Kad je Leskovac bio…

LESKOVAC


Deo centra grada
Ovo je ugao ulice Vojvode Mišića i ulice Kralja Aleksandra.

S desne strane je apoteka  “Spasitelj”. Držao je Rade Dimitrijević, apotekar, a gazda od kuću bija je Kopče Milošev, tast na industrijalca Đoku Vranjkića. Niki put je na sprat iznad apoteku sedeja Prokopije Milošević, zvani Kopče Milošev, a posle je tuj kuću uzeja Gavra Čuljković, pašanog na Kopče, a Kopče si napravi novu kuću kude je sedeja Đoka Vranjkić u ulicu Vojvode Mišića. Kope Milošev, žena Paraskeva-Perka, rođena sestra na Jucu, ženu na Stojana sarača. Kope i Perka nesu imali decu i usvojiše Dorku, ćerku na Gavru Čuljkovića.
Dorka se odade za Đoku Vranjkića, pa je posle Đoka Vranjkić preuzeja kuću na Kopče Miloševoga. Đoka Vranjkić, žena Dorka, deca Pera, Rada, Vera i Cana, odata za sudiju Blagoju Stojanovića, zvanog Blaško Crni – sin na Gorču Bozovića.

S leve strane je  golema lepa radnja na Blagoju Živkovića Bezrđanina. Na izlog piše: „Kafa- čaj, rum – med”! Na ulazna vrata, s unutrašnje strane, Blagoja Bezrđanin zakačija golemoga papagaja – papagaj, napraven od šaren karton, visi na kanap vrzan za plafon i mušterija kd ulegne u dućan papagaj se klati a na tam a na ovam.

Na ovom mestu sada su Narodna biblioteka „Radoje Domanović” i soliter S-15

Fotografiju sam dobio od Slavoljuba – Slave Grebenarevića, sajdžije.

Sava Dimitrijević