LESKOVAC
U skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i ove godine grad će angažovati revizora za obavljanje eksterne revizije završnog računa budžeta grada za 2015. godinu. U januaru će se znati da li je Leskovac uvršćen u plan i program državne revizorske institucije za 2016, i ukoliko nije biće angažovana komercijalna revizija, rečeno je na 96. sednici Gradskog veća održanoj 25. decembra.
Izmenom i dopunom Odluke o zaduživanju grada Leskovca, usvojenoj na ovoj sednici, utvrđeno je kako će biti raspoređena sredstva u iznosu od 350 miliona dinara, koliko se grad zadužio kod banke „Intesa“ u 2015. godini. Nosioci kredita biće JP Direkcija za urbanizam i izgradnju, sa 223,6 miliona, Stambena agencija, 34,9 miliona, Agencija za lokalni ekonomski razvoj, 70 miliona i grad Leskovac 21,5 miliona dinara.
Zakonom o finansiranju lokalne samouprave omogućeno je da skupštine lokalnih jedinica mogu da uvode lokalne komunalne takse za korišćenje predmeta i usluga na svojoj teritoriji. Budući da je Gradska uprava za urbanizam i stambeno komunalne poslove donela Odluku u uređivanju građevinskog zemljišta kojom je predviđen veći broj zona, neophodno je bilo da se izmeni i dopuni Odluka o lokalnim komunalnim taksama za 2016. godinu. Naime, do sada je bilo ekstra i šest zona, a usvajanjem izmena ove odluke uvedena je i sedma zona. Još jednu izmenu je uslovilo i donošenje novog Zakona o prekršajima i potreba da se izvrši usklađivanje odluke sa ovim zakonom.
Usvojene su i izmene i dopune Odluke o postavljanju manjih montažnih objekata na površinama javne namene na teritoriji grada Leskovca. Cilj izmene odluke je da se pojednostavi postupak postavljanja manjih montažnih objekata, prevashodno kioska i bašti otvorenog i zatvorenog tipa. Usvojene su i primedbe člana Gradskog veća Božidara Vučkovića koje se odnose na skraćenje rokova, kako bi postupak bio efikasniji, i tehnički prijem objekata.
Usvojene je Odluka o određivanju makismalne spratnosti objekata u postupku ozakonjenja, koju je obrazložila načelnica Uradske uprave za urbanizam i komunalno stambene poslove Jasminka Milenković. Zakon o ozakonjenju objekata, koji je stupio na snagu 27. novembra, dao je mogućnost jedinicama lokalne samouprave da definišu spratnost kod objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole. Uvidom u zahteve upućene Gradskoj uprvi za urbanizam i komunalno-stambene poslove, evidentno je da u pogledu namene nema odstupanja kod bespravno izgrađenih objekata, ali je prekoračenje spratnosti česta pojava. U predlogu izrade Zakona o ozakonjenju za celu teritoriju Srbije utvrđeno je da to budu dve etaže, iznad etaže koja je predviđena planskom dokumentacijom. Skupština Srbije je ipak zauzela stav da lokalne samouprave same moraju da odrede etažu ovakvih objekata, i da se pri tom imaju u vidu uslovi na terenu. Predlog da maksimalna spratnost objekta u postupku ozakonjenja od najviše dve etaže od dozvoljene spratnosti propisane važećim planskim dokumentom za određenu urbanističku zonu, celinu ili blok, predstvalja najoptimalnije rešenje, rečeno je na sednici.
· INICIJATIVI ZA FORMIRANJE GRADSKIH OPŠTINA GRDELICA I VUČJE
O zaključcima do kojih su došle komisije koje je formiralo Gradsko veće, a koje su imale zadatak da razmote inicijative za formiranje gradskih opština Vučje i Grdelica, govorili su predsednici ovih komisija Božidar Vučković i Branislav Đorđević.
Ovaj dokument kao Feniks oživljava uvek pred izbore, rekao je Božidar Vučković. Suština je u tome da do sada niko nije hteo da se bavi tim problemom na suštinski način i da postavi pitanje koji je to model organizovanja grada koji je potreban Leskovcu da bi se rešili svi problemi u oblasti funkcionisanja lokalne samouprave. Komisija zbog toga, usvojenim zaključcima, pokušava da suštinski promeni pristup ovom problemu, kako bi se potražilo stručno, a ne dnevnopolitičko rešenje. Komisija se opredelia da sa građanima utvrdi koja su njihova mišljenja i sugestije, i u tim razgovorima je utvrđeno da prevaldavaju komunalni problemi i način na koji građani ostvaruju svoja prava pred ogranima uprave, rako je Vučković, koji nije izneo i do kakvih zaključaka je komisija došla. Ova inicijativa formalno ne ispunjava uslove da bude građanska, ali je ipak uzeta u razmatranja i sistematski obrađena, kako bi se došlo do rešenja koje je u interesu građana koji ostvaruju svoja prava u ovoj lokalnoj samoupravi, rekao je Vučković.
I komisija koja je razmatrala inicijativu za formiranje gradske opštine Grdelica došla je do istih zaključaka, jer su i same inicijative bile identične, rekao je predsednik te komisije Branislav Đorđević. Održane su tri tribine, u Velikoj Grabovnici, Predejanu i Grdelici, dok je u Vučju održano pet tribina. Zaključci obe komisje su istovetni. U Velikoj Grabovnici je održan razgovor sa 70-tak građana sa ovog područja, i rasprava je pokazala da su građani pre svega zaintresovani za rešavanje osnovnih komualnih problema i efikasniji rad institucija lokalne samouprave, a da sama inicijativa nema podršku većine građana. Na primer, u Velikoj Grabovnici ovu inicijativu je podržalo samo četiri građana, što predstavlja 1,62 posto od 881 punolertnog stanovništva. I u Predejanu je inicijativu podržalo četiri građana. U Grdelici je većina građana koji su učestvovali u raspravi podržala inicijativu za formiranje gradske opštine, dok je ostatak učesnika u diskusiji bilo mišljenja da treba ići i korak dalje, odnosno pokrenuti inicijativu za formiranje samostalne opštine.
Komisija je, u skladu sa tim utrdila da inicijativa u više članova nije u skladu sa Zakonom o referendumu. Ovaj predlog ide na Skupštinu grada, i o ovom pitanju se narod ne izjašnjava na referendumu. U skladu sa zakonom, inicijativa ide do Skupštne i o inicijativi se konačno izjašnjavaju odbornici Skupštine grada, zaključio je Đorđević.
Predsednik SDS, koji je jedini iz redova opozicije učestvovao u radu komisije, naglasio je da on nije glasao za ovakve zaključke komisije. SDS se zalaže za teritorijalnu reogranizaciju grada Leskovca. On je ukazao na pravni i politički aspekat celog ovog postupka. Pravani problem je u tome što ova inicijativa ne ispunjava zakonske uslove, što znači da ne može da uđe u skupštinsku proceduru. On je izrazio čuđenje zbog čega su podnosioci inicijative napravili takve propuste, jer je među njima, kako je rekao, puno visokoobrazovanih ljudi. Na zboru građana u Grdelici predstavnici te platforme tražili su od građana da za njih glasaju na narednim izborima. To nije sporno i oni na to imaju pravo, rekao je Cakić ali, s obzirom da se veliki broj građana izjašnjava protiv inicijative, nesporna je činjenica da ta opcija ne može da pređe cenzus. Politički deo problema odnosi se na to da su svi oni koji su učestvovali u raspravama u Predejanu i Velikoj Grabovnici bili protiv te inicijative. Međutim, građani pred sobom nisu imali dokument o kome bi mogli validno da odlučuju, u kome bi im stručne osobe rekle kakve će nadležnosti imati buduća opština i kako će sve to uticati na njihove svakodnevne živote.
Cakić je zaključke komisije ocenio „besmislenim“. Reč je o materiji koja je regulisana zakonima iz 1994. i 1998. godine, i dok je zakon takav nije realno govoriti o formiranju posebnih opština. Sve što se odnosi na gradske opštine u nadležnosti je Skupštine grada Leskovca i ne postoji razlog da se u sve ovo upliće Ministarstvo i drugi državni organi. Lokalna samouprava treba da spremi akt koji će biti osnova za razgovor o ovoj problematici, jer samo tako može doći do ozbiljne teritorijane reoganizacije grada. Cakić je predložio da Skupština ne donosi zaključke, nego odluku kojom će Gradskom veću naložiti da u izvesnom roku izradi elabort o teritorijalnom preuređenju grada putem formiranja gradskih opština.
-U Predjanu je 400 potpisa građana sakupljeno protiv formiranja opštine Grdelica. Potrebno je da se da odgovor šta sa ljudima iz Grabovnice, ili iz Predejana, da li im treba dozvoliti da idu prema Vladičinom Hanu, da li je to rešenje, prokometarisao je gradonačelnik Goran Cvetanović. Lokalni izbori očekuju se krajem aprila 2016, biće formirana ista ili neka nova većina, ista ili neka druga koalicija, i nekorektno bi bilo da bilo kakvu odluku donosimo osim onoga što su predložili predsednici i većina članova komisija, zato što će posle sledećih izbora možda neko drugi da odlučuje o tome, zaključio je Cvetanović.
· USVOJEN PROGRAM RAZVOJA SPORTA DO 2018. GODINE
Na 96. sednici Gradskog veća usvojen je Program razvoja sporta u gradu Leskovcu za period od 2016. do 2018. godine. Ovaj predlog predstavlja podršku za sistematsko rešavanje problema u oblasti sporta i unapređivanje razvoja sporta. Prioriteti kojim se bavi dokument su unapređivanje školskog i univrzitetskog sporta na području grada, povećanje obuhvata bavljenja sportom svih kategorija stanovništva, dece, omladine, žena, osoba sa invaliditetom i starijih, unapređivanje vrhunskog sporta, sportske infrastrukture i odnosa između sporta, turizma i očuvanja životne sredine. Definisani su i mehanizmi za sprovođenje ovih ciljeva i prioriteta, obrazložila je ovaj dokument načelnica Gradske uprave za društvene delatnosti Suzana Stanković Ilić.
Pored programa i planova rada javnih, javno komunalnih preduzeća i ustanova, na 96. sednici Gradskog veća usvojen je plan nabavki za 2016. godinu, JKP „Grdelica“ data je na korišćenje nepokretnost u javnoj svojini grada, a mesnoj zajednici Brestovac saglasnost za zaključenje aneksa ugovora o zakupu poslovnih prosotrija sa zakupcem SZTR „Čutura“ iz Prokuplja.
Leave a Reply