LESKOVAC
Ovu knjigu finansijski podržava Fondacija za otvoreno društvo, Srbija, kroz projekat „Vladavina prava (ili političke korupcije) u Srbiji, na primeru MUP-a,“ koji realizuje organizacija civilnog društva Institut za istraživanje korupcije „Kareja“ iz Pančeva. Sadržaj knjige isključiva je odgovornost autora i ne odražava nužno stavove Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.
Pismo čitaocu br. 2
„Kako je jedna ceduljica srušila MUP“ praktično je drugi deo edicije koja je započeta naslovom „Oči u oči sa političkom korupcijom“, te sa njim čini jedinstvenu celinu. Između njih, kao u sendviču, nalazi se „knjižica“ koja će, ako se objavi, imati naslov „Žmureći sa političkom korupcijom.“ Pokušao sam da sa više aspekata osvetlim političku korupciju. Ova studija smešta je u širi društveni kontekst kao odraz njenog uticaja na vladavinu prava. Za tu, na prvi pogled suvoparnu temu, opredelio sam se sagledavši njen aktuelni društveni, ali ne zanemarujući ni naučni značaj. To je uslovilo potrebu da se ovaj fenomen u uvodnomdelu teorijski razmotri. Ipak, teorija će ostati u drugom planu. Time ne umanjujemnjen značaj, već je ostavljam onima koji o njoj više znaju. Rad nema pretenzije da bude pregledni naučni, ni stručni rad. Da li će ga nauka prihvatiti, nije na meni da pretpostavljam. To će svakako zavisiti i od drugih faktora.
Centralni deo posvećen je fenomenologiji vladavine prava na primeru MUP-a RS.
Vođen ciljem da po društvo poražavajuće činjenice predstavim u formi koja će biti prihvatljiva široj čitalačkoj publici, pribegao sam prihvatljivijem načinu izražavanja, koristeći esejističko-publicističku formu.
U Pančevu, o Svetom Savi (27.januara), na dan koji mi mnogo znači, 2021. godine. Neka to bude umesto posvete. Prepoznaće je ona kojoj je namenjena.
Autor
*** *** ***
Ovo nije ogled o vladavini prava, ovo je živi primer koji većina građana Srbije oseća na svojoj koži.
*** *** ***
UVODNA RAZMATRANjA
Svaka se je u Srbiji vlast, dok to nije postala, zaricala da će joj temeljno načelo vladavine biti pravo. Obično je bivalo suprotno. Oni koji su najviše prava obećali, najmanje su ga dali.
Krhka kao staklo, vladavina prava ovisna je o vlasti. Prepuštena joj je na svest i savest, što u praksi znači na milost i nemilost. Uostalom, kao i sve drugo u društvu, zavisi od političke volje; a to „sve drugo“ zavisi od nje. Tako ulazimo u začarani krug koji iscrtavaju zloupotrebljena politička moć i njeno čedo politička korupcija.1
Vladavina prava, kao pojam, danas je u masovnoj upotrebi.2O njoj se govori kao dobroj ili lošoj praksi. Država je formalno ističe u prvi plan, ali u vezi sa njom nije identifikovala nikakav problem. Da jeste, on bi nestao, ili bi se bar bitno umanjio. Svakako, Srbija kao država teorijski shvata značaj vladavine prava. Ugradila ju je u temeljne pravne akte, počevši od Ustava. Njena primena u nadležnosti je vladajuće političke opcije, a to je diskutabilno.
Da pomogne u teorijskom razmatranju vladavine prava, opredelio sam se za Zekavicu3 i njegovu „Ideju vladavine prava“ iz 2018. godine, u kojoj kaže: „Kada bi se moćni pitali, vladavine prava ne bi bilo jer ona, po definiciji treba da sputava i organičava njihovu moć.“4 A ko se pita? Ko bi uopšte trebalo, a ko se u Srbiji pita? Ko to u Srbiji ima veću moć od moćnih: građani, parlament, demokratske institucije, ili javnost?
Analizirajući vladavinu prava, teško bismo se opredelili da li je više pravni, ili politikološki fenomen. Reč „pravo“ svrstava je u pravne, a reč „vladavina“ u politikološke, preciznije u fenomene političke sociologije. Kada vladavina prava postoji, reč je o pravnom institutu; ukoliko je narušena onda je to krivičnopravna stvar; ako ne postoji, radi se o politikološkom fenomenu. Moguće je posmatrati i sa aspekta filozofije, psihologije, sociologije i drugih srodnih nauka.Osvetliti vladavinu prava sa svih strana veliki je zadatak, ostavljam ga onima koji više znaju.
Ovo istraživanje nije posvećeno zloupotrebama koje se u MUP-u vrše, već zloupotrebama koje se nad njim vrše.Stoga će predmet fenomenološke obrade biti negativni uticaj zloupotrebljene političke moći u odnosu na MUP. Politička korupcija, koja je dostupna samo malom broju mupovskih funkcionera, logično će dopuniti predmet obrade. U ovako određenom predmetu istraživanja nema mesta za niže korupcijske oblike koje vrše policijski službenici.
Pravne nauke su bogate institutima, ali je malo onih koji imaju uticaj na ceo život svakog člana društvene zajednice, kao što to ima vladavina prava. Ona zadire u svaku poru društvenog života, uređuje postupanje i ponašanje svakog građanina. Definiše lično ime, određuje jedinstveni matični broj i druga pravna svojstva svakog građanina; uređuje obrazovanje, poslovanje, lečenje. Rešava sporove svih vrsta; preti svakom građaninu sredstvima prinude i različitim sankcijama, i primenjuje ih. Sa druge strane, građani očekuju da vlast dosledno primenjuje pravo, da pruži jednaku šansu svakom pojedincu i da štiti slabe i nemoćne. Ali su spremniji da se svakoj nezakonitosti prilagode, nego da joj se suprotstave.
Vladavina prava nije uređeno izdavanje lične karte i pasoša bez čekanja; nisu to ni apstraktna ljudska prava koja građani teško ostvaruju. Vladavina prava ne traži od građana da pohađaju desetine obuka kako bi stekli stručna znanja da se u borbu sa političkom korupcijom upuste. Takvo bi „isterivanje pravde“ ličilo na borbu sa vetrenjačama. Vladavina prava je identična bezbednosti, treba da je kao vazduh, da je dišemo, a da na nju ne mislimo. Da je stalno prisutna, a neprimetna. Da pravedno živimo, a da toga nismo svesni. Čim se o njoj povede razgovor, znači da nešto sa njom nije u redu. I što god o njoj više pričamo, sve je manje ima.
(Nastaviće se)
Leave a Reply