LESKOVAC
Tradicionalna manifestacija „Dani krompira“ održana je po dvanesti put u Pečenjevcu. Posetioci su mogli da pogledaju i probaju razne specijalitete koje su pripremile žene iz Pečenjevca i članice Foruma žena SNS. Zainteresovanim poljoprivrednicima je održano i stručno predavanje.
Direktor Doma kulture Dejan Marković zahvalio je u ime organizatora svim prisutnima i rekao da je bilo teško pokrenuti ovu manifestaciju, ali se ona za svo ovo vreme stalno obogaćuje i poboljšava u kvalitativnom smislu.
Manifestaciju je otvorio gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović koji je istakao da je cilj uspostavljanje direktnog konktakta između individualnih proizvođača krompira, kupaca ove povrtarske kulture i relevantnih poljoprivrednih institucija.
-Ove godine pod krompirom je bilo zasađeno 2900 hektara, a površine su gotovo nepromenjene u poređenju sa 2015. Poslednjih goina zbog visoke cene i potražnje na tržištu sve je više proizvođača koji se orijentišu na proizvodnju merkalnog krompira u zaštićenom prostoru, koji za tržište prispeva već sredinom marta i nudi se kao mladi krompir.-
Gradonačelnik Cvetanović je podsetio i da je od 2013. godine u subvencionisanje poljoprivrednih proizvođača uloženo 127 miliona dinara, zahvaljujući čemu je subvencije dobilo 3320 gazdinstava na teritoriji Leskovca.
-Kroz projekat „Elektrifikacija polja“ za isti period uložili smo 65,6 miliona donatorskih sredstava. Izrađeno je preko 37 kilometara elektromreže i 221 gazdinstvo u pet sela dobilo je mogućnost da navodnjava na struju. U saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine u protekle tri godine uredili smo 140 kilometara atarskih puteva, a vrednost radova iznosi 42 miliona dinara. U komasaciju zemljišta uložili smo 22 miliona, a u krčenje plantaže na površini od 165 hektara 29 miliona.-
Gradonačelnik Cvetanović je na kraju poručio poljoprivrednicima da je lokalna samouprava spremna da ulaže u poljoprivredu, ali da je važno i da sami proizvođači razmišljaju o uvođenju novina i investiranju u proizvodni proces, jer samo zajedničkim delovanjem može da se povećaju prinosi i svede uticaj vremenskih nepogoda na minimum.
I.S.
ANTRFILE:
Dejan Zdravković sa porodicom se godinama bavi proizvodnjom krompira, ali kako sam kaže, sve manje zasađuje ovu poljoprivrednu kulturu.
-Nekada sam imao 2-3 hektara, pa samo jedan, sada smo smanjili na pola hektara, a možda sledeće godine i to smanjimo. Razlog je što Srbija ne može sa svojom proizvodnjom da se nosi sa svetskim igračima. Mi smo bogom dani za proizvodnju ranog krompira, ali za to je potrebna ozbiljna organizacija i pomoć države. Fito-sanitarna uverenja, carine, transport, sve to mora da funkcioniše gotovo u sekund. Ne može u pet do tri da ne radi carina, ne može fito-sanitarna kontrola da ne radi vikendom. Tu mora država da pomogne. U trenutku kada mi, ovde na jugu, proizvedemo rani krompir on je deficitaran u Evropi, ali ne uspevamo da ga izvezemo. Najbolji primer je Izrael, koji vodu za navodnjavanje njiva vuče sa kilometar dubine, a kod nas je na nekoliko metara, praktično plivamo u vodi. Drugi parametar je zemljište, po kvalitetu naša zemlja je kudikamo bolja od izraelske. Oni uvoze treset iz Škotske i Irske… I oni uspevaju da prodaju taj krompir, a mi naš ne. Prodajemo ga na kvantaškoj pijaci, varamo jednog, drugog, trećeg, petog… Nemamo uslova da izađemo na veće tržište. Imamo male subvencije i teško je da budemo konkurentni na tržištu. Na žalost mi nemamo industriju kao jedna Nemačka, koja pare od industrije može da usmeri na selo da bi se proizvela jeftinija hrana. Dok je funkcionisao sistem zadruga bilo je i organizovanog otkupa. Sada je i to problem. Stihijski se proizvodi, nema plana, nema tržišta. Još jedna stvar je problem, a to je stajsko đubrivo koje je važno kao organsko đubrivo. U čitavom Pečenjevcu imamo samo deset krava, tako da je i tu problem. Gubimo na kvalitetu zemljišta, što će tek da se vidi u godinama koje dolaze. Imamo, ponavljam, od Boga datu klimu i zemlju, ali to ne umemo da iskoristimo.-
Leave a Reply