“Najavljene izmene su predstava za javnost”, kaže Milan Dumanović, policijski inspektor u penziji, za Radio Slobodna Evropa (RSE) o predlogu vlasti za usvajanje novog zakona po kom bi se kažnjavali policajci koji se bave kriminalom.
Inicijativa za novo zakonsko rešenje dolazi nakon što je načelnik Policijske uprave Beograd Veselin Milić uhapšen pod sumnjom za prikrivanje ubistva u jednom beogradskom restoranu.
“I sada, da bi se umanjila ogromna šteta koja je nastala po vlast, ona govori o novom zakonu”, navodi Dumanović, bivši pripadnik Uprave kriminalističke policije.
Veselin Milić bio je na jednoj od najviših rukovodećih pozicija u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije kada je uhapšen.
Sumnjiči se da je prikrivao ubistvo muškarca kojeg mediji povezuju sa jednom beogradskom kriminalnom grupom.
Pored Milića uhapšena su i tri policajca koji su bili u njegovom obezbeđenju.
Tužilaštvo Milića sumnjiči da je bio u restoranu u društvu dvojice osumnjičenih za ubistvo, da je telefonom pozvao žrtvu i predložio mu da dođe kako bi raspravili međusobne nesuglasice. Dodaje se i da mu je sugerisao da dođe bez obezbeđenja.
‘Nulta tolerancija’
Nakon slučaja ubistva u beogradskom restoranu na Senjaku, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je donošenje zakona po kom policajac ili vojnik koji obavlja poslove van službe neće više moći da radi u sistemu bezbednosti.
“Novi zakon mora da bude nedvosmislen. Da pokažemo nultu toleranciju prema onima koji će sarađivati sa narko dilerima i kriminalcima”, naveo je Vučić 20. maja.
Direktor Policije Dragan Vasiljević kaže da će u novom Zakonu o unutrašnjim poslovima biti precizirano da policajcima koji obezbeđuju kriminalce prestaje radni odnos.
“Želimo jasno da pokažemo granicu koju policajac ne sme da pređe”, naveo je Vasiljević 18. maja, dodavši da je pomenuti zakon na usaglašavanju u Evropskoj komisiji.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na pitanja RSE u vezi sa najavom novog zakona, niti koliko je policajaca do sada izgubilo posao zbog korupcije ili saradnje sa kriminalnim strukturama.
Na pitanja o novom zakonu nisu odgovorili ni Vlada i Skupština Srbije.
Šta piše u aktuelnom zakonu
Sadašnji zakon o policiji prepoznaje devetnaest kategorija teških povreda u službi zbog kojih se primenjuju disciplinske mere, među njima je i “bavljenje poslovima nespojivim sa službenom dužnošću”.
Propisano je da se istovremeno sa pokretanjem disciplinskog postupka zbog sumnje na saradnju sa kriminalom policajac odmah suspenduje, oduzimaju mu seslužbena značka i oružje, a plata mu se umanjuje na četvrtinu do trećinu iznosa do okončanja postupka.
Zakonom je definisana saradnja sa tužilaštvom, pa se uporedo sa disciplinskim postupkom ili otkazom protiv osumnjičenog policajca pokreće proces pred sudom.
Sektor unutrašnje kontrole ima pravo da vrši vanredne bezbednosne provere policajaca ako se pojavi sumnja u lojalnost zakonu, kao i kontrolu njihove imovine i prihoda.
“Zakon postoji, i samo bi ga trebalo striktno primenjivati. Priču o novom vidim kao pokušaj da se skrene pažnja javnosti sa slučaja Milić i da se fingira odlučnost vlasti u obračunu sa policajcima koji ne poštuju zakon”, rekao je Aleksandar Stojanović iz Centra za istraživanje bezbednosti (CIB), za RSE.
Ministar policije se ne oglašava
O slučaju ubistva u beogradskom restoranu 12. maja, u kom je osumnjičen i načelnik beogradske policije, do sada se nije oglasio ministar policije Ivica Dačić.
Policajac u penziji Milan Dumanović smatra da bi “logičan potez” ministra trebalo da bude ostavka.
“Slučaj Senjak je dokaz u kakvom je stanju srpska policija od kada je bezbednosni sektor 2014. preuzela aktuelna vlast. Policija je uveliko kriminalizovana i politizovana”, rekao je Dumanović.
MUP je 18. maja saopštio da je Dačić organizacionim jedinicama policije uputio depešu o obaveznom hitnom postupanju u slučaju nedozvoljeng angažovanja zaposlenih.
„Pripadnicima policije strogo je zabranjeno obavljanje poslova privatnog obezbeđenja, kao i pružanje drugih neregistrovanih usluga zaštite”, navodi se u internom dokumentu kojim se policajcima nalaže da rukovodiocima prijave saznanja o kršenju propisa.
‘Potrebna suštinska reforma’
U izveštaju međunarodnog Globalnog indeksa o organizovanom kriminalu za 2025, navodi se da u Srbiji postoji uticaj politike na rad bezbednosnih službi, uz izveštaje o “vezama organizovanog kriminala sa institucijama koje sprovode zakon”.
“To ograničava njihovu autonomiju u borbi protiv organizovanog kriminala”, ocenjuje se u izveštaju Globalnog indeksa za 2025.
Za suštinske promene, kaže Aleksandar Stojanović, potrebna je politička volja.
“Policijska etika opada godinama, a policajci su upravo ti koji bi trebalo da poštuju i sprovode zakon”, kaže Stojanović.
Nekadašnji policajac Milan Dumanović zalaže se za reformu bezbednosnog sistema.
“Politika i kriminal doveli su do sadašnjeg stanja. Šminkanje problema novim zakonima ne vodi nikuda”, zaključuje Dumanović.
Slučajevi optuženih policajaca
Pojedini slučajevi koji su poslednjih godina potresli srpsku policiju vezani su za visoke funkcionere javne bezbednosti.
Dijani Hrkalović, bivšoj državnoj sekretarki Ministarstva unutrašnjih poslova,u toku je ponovljeno suđenje zbog trgovine uticajem, na kom Tužilaštvo traži maksimalnu kaznu od pet godina zatvora.
Sud u Beogradu prvobitno je osudio Hrkalović na 16 meseci zatvora.
Apelacioni sud u decembru 2025. ukinuo je tu presudu i naložio novo suđenje.
U tom postupku sudi se i bivšem načelniku Službe za specijalne istražne metode Dejanu Milenkoviću optuženom da je brisao video-snimke, manipulisao njima i dokaznim materijalom ključnim za rasvetljavanje ubistava i uličnih likvidacija.
Trećeoptuženi u ovom procesu, bivši načelnik novosadske policije Milorad Šušnjić, pravosnažno je osuđen na četirigodine zatvora. Optužen je da je kriminalca Darka Eleza stavio na fiktivne mere kako bi ga zaštitio od istraga drugih bezbednosnih službi.
Bivši zamenik načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Goran Papić optužen je da je mimo propisa naredio da se Marku Miljkoviću, kasnije optuženom članu organizovane kriminalne grupe, vrati oduzeto blindirano vozilo.
Papić je 2023. osuđen na dve godine zatvora i deset godina zabrane rada u policiji.
Među optuženima u slučaju ilegalanog uzgoja marihuane na plantaži “Jovanjica” Predraga Koluvije su i policajci, pripadnici Bezbednosno-informativne agencije i Vojnoobaveštajne agencije.
Tužilaštvo ih tereti da su,umesto suzbijanja kriminala, pružali fizičku zaštitu imanju, obezbeđivali prevoz droge i Koluviji dostavljali poverljive operativne podatke i službene informacije.
Inspektore koji su krajem 2019. otkrili plantažu marihuane, šefa Četvrtog odeljenja beogradske policije za droge Slobodana Milenkovića i njegovog kolegu Dušana Mitića, vlast je 2023. smenila sa tih pozicija. Milenković je premešten na mesto koordinatora u MUP-u, a Mitić u Odeljenje za istragu ratnih zločina. Ključni su svedoci u sudskom procesu protiv okrivljenih i pod stalnim su policijskim obezbeđenjem.
Načelnik beogradske Kriminalističke policije Ilija Milačić je u martu 2021. sklopio sporazum o priznanju krivice po optužnici da je odavao strogo poverljive podatke jednom provladinom tabloidu, pa je pravosnažno osuđen na sedam meseci kućnog zatvora, uz petogodišnju zabranu rada u policiji.
Petorica policijskih generala smenjeni su u junu 2014. nakon što je optuženi za šverc kokaina Darko Šarić jednog od njih na sudu imenovao kao “korumpiranog policajca”.
Državni vrh je kao zvaničan razlog za hitne smene naveo njihovo navodno mešanje u politiku i medije, kao i njihove navodne kontakte sa optuživanim narko-dilerom.
Smenjeni oficiri tvrdili su da se radi o montiranoj medijskoj kampanji kriminalaca.
Srbija najgora na Balkanu
Po Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2025, Srbija je najlošije rangirana na Zapadnom Balkanu sa visokom stopom kriminala od 6,18 na skali od jedan do 10.
Izveštaj ističe da su glavne nezakonite aktivnosti krijumčarenje droge, finansijski kriminal i uloga takozvanih navijačkih grupa u saradnji sa međunarodnim kartelima.
Globalni indeks ukazuje da političke elite utiču na glavna kriminalna tržišta, kao i da korupcija unutar državnih institucija štiti ilegalne finansijske transakcije.
Srbija je prepoznata kao ključni deo balkanske rute za šverc heroina, dok izveštaj huliganske grupe vidi kao aktivne učesnike u logističkoj podršci kriminalnim mrežama.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Leave a Reply