Poljoprivredne teme: Rezidba maline, zaštita voća od mrazeva, štetočine pšenice

Izvor: pixabay.com

LESKOVAC

REZIDBA MALINE

Rezidba maline je pomotehnička mera koja ima za cilj da uskladi mogućnost korenovog žbuna da ishrani nadzemni deo i da dobijemo izdanke za zamenu to jest rod naredne godine. Kod većina sorata maline prilikom vezivanja u zavisnost od bujnosti i razmaka sadnje vršimo odabir od 6 do 8 izdanaka srednje razvijenih po dužnom metru. Prilikom odabira obavezno izabrati zdrave izdanke bez mehaničkih i bioloških povrd,a debljine oko 8 mm + ili -, crvenkaste boje nikako debele, preko 12 mm sa ispucanom korom i beličaste boje. Prilikom rezidbe gledamo i presek izdanka da je zelene boje i svež. Odabrane izdanke učvršćujemo za naslon žice stezačima ili kanapom. Radi dobrog fiksiranja ostavljenih izdanaka potrebno je bar na jednu žicu vezati i učvstiti kanapom, zbog vetra oluje i slično. Vrhove izdanaka treba zakratiti na dva do tri pupoljaka iznad poslednje žice. Ostale izdanke, na početku aprila, prilikom pregleda treba ostraniti do osnove korenovog žbuna. Sve orezane izdanke po mogučnosti trebamo istarupirati ili izneti iz parcele koristiti kao usitnjene biljne delove ( briket za ogrev ) na gazdinstvu ili bezbedno ukloniti. Veoma je bitno na vreme orezati malinu i vezati za naslon žice da prilikom listanja ne dođe do oštećenja rodnih grančica a time i smanjenje prinosa.

Savetodavac iz voćarstva i vinogradartstva Aleksandar Mitić

ZAŠTITA VOĆAKA OD POZNIH PROLEĆNIH MRAZEVA

U Srbiji imamo čestu pojavu kasnih prolećnih mrazeva koji mogu da smanje prinos voća čak i do 100 procenataŠtetnost kasnih prolećnih mrazeva na različite voćne vrste uslovljena je fenofazom u kojoj se ta voćna vrsta nalazi.
Od početka kretanja vegetacije pa do zametanja plodova u voćaka mogu od mraza stradati neotvoreni cvetovi, otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi.Pri temperaturama od -1 °C do +2 °C ugroženi su zametnuti plodovi, do -2 °C otvoreni cvetovi, a temperature od -5 °C do -8 °C dovode do izmrzavanja neotvorenih cvetova.
Cvetni pupoljci voćaka spadaju u organe najosetljivije prema mrazu i često mogu delimično ili potpuno izmrznuti, naročito kod kajsija, nekih šljiva, bresaka itd. Ostale voćne vrste kasnije ulaze u fenofazu cvetanja, pa prema tome i ređe im izmrzavaju cvetni pupoljci.Od početka kretanja vegetacije pa do zametanja plodova u voćaka mogu od mraza stradati neotvoreni cvetovi, otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi.
U istim sortama voćaka na otpornost mogu uticati:
meteorološke prilike tokom vegetacije;načini gajenja i negovanja;stanje zrelosti drveta i količina rezervnih materija u tkivu;stepen razvijenosti pupoljka;mesto pupoljka na grančici;debljina grančice;starost voćaka;jačina i trajanje niskih temperatura;da li su cvetovi vlažni ili suvi pri delovanju mraza itd.
Mere zaštite od poznih prolećnih mrazeva
Najčešće mere zaštite od poznih prolećnih mrazeva su zadimljavanje i zaštita pomoću veštačke kiše.Primenjeno blagovremeno, uz obezbeđenje gustih dimnih zavesa, dimljenje povećava temperaturu za 0,5 °C do 1,5 °C, što je u izvesnim slučajevima dovoljno za ostvarenje zaštite cvetova voćaka od mraza.
Zadimljavanje je kod nas najčešći vid zaštite jer je i najjednostavniji. Mogu se paliti bilo kakve prirodne materije koje su vlažne i daju gust dim
Zaštita voćaka od mraza veštačkom kišom zasniva se na pretvaranju vode u čvrsto agregatno stanje pri čemu se oslobađa toplota koja može biti znatna i značajna za zaštitu cvetova od mraza.
Prskanje voćaka se obavlja vodom, u vidu što finije izmaglice, i to u kritičnom vremenu, neposredno ispod nula stepeni, pa do prestanka kritične temperature (ne sme se prekinuti), da bi se svi organi zaštitili od izmrzavanja. Usled niske temperature voda se na svim organima voćaka koje kvasi brzo smrzava, formirajući po površini zaštitnu skramicu leda, dok unutrašnje tkivo usled oslobođene toplote pri tome nije ugroženo hladnoćom, jer se u njemu ne dešava smrzavanje.
U svetu se proizvode i mašine koje toplim vazduhom podižu temperaturu u zasadu, ili biološki preparati kojima se voćke tretiraju tokom vegetacije ili nekoliko dana pre pojave mraza. Ovi preparati su na bazi bakterija i minerala koji svojim specifičnim mehanizmom delovanja utiču na biljku da stvara amino kiseline i proteine koji utiču na otpornost biljke kako na niske tako i na visoke temperature.
Odabrati povoljan položaj za voćnu vrstu
Najvažnije je svakako da se pri zasnivanju zasada biraju povoljni položaji za određenu voćnu vrstu ili sortu i da se u zasadima sprovode sve potrebne agrotehničke mere usklađene sa vremenskim prilikama kako bi se razvila otpornost i spremnost biljaka da lakše podnesu sva temperaturna kolebanja i negativan uticaj dr.

Mast.dipl.inž.polj.Nenad Stefanović
PSSS Leskovac

ŠTETOČINE PŠENICE

Žitna pijavica (Lema melanopus), žitne stenice (Eurigater spp., Dolycorus spp, Aelia spp. i dr.), kao i vaši (Aphididae spp.), su štetočine čije se prisustvo svake godine može uočiti u usevima ozime pšenice.
Žitna pijavica (Lema melanopus) je štetočina sa jednom generacijom godišnje. Prezimi odrasla jedinka na skrovitim mestima. U proleće nakon aktivacije odraslih jedinki počinje perod njihove dopunske ishrane. Odrasle jedinke žitne pijavice tokom ishrane, progrizaju list od gornjeg do donjeg epidermisa između nerava. Dolazi do uzdužnog cepanja lista, nastaju prorezi, ali oni se ne protežu celom dužinom lista. Posle dopunske ishrane i parenja, ženke polažu jaja, u nizovima na lice lista, a ispiljene larve svojom ishranom nanose mnogo značajnije štete nego odrasle jedinke. Larve izgrizaju list sa gornje strane u vidu uzdužnih pruga između nerava, i pri tome se hrane parenhimom do donjeg epidermisa. Napadnut usev lako se uočava, jer listovi oštećeni ishranom dobijaju prljavo belu boju. Kod jačeg napada dolazi do sušenja lisne mase, što se uočava u vidu manjih lili većih oaza. Prag štetnosti za žitnu pijavicu, je 15 imaga/m², odnosno 0,5-1 larva/biljci.
Žitne stenice su štetočine koje tokom godine razvijaju jednu generaciju, a štete mogu naneti i odrasle jedinke i larve. Prezime odrasle jedinke koje po aktivaciji najpre naseljava stabljiku i hrane se sisanjem sokova. Imaju usni aparat u vidu rilice, za bodenje i sisanje, a prilikom ishrane ubacuju sekret pljuvačnih žlezdi što dovodi do patoloških promena kod napadnutih biljaka. Kao posledica njihove ishrane dolazi do žućenja i sušenja centralnog izbojka mladih biljaka. Ishranom žitnih stenica na klasovima dolazi do pojave šturih, belih klasova, pojave zakržljalih ili smanjanih klasova, oštećenja zrna. Takođe, dolazi do sušenja dela klasa koji se nalazi iznad mesta uboda. Prag štetnosti za žitne stenice je 3-4 imaga/m².
Lisne vaši (Aphididae spp.) nanose direktne štete svojom ishranom, sisanjem biljnih sokova, što dovodi do žućenja napadnutih listova. Posledica ishrane na klasovima je smanjenje broja zrna i njihova deformacija. Međutim, vaši imaju značajnu ulogu kao vektori, prenosioci fitopatogenih virusa, što dovodi do indirektnih šteta. Primena insekticida je opravdana ukoliko se u fazi razvoja listova registruje 10% biljaka naseljeno sa jednom ili više vaši, odnosno ukoliko se registruje 30% napadnutih klasova do faze cvetanja ili 70% napadnutih klasova u toku i nakon cvetanja do faze mlečne zrelosti. Većina insekticida registrovanih u usevu pšenice za suzbijanje vaši ima dugačku karencu, pa je veoma važno uzeti u obzir i ovu činjenicu prilikom donošenja odluke o primeni hemijskih mera zaštite u kasnijim fazama razvoja pšenice.

Bojana Karapandžić, dipl.inž.polj.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*