MEDVEDJA
Sudbina rudnika Lece se direktno vezuje za sudbinu Medveđe. Kada rudnik ne bi radio to bi se vrlo brzo odrazilo na našu opštinu i finansijski, socijalno i sociološki, kaže predsednik opštine Medveđa Nebojša Arsiću intervjuu za leskova;ki nedeljnik Nova Naša reč.
NNR: Pre desetak dana ste imali sednicu Skupštine opštine, koje su bile glavne tačke i da li je usvojen rebalans budžeta? Koliki je on u odnosu na planirani budžet različit?
ARSIĆ: Mi smo imali redovnu sednicu skupštine i na njoj se, pored par bitnih tačaka, odlučivalo i o rebalansu. Sednica je protekla u najboljem redu, kao i kad smo jednoglasno usvajali budžet prošle godine. Mi imamo praksu da ,prilikom pravljenje budžeta, sve bude skroz tramnsparentno. U tom procesu učestvuju i građani na sastancima u mesnim zajednicama i tribinama. Jako nam je stalo do toga da projekti, koji će da uđu u budžet, budu deo onoga što su najveći prioriteti naših građana. To ćemo da radimo i u ovoj godini. Mi smo prošle godine imali investicije za neke projekte i njih smo ubacili u budžet. Glavni razlog ovog rebalansa je bila prenamena sredstava preko Koordinacionog tela, kako bi smo ih povukli .Jedan deo je bio predviđen za vodovod u Sijarinskoj Banji i taj projekat je gotov. Međutim, ljudi iz banjskog vodovoda su sami odradili taj posao, tako da je bilo necelishodno da se taj posao radi i od tih sredstava Koordinacionog tela. Mi smo taj novac prenamenili u pravcu gde bi se najbrže povukla. Ja sam imao više sastanaka i sa medveđanskom omladinom i pokušao sam da ispunim njihova očekivanja, pošto se trudimo da pravimo Medveđu po merama mladih kako bi se oni ovde što duže zadržali, i kako bi oni bili glavni vizionari i rekli nam u kom smeru da gradimo opštinu i kako da vidimo njen razvoj. Od tih osam miliona 3,7 je otišlo na obnovu puteva koje bi naše JKP „Obnova“ radilo, tako da na taj način i njih pomažemo, jer smo ih nasledili sa 25 miliona dinara minusa. Radićemo sređivanje fasada, jer one od 60-ih godina nisu menjane, a cilj je da okupamo i ulepšamo Medveđu, ali i Sijarinsku Banju, kao naš turistički centar. I sve to planiramo da stavimo i u plan budžeta za sledeću godinu.
NNR: Prema našim inforamcijama prilkom glasanja za rebalans nisu bili prisutni svi odbornici vladajuće većine, pa je sa nekih 18-19 glasova ta odluka usvojena?
ARSIĆ: Bilo je 2-3 odbornika opravdano odsutno. Jedan je imao problema sa kičmom, javio se i izašao. Tako da je sigurno da takve tvrdnje nisu istinite.
NNR: Kakvi su, inače, odnosi u koaliciji, jer je prilično široka?
ARSIĆ: Ja mogu sa ponosom da kažem, i prilično sam zadovoljan, s obzirom na situaciju u Medveđi od pre 2-3 godine kada je bilo mnogo više polariteta i kada je situacija bila priično napeta. Mislim da smo ušli u mirnije vode, sve se manje u Medveđi priča o politici, ekonomija je glavna tema, što je dobra stvar i o čemu apsolutno nije lako pričati s obzirom da nemamo ni jednu investiciju. Cela industrijska zona nam je bila urasla u korov do pre godinu dana. Mi smo puno učinili da se to promeni: U peletaru “Jablanica eko” je uloženo preko milion evra, mi smo na našoj prethodnoj skupštini odlučili da se mašine koje smo kupili prodaju Slovencima. Oni su konkurisali kod Razvojne agencije Srbije, očekuju subvenciju za zapošljavanje. Po njima, to je vrlo izvesno i u prvoj fazi će biti zapošljeno 25 ljudi, kasnije 60, a po njihovim očekivanjima čak i preko stotinak radnika će tu raditi. Za nas je to veoma važno, s obzirrom da tu neće biti samo fabrika peleta, nego se planira i kompletan drvno-prerađivački centar. Ukoliko to zaživi, jer ja imam rezervu, zato u današnje vreme sve dok se nešto ne desi ne možete biti sigurni, oni imaju našu podršku i mi se trudimo da im pomognemo koliko možemo. S obzirom da su ostavili neke bankarske garancije čini mi se da će to biti neka sigurna priča.
NNR: Da razjasnimo, mašine je kupila opština i sad bi trebalo da ih prodate slovenačkoj firmi koja će nastaviti da radi sa tom fabrikom?
ARSIĆ: Tako je. U praksi se pokazalo kao vrlo loše kada opština vodi privrednu granu. Mi smo imali, i sada imamo, samo gubitke od te fabrike, pošto i dalje imamo neki kredit koji otplaćujemo, plaćamo zakup hale koji je 700.000 mesečno, jer ona nije opštinska. Po tužbi radnika smo, prema Zakonu o državnoj pomoći, prihvatili da isplatimo njihove lične dohotke, koje oni nisu ni zaradili, ali su bili na svom radnom mestu. U tu svrhu je izdvojeno 15 miliona dinara. Ali, i to je dobro jer će se te pare podeliti našim ljudima koji žive u Medveđi. Mi se trudimo da sve ono što je zaostalo što pre izmirimo i nadamo se da će sa ovom fabrikom i rudnikom, koji će sigurno nastaviti sa radom, budućnost ljudi u Medveđi biti bolja.
Ja sam danas bio u rudniku Lece, sa njima imamo dobru saradnju. Imamo problem sa vodosnabdevanjem u MZ Lece, zajednički smo se dogovorili da oni urade pristupni put, mi ćemo da uradimo kaptažu i probleme koji Lece ima godinama biće rešen za neko vreme. A planiramo i ozbiljnije rešavanje tog problema.
NNR: Koliko ljudi je trenutno zaposleni u rudniku Lece?
ARSIĆ: Sudbina rudnika se direktno vezuje za sudbinu Medveđa. Kada rudnik ne bi radio, to bi se vrlo brzo odrazilo na našu opštinu i finansijski, socijalno i sociološki. Prosto, mi se trudimo, i mi smo bili od pomoći i kada su bili problemi prilikom usvajanja UPP. Bili smo prisutni u kabinetu premijera kada se o tome odlučivalo. Mi nismo vlasnici rudnika ali prosto želimo da ukažemo Vladi i svima u Srbiji šta taj rudnik znači za opštinu Medveđa, naše građane i sela okola Leca, odakle je većina zaposlenih. Oni zapošljavaju oko 400 radnika, što je za našu opštinu veoma dobar broj. Ako drvno-prerađivački centar zaživi, a sada je iz stečaja prodata i fabrika Niteks, imamo očekivanja da bi trebalo da ide u dobrom pravcu, da se i tu uposle ljudi i da se vratimo u dobra stara vremena kada je ka industrijskoj zoni išla reka radnika.
MUTIVODE I KAPIJA
NNR: Šta se dešava sa onom idejom oko otvaranja graničnog prelaza Mutivode za protok robe?
ARSIĆ: Mi to vidimo kao ogroman potencijal, jer je u prethodnom periodu, kada nije postojala ta administrativna linija, naši ljudi odavde, Srbi i Albanci, su prosto imali veoma razvijenu razmenu dobara, prodavala se stoka, drva, seno, poljoprivredni proizvodi… Kada se to desi imaće i lokalna zajednica koristi od fito-sanitarne takse. Biće i skraćen put svim našim privrednicima iz Jablaničkog okruga, tako da mi očekujemo da to donese ekonomski boljitak našoj opštini.
NNR: Šta se dešava sa prelazom Kapija, koji treba da se otvori prema Kamenici, što je deo dogovora u Briselu? Šta se radi sa strane Medveđe, ima li tu nekakvih radova?
ARSIĆ: Sa naše strane mi nismo dobili nikakvu informaciju. Spominjao se mesec septembar, ali to će biti put koji nije u našoj nadležnosti. Ali ćemo svakako sve što se od nas očekuje odraditi i sanirati. Tu je ipak potrebnije neko ozbiljnije ulaganje koje će morati dražava da podnese da bi se taj put, koji je sa strane Kosovske Kamenice završen, spojio i sa naše strane.
NNR: Imate li informacije da li država namerava da uskoro reguliše taj put?
ARSIĆ: Znam da se ranije pričalo i siguran sam da će, kad bude došlo vreme za to, biti ozbiljnijih ulaganja.
NNR: Jedna od šansi Medveđe bilo je i otvaranje odelenja Ekomskog i Pravnog fakulteta iz Niša. Prošle i ove godine, ako se ne varam, nije upisana prva godina. Šta se dešava, kakva je budućnost tih fakulteta?
ARSIĆ: Ti fakulteti, kao i bilo šta što zadržava mlade ljude, su izuzetno korisni. Sve što ima veze sa mladim i školovanim ljudima je pravo zadovoljstvo imati u svojoj sredini. Pogotovo kad se radi o nekoj budžetskoj ustanovi gde se, opet, i neka sredstva slivaju. Mi smo izuzetno bili zadovoljni što je sijaset omladine, ne samo iz Medveđe, nego i okolnih opština, ovde završilo ili je pri kraju fakulteta. Takođe, ponosni smo na to što su i naša deca albanske nacionalnosti imala šansu i priliku da u svojoj opštini pohađaju fakultet prema programu Ministarstva prosvete i fakulteta Republike Srbije i tu imamo završene studente. Sve to je bilo dobro.
Prosto su Vlada Srbije, i Ministarstvo prosvete, prošle godine doneli doluku o neupisivanuju novih studenata jer odeljenja u Medveđi nisu akreditovana. Mi ćemo se, svakako, zalagati da ona nastave sa radom. Ja sam imao sastanak sa dekanima, i u Koordinacionom telu smo imali sastanak, gde su bili prisutni i predstavnici opština Bujanovac i Preševo. Jedna od tačaka je bila i ekonomski status i organizacija daljeg rada na ovim fakultetima. Za sada je odluka da se dovrše treća i četvrta godina. Mi smo se dogovorili o načinu finansiranja. Imaćemo i naredne nedelje sastanak, čekalo se da se potpuno formira kabinet Ministarstva prosvete, da se vidi ko će biti pomoćnik za visoko obrazovanje i očekujemo da na tom sastanku budu prisutni i dekani, mi iz Medveđe i Koordinaciono telo.
Trenutno u prostoru koji koristi Pravni fakultet ima prilično vlage jer jedan deo, gde je amfiteatar, nema ploče i prokišnjava. Ostale učionice su u redu, s tim što mi preko Kancelarije za javna ulaganja ,u osnovnu školu očekujemo ulaganja od 62 miliona dinara, gde se vrši rekonstrukcija celokupne zgrade. Prostorije fakulteta su u osnovnoj školi tako da očekujemo, kada se i ti uslovi poboljšaju, da će moći da se akredituje I da naredne godine ponovo imamo upis naše dece.
BUDŽET
NNR: Pretpostavljam da je budžet za sledeću godinu u pripremi. Kakav će on biti i koji će biti prioriteti delovanja opštine u njemu?
ARSIĆ: Koliko god se mi trudili da naš budžet bude razvojni, da uložimo u nova radna mesta i stimulisanje naših građana, moramo da obratimo pažnju i na socijalanu situaciju. Mi moramo da napravimo neku kombinaciju socijalnog i razvojnog budžeta. Ove godine smo morali onih 15 miliona, koje sam pomenuo, da neplanirano, po sudskim odlukama, izdvojimo. Imali smo i par sudskih odluka, po 4-5 miliona, koje su zaostale od ranije i koje su nam bitno poremetile planove. Međutim, mi ćemo svakako, ukoliko dođe do ovih izvesnih radnih mesta, gledati da stimulišemo i naše privrednike. Da neka sredstva i tu namenimo, a u toku je i konkurs preko Koordinacionog tela gde je za našu opštinu predviđeno osam miliona. Naša Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj intenzivno dogovara, zakazali smo sastanak sa svim privtrednim subjektima opštine Medveđa gde ćemo razgovarati o svemu što njih muči i kako da napravimo jedan pravi partnerski odnos, šta oni očekuju od nas, u kom domenu i koliko možemo da im pomognemo. Sa ovim ulaganjima u stimulaciju naših privrednika mislim da bi smo zaustavili iseljavanje, a imali bi smo, verujem i povratak, kao što ga već i imamo delimično.
Mi smo u ovoj godini opredelili deset miliona za poljoprivredu, što se pokazalo kao izuzetno pametna odluka, jer su naši građani i poljoprivredni proizvođači pametno uložili Nikli su novi malinjaci, voćnjaci, kupljena je mehanizacija, a mnogi su uzeli i stoku, koze, ovce, krupna goveda. S obzirom na geografski položaj i strukturu stanovništva, naša velika šansa je poljoprivreda. Prijatno sam bio iznenađen, kada je bila bolest kvrgave kože, da smo mi na našoj teritoriji imali skoro 1800 krava, što je mnogo, s obzirom na staračku strukturu domaćinstava. Trudićemo se da taj iznos od deset miliona u ovoj godini uvećamo makar za još pet miliona. Svi su oni svesni da plate u lokalnoj samoupravi nisu na zavidnom nivou, ljudi sa dugogodišnjim stažom jedva da imaju 30-ak hiljada, a pokazalo se da od poljoprivrede može lepo da se živi. Potrudićemo se da i kapaciteti hladnjača ove godine budu veći, imamo ovde dve privatne hladnjače.
Ove godine ide iz stečaja i AIK na prodaju, tako da se nadamo da će i tu biti zainteresovanih kupaca koji bi tu vrstu proizvodnje podržali, kao i jedna hladnjača koja je godinama napuštena, ali bi je vlasnik sigurno pokrenuo ako bi porasla proizvodnja.
Perspektivu Medveđe vidim kao svetlu, sa slogom koju smo postigli, sa pozitivnom energijom koju treba da šiirimo, i sa forsiranjem mladih ljudi, bez obzira na teškoće. Nisam još uvek zadovoljan sa mestom koje mladi ljudi zauzimaju u Medveđi i tražiću od svih resornih ministarstava i vlade Srbije da nađemo neki način kako bi svi, a naročito naša deca sa diplomama koja su i formirala ovih godina porodice, da ih sagledamo, kako se ne bi iselili. Oni su naša snaga. Jednom mesečno imamo sastanke gde oni iznose svoja viđenja i oni su mi najbolji savetnici. Mlade treba da polako postavljamo i na neka ozbiljna direktorska mesta, jer ako nemate energiju koju jedino mladost ima, nemate perspektivu.
NNR: Lokalnoj samourpavi i vašoj koaliciji se mnogo više zamera da je mnogo više penzionera dobilo šansu i zaposlenje. Kako se to desilo?
ARSIĆ: Ni ja nisam srećan što je tako ispalo, ail to su dogovori političkih stranaka i na mnogo većem nivou, tako da je sada, ali ja bih želeo i potrudiću se da mladi u budućnosti dobiju veću šansu.
SRBI I ALBANCI
NNR: Kako biste ocenili situaciju između Srba i Albanaca u Medveđi? Kakav je taj međuetnički odnos?
ARSIĆ: Ja sam rođen ovde, odrastao sam u takvoj sredini, meni je prvi komšija i drug s kojim sam se najčešće igrao u mladosti Albanac, tako da nemam tu vrstu, da kažem, nekog… Meni je to sasvim normalno, i jedni i drugi smo rođeni na ovim prostorima. Sa ponosom možem da kažem da, za ovo vreme dok sam na čelu opštine sa svojom ekipom, trudim se da te odnose unapređujemo. Suština je da nas muče isti problemi, prvenstveno ekonomski. Ovde nekih ozbiljnijih sukoba duži niz godina nije bilo, takvu situaciju sam nasledio, a siguran sam da će tako i ostati. Ovde se svi znamo, prijatelji smo i drugovi, ja čestitam svima i pojedinačno kad su neki njihovi praznici, kao i oni nama. Nedavno je bio Kurban Bajram, to je bila prilika da se to zajedništvo istakne, da se ta različitost potencira na jedan najpozitivniji način, gde su razlike najmanje bitne, a da je najvažnija porodica i jedna sredina i klima u kojoj svi zajedno živimo i da svi zajedno delimo sudbinu i rešavamo probleme.
SIJARINSKA BANJA
NNR: Postojala je tendencija da se banje prodaju i privatizuju, pa tako i Sijarinska Banja, koja je veoma značajna za Medveđu. Da li imate informaciju kakva je budućnost Sijarinske Banje i šta se sa njom trenutno dešava?
ARSIĆ: Kad sam rekao da je sudbina Medveđe vezana za sudbinu rudnika hteo da dodam i da je banja motor na kome se zasniva pokretanje naše opštine, s obzirom na ogromno prirodno bogatstvo i broj turista koji je posete preko leta. Mi smo imali ove godine veoma dobro organizovanu manifestaciju „Gejzerske noći“ gde smo imali mnogo posetilaca, poznate estradne umetnike, gde smo mobilisali ne samo Medveđu, nego i okrug. Imali smo „Zlatni kotlić“, štu su specifičnosti i tradicionalne manifestacije. Naš cilj je da banja ne bude atraktivna i funkciji samo u letnjoj sezoni, nego da prihode donosi čitave godine. Pored ovog tzv. zdravstvenog turizma, da poboljšamo komercijalni turizam, kongresni turizam, da dovedemo đačke ekskurzije… Ako napravimo kapacitete, a imamo šanse da to uradimo, mislim da možemo postati interesantna destinacija. Naša velika šansa je, a intenzivno radimo na tome sa predsednicima opština Lebane, Prokuplje, Bojnik i Kuršumlija da se preko klastera Radan spojimo i skratimo razadljinu. Kad idemo okolo to je 150 kilometara, a ovako je do 50-ak kilometara. Na taj način bi spojili Sijarinsku banju, Prolom banju, Lukovsku banju, Kuršumlijsku banju, Đavolju varoš i Justinijanu Primu, odnosno Caričin grad. Ukoliko to uspemo, a vrlo smo uporni , drastično bi poboljšalo naš turistički potencijal, jer bi ove lokalitet mogli da obiđete u istom danu. Što se same Specijalne bolnice tiče, posle najnovije vlasničke strukture, 51% pripada fondu PIO, sudskom odlukom, nadležni organi, odnosno ministarstva zadužena za to rade svoj posao. Jeste da će sve banje ići u privatizaciju i trenutno je u fazi kada se o tome priča, ali se ništa konkretno ne preduzima. Nama je bitno da ta specijalna bolnica i banja zadrže taj medicinski deo, što će sigurno biti, jer će biti pod Ministarstvom zdravlja, koji je sada osnivač.
Mi smo, kao opština, zainteresovani da, ako nam Republika omogući, na neki način budemo tu, što bi možda bilo i najbolje. Ali, to je odluka koju će doneti Ministarstva zdravlja i privrede.
NNR: Rekli ste da vam je ideja da se spoji deo asfaltiranog puta prema Lebanu. Još koliko je posla ostalo da se uradi?
ARSIĆ: Ova naša deonica je u Srbiji najbolje prošla, jer se radi o sredstvima za tekuće održavanje. Postoji projekat, predmet i predračun radova i mi smo za sada uspeli da 3,5 kilimetara uradimo i još toliko je u planu. Nama je pre desetak dana bio inspektor za puteve koji je napisao izveštaj da je put u takvom stanju da zaslužuje hitnu intervenciju. Ja sam se sa direktorom „Puteva Srbije“ Zoranom Drobnjakom više puta sastajao, postoji dobra volja i s njegove strane, mislim da se sve više slažu kockice i da bi taj pravac trebao da bude gotov do kraja godine. Ali, to jednostavno ne zavisi od nas. M smo, sa naše strane, vrlo aktivni da se to reši, jer smo do ove godine u proleće imali jedan prilaz između Lebana i Medveđe koji nije vredan, da kažem, dostojanstva. Ali sada smo to uradili i kada se ovo reši i kada se naredne godine spojimo sa ovom deonicom puta prema Lebanu i Šilovu, imaćemo otvoren put i ka našem centru okruga Leskovcu i Srbiji. To će naš turistički potencijal približiti građanima. Jer, ko god dođe ovde prva konstatacija je taj put, koji nije bio na nekom nivou. Na njemu, od kad je napravljen, nikad nije urađena neka ozbiljnija rekonstrukcija.
NNR: Da li postoji šansa da se put do prelaza Mutivode, koji je takođe u lošem stanju, reši na neki način? To je najbliži put od Leskovca za Prištinu.
ARSIĆ: Ja sam i na to ukazivao. Za sada prioritet da se ova deonica završi. A siguran sam, kada ovo zaživi, da će prosto neophodno biti da „Putevi Srbije“ imaju sluha i da tu deonicu na pravi način rekonstruišu.
.
Razgovarala Ljiljana Stojanović
Leave a Reply