Srbija je ekonomski snažno vezana za Evropsku uniju, koja učestvuje sa više od
60% u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni i predstavlja ubedljivo najveći izvor
stranih investicija i razvojnog kapitala. Zbog toga bi eventualno smanjenje ili
zamrzavanje evropskih fondova moglo izazvati ozbiljne posledice po privredni
rast, investicije i životni standard građana, stoji u saopštenju Akademskog plenuma.
U uslovima već postojećih energetskih šokova i globalne nestabilnosti,
dodatno zaoštravanje ekonomskih odnosa sa Evropskom unijom moglo bi Srbiju
uvesti u period usporenog rasta i novog talasa inflacije. Nadležne ekonomske
institucije već upozoravaju da bi u narednom periodu moglo doći do usporavanja
ekonomskog rasta, rasta cena i probijanja monetarnih targeta inflacije.
To u praksi znači da bi tokom 2026. godine građani mogli da se suoče sa
znatno skupljim životom, dok bi mogućnosti za novo zapošljavanje postajale sve
manje. Čak i u slučaju rasta plata ili nominalnog rasta BDP-a, realna kupovna moć
stanovništva nastavila bi da pada, jer bi cene rasle brže od prihoda.
Manji priliv evropskog kapitala značio bi manje investicija, usporavanje
infrastrukturnih projekata, pad privredne aktivnosti i dodatni rast ekonomske
neizvesnosti. Istovremeno, svaki ozbiljniji poremećaj odnosa sa Evropskom
unijom povećao bi rizik zemlje, poskupeo zaduživanje i dodatno oslabio
poverenje investitora.
Zbog toga pitanje evropskih fondova više nije samo politička tema, već
pitanje ekonomske stabilnosti i budućeg životnog standarda građana Srbije.
Leave a Reply