekli da su nam oni tih 25% već uračunali u broj od 142. Onda smo zakazivali novu skupštinu, pa sam čak dobijao prijavu zašto nije bilo internog konkursa. A ne može da bude internog konkursa, kada ti moraš cifru da smanjiš na 142, nemaš koga gde da rasporediš. Sada imamo problem, ne samo mi u Bojniku, nego u celoj Srbiji, jer Direkcija više ne može da se finansira iz budžeta. Mi smo imali devet uposlenih u Direkciji. Sada gasimo Direkciju, devet ljudi je manje. Ali zato smo u druga preduzeća povećali tri, otvorili smo Dom kulture i mi smo našli mesta za tih devet ljudi. Biće interni oglasi, biće preraspoređeni, i to je to. Zabrana je zapošljavanja ljudi za stalno, ali ovo su ljudi koji su već zaposleni i biće prebačeni: Sad, opozicija priča u fazonu “mi ćemo da kažemo ljudima da se jave da konkurišu”, što nije u redu, jer ne mogu da ispune uslov. Oni će da konkurišu, ali potvrdu ne mogu da donesu da su u stalnom radnom odnosu , moraju da ispune uslov konkursa…
NNR: Zar se to ne radi na internim konkursima, preraspodela ljudi, ne može niko sa strane da konkuriše? Oni su već u sistemu.
NENADOVIĆ: Tako je, vi ste me shvatili. Shvata i opozicija, ali želi da pusti neku drugu priču. Potvrda je dokaz da si u radnom odnosu i sada iz Direkcije prelaziš u JKP.
PORUKA
NNR: Koja bi vaša novogodišnja poruka bila građanima i građankama Bojnika?
NENADOVIĆ: Poruka bi bila da ja njima nemam potrebe da se dokazujem. Oni su videli i prvi put kad sam bio predsednik, kao i sada kada sam ponovo tu, taj odnos poverenja koji sam izgradio sa ljudima mislim da, i siguran sam u to, i dan-danas postoji. Želim da im poručim, malo više strpljenja. Jer, sve ovo što radimo ne možemo da uradimo za pet minuta ili pet meseci.
Skoro me pitala jedna građanka kada će doći banka u Bojnik. Ja sam sve odradio što je potrebno za banku, potpisao sam ugovor sa Poštanskom štedionicom: I banka će doći u januaru. Prva investicija, posle onih stolica za halu, biće otvaranje banke u Bojniku. Trebalo je sve to da bude završeno do 20. decembra, ali bilo je hladno, -10, a mi smo spremili da asfaltiramo deo tog trotoara, da postavimo onu rampu za invalide zbog bankomata i sve to. Ugovor je potpisan, rekli su mi sa početkom godine, zbog tendera, se sve to završava.
Ja sam rekao i da industrijsku zonu moramo da opremimo. A da li će tu fabrika biti sagrađena 2017. ili početkom ili do kraja 2018. ne mogu da budem precizan, jer to ne zavisi od mene. Isto i kupovina fabrike, čim bude raspisan tender mi smo tu, spremni i voljni da to kupimo.
Mislim da će 2017. Godina biti bolja sa investicijama, svaka mesna zajednica dobiće uličnu rasvetu, u Bojniku u svakoj ulici biće završeni radovi na kanalizacionoj mreži i asfaltiranju, želimo da ulično osvetljenje dobije svako selo: Što se tiče infrastrukture, to ćemo da završimo, da više ne pričamo o tome. Kanalizaciju ne može da ima svako selo, jer imate u selu po 5-10 domaćinstva i da se radi kanalizacija je skupa investicija. I sama država neće da nam da podršku u tome. Poljski putevi, koje smo radili, koštaju 16 miliona za ovu godinu. U prošloj nismo sve završili, pa je nekih pet miliona preneto u ovu godinu i sve se nakupilo. Naše učešće je osam miliona, a toliko daje i država.
Đacima dajemo besplatne užine, prvacima smo dali poklon-čestitku od po 3000 dinara za početak školske godine, stočarima i pojoprivrednicima opet neki podsticaj, sportistima smo namenili više para u narednoj godini, broj geronto-domaćica želim da se poveća za još nekoliko.
Razgovarala Ljiljana Stojanović
Leave a Reply