Kako je jedna ceduljica srušila MUP (23): Ministrov gaf o stopi kriminaliteta

LESKOVAC

Mediji su nakon vanrednih parlamentarnih izbora 2014. godine najveću pažnju posvetili novoizabranom ministru unutrašnjih poslova. A kome je on pokloni svoju? Zadržanim predmetima! Sa njima se među prvima upoznao. Priča se da je ispoljio gotovo dirljivu radoznalost. Dok je malaksala vladavina prava čekala ispred zgrade MUP-a, on je naložio da se bez ikakvog odlaganja zadržani predmeti realizuju po zakonu!
Bravo, bravo!!! – prisutni poskakaše sa svojih mesta, nastade oduševljenje.
Podiže ruku ministar. Ne želi da ga baš toliko slave. Jel’ to zaista neki skroman čovek? Izgleda da hoće još nešto da kaže pa se prisutni ućutaše ne bi li bolje čuli. A onda čuše:
-Ali samo oni koji su bili u nekoj vezi sa dojučerašnjim koalicionim partnerom.
-A ostali zadržani predmeti?
Dobili bi odgovor ovi što pitaju da je ministar čuo, ali nije kriv što je baš tada bila galama, pa ništa nije čuo.
Kruna uspeha obično dođe na kraju, ili pri kraju karijere, što kod rečenog ministra nije bio slučaj. Kruna njegove karijere je došla pet meseci od ustoličenja.

O čemu se radi?

Pod komandom novopečenog ministra policije rasformirana je Radna grupa UKP-a za 24 sporne privatizacije. Ono što nisu uspeli da urade politička korupcija, organizovani kriminalitet i neformalni centri moći, to je efektni nam ministar rešio po kratkom postupku. Osokoljen takvim uspehom, brzo je ušao u materiju. Osetivši se kao svoj na svome, počeo je redovno da obaveštava javnost o predmetima koje je zadržao i izvršiocima koji moraju da se zaštite. To je sa političkom korupcijom dogovoreno i mora da se ispuni.

Greška, greška!!! – povika Vedeta – nije ministar o tome ni reč javno rekao. Nemojte sada da izvrćete. On je o tome obaveštavao onog koga je trebalo. Ali, on je često u javnost iznosio podatke o predmetima. To jeste.

Ministar je javnost redovno obaveštavao o aktivnostima koje policija preduzima na planu borbe protiv kriminaliteta. Napravio je par gafova dostojnih doktora nauka. Tako je stručno procenio da je u predmetu pokušaja ubistva gospodina Beka reč o amateru izvršiocu. Time je sam sebi dao nadimak. Onda je javno izneo tajni podatak iz jedne druge istrage o tome gde se nalazi lice koje je u bekstvu. Time ga je upozorio pa je begunac pobegao na drugi kraj sveta. To nije sve. Ministar policije upoznavao je javnost sa nekim statističkim pokazateljima, koje je dopunjavao analitičkim ocenama. Reklo bi se vrlo aktivan i plodotvoran ministar.
Ponesen talasom ostvarenih rezultata u borbi protivo nih koji ometaju političku korupciju, kao i rezultatima u predmetima 24 sporne privatizacije koje su tada svima bile preko glave; ministar je nastavio svoju misiju izjavama o „% smanjena kriminaliteta“. Šta to u MUP-u znači?
Kada je reč o tome da se kriminalitet zaista smanjuje, onda kažemo da se radi o procentu smanjenja kriminaliteta. Ali, kriminalitet možemo smanjitii na drugi način. Kako? Tako što ćemo smanjiti procenat, bez obzira na to da li je kriminalitet stvarno smanjen ili ne. Tada govorimo o smanjenju procenta jer u tom slučaju njeg asmanjujemo, a ne kriminalitet. Šta mislite šta je lakše smanjiti kriminalitet ili procenat?
Ne znam da li to vi znate, ali ja znam ko to zna: ministar policije uz nešto pomoći direktora. Tako u vreme poplava u Srbiji, maja 2014. godine, direktor policije saopštava, bez trunčice sramote, kao da je godinama vežbao: „Stopa kriminaliteta manjaje za 50%! (Sic!)Od kada je uvedeno vanredno stanje, stopa kriminala pala je za 50 odsto, pogotovo na ugroženim područjima.“
Slika kriminaliteta u Srbiji u tom mesecu je sledeća: zabeležena su 4 ubistva, čiste likvidacije lica iz kriminogene sredine. Ubijeni su: jedan od poznatih vođa navijača, lokalni reketaš iz Vršca, narko-diler u Novom Sadu, od povreda preminuo je još jedan od vođa navijača,uz to i jedna sasvim slučajna i potpuno nevina žrtva. Jel’ to uobičajena pojava, redovno stanje javne bezbednosti u Srbiji? Jel’ to sve ušlo u onih preostalih 50% nesmanjenog kriminaliteta? Sve to ne zaslužuje ni komentar. Bavili bi se time u MUP-u drugi nadležni, ali „ne stižu od velikog obima redovnih radniho baveza“ – skraćeno, „ne stižu od posla“. Da li se to MUP predaje? Ne može da utiče na podzemlje, te okreće glavu i čeka da novi događaji prekriju stare? A javnost? Koliko je slučajna žrtva pogodila javnost? Vidi li neko bar u tome opštu društvenu opasnost koju nesmemo ignorisati? Ili nam je svima lepo što živimo u državi sa 50% smanjenim kriminalitetom?
U takvoj državi nije red da novi ministar policije zaostaje za starim direktorom policije. On iznosi vrlo precizne statističke pokazatelje. Juna 2014. godine novi ministar policije saopštava nam da je kriminalitet smanjen za 20%. Nema kraja smanjenju % kriminaliteta. Novembra 2014. godine ministar policije saopštava da je „stopa kriminala u Srbiji u prvih sedam meseci ove, u odnosu na isti period prošle godine smanjena za 9,4%.“ Prema njegovim rečima:„Ukupna stopa kriminala u Srbiji u prvih sedam meseci, uodnosu na isti period lane smanjena je za 9,4 odsto a svi parametri pokazuju da policija veoma efikasno radis vojposao.“ To pokazuju parametri koje je ministar saopštio. Da li je i utisak građana „da policija veoma efikasno radi svoj posao“?
Čudo neviđeno je postigao novi ministar za samo šest meseci. Šta to znači? Šta time ministar hoće da nam kaže? Da vidimo koji su mogućio dgovori:
1) Kriminalci se plaše pa su smanjili broj izvršenih krivičnih dela.
1.1. Ako se plaše da kradu, šta sada rade kriminalci, od čega žive? Da ne padnu kojim slučajem na prosjački štap pa nam zakucaju na državne socijalne službe radi dobijanja socijalne pomoći? Sirotinje je i ovako previše. Još nam samo fali da nam se ona statistički poveća.
1.2. Možda su se penzionisali.
1.3. Možda je došlo do smanjenog priliva novih i mladih kriminalaca.
1.4. Možda je smanjen mogući plen, što bi bilo najgore i zakriminalce,alii za poštene ljude.
)Policija bolje radi preventivno pa to sprečava oprezne kriminalce da se odvaže na taj, sada mnogo rizičniji čin.
3)Policija lošije radi pa ni ne otkriva izvršena krivična dela.Tako se prividno čini da je % kriminaliteta manji.
3.1. Mogući razlog je manji broj policijskih izvršilaca te s toga i manje otkrivenih krivičnih dela.
4) Smanjenje % kriminaliteta je rezultat statističkih veština u kombinaciji sa manipulacijama što u praksi predstavlja tzv.štelovanje rezultata kao vid zloupotrebe političke moći.
5) Nastupila je dekriminalizacija.
6) Narod je siromašniji (a i država valjda uz narod) pa kriminalci više nemaju šta da kradu.
7) Kriminalci su uz napredovali (usavršili se, sada racionalnije vršekrivična dela). Umesto da izvrše stotinu malih krađa, oni izvrše jednu ali vrednu.
8) Policija ne evidentira sva prijavljena krivična dela. Tačnije radi to, ali na malo neformalniji način, upisivanjem u rokovnik, a ne u KUupisnik.
Koji je od ponuđenih osam odgovora tačan?
Čak i da prihvatimo kao tačnu takvu statističku informaciju koju nam plasira ministar, time nismo rešilisve. Nešto kriminaliteta se i pored upornog smanjivanja i dalje iskazuje. Ostaju nam nerazjašnjena vrlo bitna pitanja, vezana za strukturu preostalog kriminaliteta.

Nastaviće se…

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*