Kako do besplatne pravne pomoći?

Uvedena u praksu tek pre par godina sa ciljem pravičnije zaštite ugroženih kategorija stanovništva, besplatna pravna pomoć je samo na izgled ostala ispod praga interesovanja građana. Iz razgovora sa kompetentnima saznajemo da je ova kategorija zaštite prisutnija u svakodnevici nego što se inače misli, a Jasmina Ivanović, ovlašćeno lice za odlučivanje o zahtevu za odobravanje besplatne pravne pomoći u razgovoru za naš nedeljnik ukazuje da su njeni najčešći korisnici nezaposleni, oni koji imaju najniža primanja, žrtve nasilja u porodici.

Nas je interesovalo stanje u praksii o tome smo razgovarali sa Jasminom Ivanović, ovlašćenim licem za odlučivanje o zahtevu za odobravanje besplatne pravne pomoći.

NNR: Koliko građani znaju da postoji besplatna pravna pomoć i za koje probleme mogu da se obrate?

Ј. Ivanović:– Besplatna pravna pomoć postoji od oktobra 2019. godine, od početka primene zakona koji je tada donet. Od tada je Grad Leskovac često u sredstvima javnog informisanja govorio o tome, i svake godine se više puta preko medija pominjаla besplatna pravna pomoć, postoje obaveštenja na sajtu grada, oglasnim tablama Osmospratnice… Po broju predmeta procenjujemo da su građani dosta upućeni u to. Inače, besplatnu pravnu pomoć nemaju svi građani, nego samo oni koji su predviđenim određenim članovima zakona, a to su korisnici socijalne zaštite, oni koji primaju dečiji dodatak, oni koji su na zavodu, primaju minimalac ili minimalnu penziju, kao i ugrožene kategorije pobrojane u članu 4, a to je nasilje u porodici, osobe sa invaliditetom, deca bez roditeljskog staranja, lica koja traže azil, izbeglice… Oni koji ispunjavaju te uslove moraju da podnesu dokaz da pripadaju nekoj od ovih kategerija i onda im se pruža besplatna pravna pomoć u smislu sastavljanja podnesaka, tužbe, žalbe, zastupanja pred sudom, dok pravne savete mogu dobiti svi bez bilo kakvih uslova. Pravni saveti su samo usmeni razgovori između zaposlenog i stranke. Ukoliko se radi o podnošenju zahteva, tu se donosi rešenje, vodi se upravni postupak, i onda stranka je upućena našem zaposlenom koji je pružalac besplatne pravne pomoći i koji je upisan u registar koji vodi Ministarstvo pravde. Taj registar je javan, može da se vidi na sajtu Ministarstva pravde. Iz budžeta se plaća naš zaposleni koji to radi, a kada se radi o zastupanjima onda se upućuje advokatu. Za stranku je to besplatno, ali tog advokata 50% plaća grad, a 50% Republika Srbija preko Ministarstva pravde. Uglavnom traže sastavljanje tužbe za razvod braka, za poveravanje dece, a u poslednje vreme i za nasilje u porodici. Ovaj postupak je i hitan, za nasilje u porodici u roku od tri dana se pruža pravna pomoć, a u ostalim slučajevima taj rok je osam dana od podnošenja zahteva.

NNR: Imate li uporedne podatke koliko je bilo zahteva?

Ј. Ivanović:– U 2021. i 2022. godini je broj zahteva bio sličan. U 2021. godini je bilo 273 zahteva, a u 2022. godini 278. Pravnih saveta je pruženo preko 2.000. U početku 2021. je bilo manje zahteva zbog vanrednog stanja, ali je kasnije, kada je to završeno, onda su se nastavili. Kada se radi o socijali, kada ističe rešenje, oni moraju da pokrenu neke žalbe, neke postupke kako bi dobili nova rešenja i onda nam se dosta njih obrati za pomoć. Iz godine u godinu su to ista lica, koja primaju socijalu duže vreme.

NNR: Dajete i usmene savete. Da li vam se neko obratio zbog slučaja mobinga?

Ј. Ivanović:– Nije bilo toga.

NNR: Da li vam se stranke  obraćaju kada je u pitanju radno pravo?

Ј. Ivanović:– Bilo je toga u vezi privatnih firmi, ali nije bilo mnogo takvih slučajeva.

NNR : Znamo za slučaj da su advokati ljudima koji su bili poplavljeni naplaćivali velike takse samo zato što oni nisu znali da mogu da dođu kod vas.

Ј. Ivanović:– Mi smo to dosta ljudima pomogli, a imali smo malo i problema sa advokatima, jer oni gledaju da ostavre materijalnu korist, a tek onda da pomognu građanima. Čast izuzecima, ali mahom je tako. Naši korisnici su nezgodne kategorije ljudi, radi se o siromašnim osobama, invalidima, nepismenima… Mi se trudimo da im što više pomognemo, advokati da što više zarade…

NNR: Koliko ima žena među onima koji traže besplatnu pravnu pomoć?

Ј. Ivanović:– Žene uglavnom traže pomoć kada je u pitanju nasilje u porodici, tu su samo žene u pitanju. Imali smo zaista potresnih slučajeva prošle godine…

NNR: Gde ljudi mogu da vas pronađu?

Ј. Ivanović:– Ja sam u kancelarii broj 13 uprave grada (tzv. zgrada opštine), ili kod koleginice u kancelariji broj 11, na prvom spratu Osmospratnice. Koleginica više radi sa pravnim savetima, dok ja vodim upravne postupke, donošenje  rešenja, podnošenje zahteva… Radimo od 7-15 časova, a telefoni za informacije su 016-213-930 (Osmospratnica) i 016-200-813. Imamo i mejl, a sve to je objavljeno na sajtu grada.

Do sada nismo imali nekih problema, sve je to funckionisalo. Inače, sve zavisi od stranke, kada ona podnese zahtev, sve dalje zavisi od toga. Nama su advokati zamerali da im ne upućujemo stranke, a mi to možemo da radimo samo ako stranka traži zastupanje. Postoji i određena lista advokata koji su pružaoci ove vrste pomoći, oni se nalaze u registru advokata. Njihova tarifa je niža nego što je to obična tarifa. Za stranku je besplatno, ali sve troškove po pola snose grad i država. Kada se postupak završi, nama advokat podnese zahtev za naknadu troškova, grad isplaćuje celokupni iznos, a onda traži refundaciju od Ministarstva pravde.

LjS/MN

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*