NENAD NIKOLIĆ, JEDAN OD NAJBOLjIH SVETSKIH RUKOMETNIH SUDIJA

LESKOVAC
Na žalost retko ko od nas u Leskovcu zna da možemo da se podičimo našim sugrađaninom, Nenadom Nikolićem, jednim od najboljih rukometnih sudija. Iako je ovih dana bilo raznih informacija po medijima, prava istina je da je rukometni portal Handbal-planet inicirao izbor za najbolji svetske sudije. Tridesetak novinskih agencija i novinara je dalo svoje predloge, gde su Nenad Nikolić i njegov kolega Dušan Stojković ušli u uži izbor od šest sudijskih parova. Nakon toga su glasali fanovi na portalu, pa su se ti glasovi skupljali sa glasovima novinara. Na kraju je par Nikolić-Stojković bio četvrti, a svi pišu da su oni treći, jer se radilo o trećem mestu po glasovima čitalaca tog portala. Inače, laskavu titulu najboljeg sudijskog para u Srbiji osvajaju poslednjih sedam godina za redom.

POČETAK

Nenad je rukometom počeo da se bavi 1986., kao desetogodišnjak. U to vreme je rukomet bio izuzetno popularan u Leskovcu, „Dubočica“ je bila jedan od najboljih klubova u ondašnjoj Jugoslaviji i mnogi klinci su se oprobali u ovom sportu. Počeo je kao golman, bio aktivan desetak godina, sve do povrede kolena. Pitam – kako se to kao golman povredio, jer u rukometu golman retko kad ima direktan kontakt sa protivničkim igračima…
-Bio je sedmerac, protivnik pokušao da me lobuje i meni u doskoku, u pokušaju da uhvatim loptu, stradaju ligamenti. Jedna povreda, onda se vratim, pa druga, treća, shvatim da to više nije taj nivo koji mogu da pružim i rešim da se posvetim suđenju.-

SUDIJA

Nenad je još 1994. položio za rukometnog sudiju, kada je napunio 18 godina.
-Sa aktivnim suđenjem sam počeo da se bavim 1998. kada sam odustao od aktivnog igranja. Nisam u tom trenutku imao nekog svog uzrasta s kojim bih sudio u paru. U Nišu je bio Dušan Stojković koji je bio perspektivan, a kao i ja nije imao nekog generacijski blizu, te nas je upoznao i spojio Miomir Petković, alfa i omega sudijskog rukometnog poziva. Tako smo počeli svoju sudijsku karijeru. Iz sezone u sezonu smo napredovali, dobijali poverenje da sudimo u višim rangovima naših liga. Evropska rukometna federacija (ERF) je, u međuvremenu, pokrenula projekat „Mlade evropske sudije“. Uslov je bio da sudije budu do 24 godina starosti, da znaju jedan od tri evropska jezika koja je ERF propisala (engleski, nemački, francuski) i da se nalaze na prva tri stepena takmičenja u svojoj zemlji. Mi smo ispunjavali te uslove i predloženi smo sa još jednim parom iz Cetinja, jer smo u to vreme još uvek bili u državnoj zajednici sa Crnom Gorom. 2001. smo bili pozvani da sudimo Svetsko srednješkolsko prvenstvo u Solunu gde smo pokazali dobre rezultate i dobili bedž „Mladi međunarodni rukometni sudija“. Zatim smo sudili i još neka prvenstva 2002. i 2003., pa smo bili praktično na nekoj listi čekanja do 2006., nikako da položimo za međunarodne sudije. U našoj, domaćoj ligi smo već sudili utakmice najvišeg ranga takmičenja. U toj 2006. su nas pozvali da sudimo Svetsko univerzitetsko prvenstvo u Gdanjsku (Poljska), gde smo sudili žensko finale. U Svetsku federaciju je šef sudija nakon te utakmice poslao preporuku gde je doslovce napisao da se čudi kako ove sudije još uvek nisu pozvane da polažu za zvanje međunarodnih sudija, jer imaju kvalitet i znanje… U novembru 2006. smo dobili taj poziv i išli smo u Rumuniju gde smo na turniru među šest sudijskih parova mi bili najbolji i dobili to zvanje EHF sudije, što je značilo da možemo da sudimo Ligu šampiona i sve utakmice na nivou Evrope. Sledeće zvanje IHF sudije smo dobili u julu 2007. u Granjolesu u Španiji. Bilo je 13 sudijskih parova koji su polagali za to i samo smo nas dvojica položili. Polaganje se sastoji od testiranja u poznavanju pravila rukometne igre, video testova, fizičke provere, znanja engleskog jezika i praktičnog suđenja utakmice. Postoji još samo jedna kategorija iznad tog zvanja, a to je elitni IHF sudija, što se stiče samo ako sudiš svetska seniorska prvenstva.

DOSADAŠNjA ISKUSTVA

Do sada su sudili Olimpijske igre u Londonu, tri Evropska i Svetska prvenstva, kao i finale ženske i muške Lige šampiona.
-Posle svetskog prvenstvu u Kataru nas nije bilo na prvenstvu u Poljskoj i ove godine u Franscuskoj, ali se nadam da ćemo se na veliku scenu vratiti 2018. na prvenstvu Evrope u Hrvatskoj i na Olimpijskim igrama u Tokiju 2020. Na Olimpijadi u Riju letos nismo sudili zbog situacije u polufinalu svetskog prvenstva u Kataru, kada su nas nakon utakmice okružili igrači Poljske (koji su izgubili od Katara to polufinale) na centru i aplaudirali nam. To su preneli svi elektronski mediji kod nas, izašle slike, svi nas zvali za izjave, intervjue… Lično mi je najviše zasmetalo to što kad smo mi dobili da sudimo polufinale svetskog prvenstva tu informaciju su prenele tri naše novine. E, kad je ispao, da tako kažem, skandal i incident, onda su nas svi jurili… Mislim da se stvari polako dolaze na svoje mesto, da naš kvalitet ipak isplivava na površinu…-

KAKO JE SUDITI ŽENAMA I MUŠKARCIMA

Ogromna je razlika, smatra Nenad.
-Mi godišnje sudimo 50-ak utakmica u svim vrstama takmičenja. Naša sreća je što retko sudimo ženske utakmice, možda jednu ili dve po sezoni, a i to opet bude neka bitna utakmica. Teže je suditi ženski nego muški rukomet. Kod žena ima mnogo više potrebe da se dosuđuje. Ima više tehničkih grešaka (prekršaj u napadu, isključenja, koraci), nekako imam utisak da to nije isti sport! Inače, top grupa sudija uglavnom sudi muške utakmice, bez obzira na vrstu takmičenja, a vrlo retko sudi na ženskim utakmicama.“

DA LI SUDIJE IMAJU MESTA GDE VOLE DA SUDE

U Kilu, po Nenadovim rečima, svi vole da sude.
-Tamo na svakoj utakmici imaš 12.000 ljudi! Atmosfera je fantazija, ne čuješ sopstvenu pištaljku, to ti daje motiv da budeš još bolji i koncentrisan svih 60 minuta. Kad odeš negde gde ima 1000 ljudi, kakva god da je utakmica, nije to to. E, sad, u Ligi šampiona uglavnom su svuda u Evropi pune dvorane i sve sudije, kao i igrači, vole da idu tamo gde su pune hale i dobra atmosfera. Naravno, da mi sudimo maksimalno korektno bez obzira na to gde je utakmica, da li je neka utakmica naše lige za koju svi znamo da nema neki kvalitet, ili finale Lige šampiona, svetsko prvenstvo, Olimpijada… Sećam se juniorskog svetskog prvenstva u Egiptu, 2009. godine. Polufinale Egipat – Danska, 25.000 u dvorani u Kairu! Urlanje, bubnjevi, nenormalna atmosfera! Finale Lige šampiona 2012. Keln, 20.000 ljudi, utakmica Kil – Atletiko (Madrid)… Interesantno je da kad ima mnogo ljudi, kad su pune tribine, ne primećuješ publiku! Kad ima manje ljudi onda čuješ sve što ti pojednici dobace sa tribina…

OLIMPIJSKE IGRE – SAN SVAKOG SPORTISTE

-Sudije nikad nisu smeštene u Olimpijskom selu, nego po hotelima okolo. Nemamo kontakt sa sportistima, ali postoji mogućnost da se traži dnevna dozvola da možeš da uđeš u Olimpijsko selo. Na žalost, mi imamo puno obaveza, ili sudiš ili si rezerva, tako da nismo u Londonu ni ušli u selo. Kad smo konačno imali malo više vremena, već su bila završena neka takmičenja gde su naši učestvovali. U Londonu smo imali mogućnost da dobijemo na dva dana VIP ulaznicu za sva borilišta. Ja sam hteo da gledam Đokovića na Vimbldonu, ali dok su mi to obaveze dozvolile, teniski olimpijski turnir se završio. Gledali smo košarku Litvanija – SAD, zatim vaterpolo Srbija – Sad, gde me je prvenstveno interesovalo suđenje, zato što na televiziji kad to gledam nikad mi nije jasno kad je prekršaj, kad je isključenje, kad je kontrafaul… Gledali smo i atletska takmičenja, što je zaista nesvakidašnji doživljaj! Polufinalne trke na 100 metara sa Juseinom Boltom, finale ženske trke na 100 metara, pa finale na 10.000 metara gde Mo Farah osvaja zlato za Britaniju i gledaš i slušaš kako stadion vrišti od oduševljenja! Na žalost, džabe ti VIP propusnica za neki dan, kad jednostavno ne možeš sve da odeš i da vidiš. Tako da smo išli par sati ovde, par sati onde… Daće Bog da u Tokiju gledam plivanje.-

Ivan Spirić

ANTRFILE: Nenad Nikolić je oženjen, supruga Mirjana i ćerke Anđela i Teodora su mu najveća podrška u svakom trenutku u onome čime se bavi. Zahvalan je i rukovodstvu „Vodovoda“ gde radi, jer mu omogućavaju da ponekad odsustvuje zbog suđenja.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*