Da li iko čita izveštaje javnih i javno-komunalnih preduzeća pre no što oni stignu pred odnornike u Skupštini grada i da li ih odbornici čitaju ili samo, po nalogu, dižu ruke da budu usvojeni? Ovo bi mogla biti neka od ključnih pitanja važnih za stvarno funkcionisanje skupštinskog života u Leskovcu. Jer, Skupština grada je ta koja usvaja ili odbacuje izveštaje, obaveza javnih preduzeća i ustanova je da ti izveštaji budu u skladu sa propisima a podignuta ruka odbornika je , zapravo, glas građana zahvaljujući kome su i dospeli u odborničke klupe.
No , kako to izgleda u stvarnosti, najbolje pokazuju sledeći primeri.
PRIMER PRVI: ČITA LI NEKO IZVEŠTAJE
Kada se pred odbornicima Grada Leskovca našao izveštaj za treći kvartal o praćenju javnih i javno-komunalnih preduzeća u prošloj godini , odbornici su pitali da li neko čita te izveštaje pre no što oni budu dostavljeni Skupštini grada na odlučivanje.
Izveštaj je obrazložio Srđan Jovanović, ovlašćeni predstavnik Odeljenja za komunalne poslove, saobraćaj i infrastrukturu. On je rekao da su obrasci izveštaja o realizaciji programa poslovanja definisani pravilnikom i popunjavaju se kumulativno sa početkom kalendarske godine.
„Ministarstvo privrede dostavilo je predlog forme kao model izrade informacije. Ukazano je i potrebno je da informacija treba da sadrži zbirni tabelarni prikaz planiranih i realizovanih poslovanja javnih preduzeća. Javna komunalna preduzeća, čiji je osnivač Grad Leskovac su blagovremeno dostavila izveštaje o realizaciji poslovanja, a detaljnija i pojedinačna objašnjenja o svakom izveštaju mogu da daju ovlašćena lica javnih i javno-komunalnih preduzeća.-
Odbornik Dejan Đorđević (Za Leskovac – ZAJEDNO) obrazložio je da je funkcionisanje javnih preduzeća od krucijalne važnosti za građane Leskovca.
„-Ako građanima ne obezbedimo kvalitetnu pijaću vodu, grejanje, pijačne usluge, što su prioriteti, onda ne treba da razmatramo neke druge teme. Osvrnuću se na par stvari iz izveštaja, ali bih zamolio sekretara skupštine Vukašinovića da mi da neka pojašnjenja. Naime, na strani 51 pomenutog izveštaja stoji Analiza rada i mišljenje o radu za ovaj period JKP „Komunalac“ Leskovac. Iz izveštaja, koje je preduzeće dostavilo nadležnoj gradskoj upravi, dolazimo do mišljenja da se, po meni, ne slažu neke brojke. Preduzeće kaže da su ostvarili dobit od 1,7 miliona, dok je mišljenje gradske uprave da je to 2,3 miliona. Da li se radi o nekoj permutaciji, moguće da je greška, to nije neki problem. Mi sa „Komunalcem“ završavamo na prvoj polovini 55. strane, gde opet imamo Analizu rada i mišljenje o radu za isti period . Zato pitam sekretara da mi pojasni, jer koliko ja znam, mi imamo samo jedno JKP „Komunalac“, a u izveštaju dva?! U jednom izveštaju osnivač je Grad Leskovac, delatnost pod šifrom, a u drugom je delatnost pružanje pijačnih usluga. pitam od kada se to „Komunalac“ bavi delatnošću pijačnih usluga? Da li to mi ne znamo da je „Pijaca“ pripojena „Komunalcu“ ili je nešto treće?“
Đorđević je ocenio da je ovo pravno ništavan izveštaj i da se ne može usvojiti.
„Kako je moguće da nam ovakve stvari dolaze pred skupštinu? Samo mi nemojte reći da je greška u printanju“, rekao je odbornik.
Predlagač Jovanović je rekao da je, koliko on vidi, došlo do preklapanja stranice kod štampanja materijala.
„Ja ovo prvi put vidim ovako u materijalu i na to nisam mogao da utičem“.
ČITAJU LI IZVEŠTAJE LjUDI PLAĆENI ZA TO
Na njegovo izlaganje je Đorđević dodao da „i ne očekuje od Jovanovića odgovor, jer nije krivica na vama, pošto vi ovo niste ni štampali. Ali je nedopustivo i sramota da ovakav izveštaj, po ko zna koji put, dođe pred odbornike, a pritom je prošao tolike službe. Ovo je prošlo Gardsko veće?! Pa zašto plaćamo većnike? Da li teško da neko to uzme i pročita? Za ovo ne treba ni znanje, ni zvanje, ni prosek od 9,5. Samo treba da znate da čitate i da hoćete da pročitate. Suština je da neko ko je plaćen ne radi svoj posao. Sramota je prema građanima, ali i prema gradonačelniku koji im je dao parče hleba. Na svakoj skupštini nešto fali, izmeštene strane, sada imamo dva „Komunalca“. Ne tražim da se ovo „skine“ sa Dnevnog reda, ali suština priče je da ne želim da učestvujem u radu sa ljudima koji su debelo plaćeni za svoje posao, a u stvari su amateri koji ne žele da rade svoj posao. Umesto da se trudimo da pomažemo firmama koje imaju milion problema, mi ovde imamo dva izveštaja „Komunalca“, a zvanično postoji samo jedno javno preduzeće. Ubuduće ću zaista tražiti da se ovakvi izveštaji skinu sa Dnevnog reda“, rekao je odbornik Đorrđević.
(Izveštaj je ipak usvojen)
ZDRAVKOVIĆ: NI ODBORNICI NE ČITAJU IZVEŠTAJE
Nenad Zdravković (Za Leskovac – ZAJEDNO) kaže da je ovo dokaz da niko od odbornika, ali i onih koji su zaduženi za to, nisu pročitali materijal.
„Ali, da vidimo šta naša javna preduzeća rade. Spremaju se da proglase višak radnika i da od grada dobiju subvencije za odlazak tih radnika. Generalno, javna preduzeća u Leskovcu ne služe svojoj svrsi i svi ljudi koji ih vode su tu zarad plate i platice i da slušaju šta im veliki šef kaže. Ako treba da se preduzeće sprema za prodaju, da se sprema, ako treba da se sprema za rasforimiranje, da se sprema… Pitanje za „Komunalac“ je da li ćemo mi da prođemo slično kao u Prokuplju, jer nam se pojavila ista firma za uređenje pejzažnog prostora, vrzma se po Leskovcu i uzima poslove? Tako su krenuli i u Prokuplju, pa sad obavljaju celokupnu komunalnu delatnost.
Pitanje za direktora Autobuske stanice, šta se dogodilo sa lokalima? Rekoše da su ljudi koji su tu uložili svoja sredstva namireni, pa me interesuje, ako imate tu informaciju, da nam je kažete. JKP „Grdelica“, moje omiljeno preduzeće, osim što ih kroz budžet nonstop dotiramo, oni su se našli da budu sponzori manifestaje „Dani paprike“ u Lokošnici. Toliko dobro posluju, da su i sponzori! Mi im dajemo pare, a oni sponzori, pa bih voleo da mi se odgovori da li ovo tačno.-
Na postavljena pitanja odbornika Zdravkovića niko nije odgovorio, već se prešlo na odlučivanje o predlogu istog odbornika da se da pauza, s obzirom da su odbornici odlučili da sednica traje dok se ne iscrpi Dnevni red, što će trjatai do kasno u noć. Nakon odbijanja predloga za pauzu, predsednik skuštine Aleksandar Đurović je zaključio raspravu i stavio izveštaj na glasanje, koji je većinom glasova i usvojen.
SLUČAJ POZORIŠTA
Odbornici opozicije su više puta kritikovali izveštaje Narodnog pozorišta da su izuzetno šturi, da su bez obrazloženja na šta je tačno potrošen novac i da su im i planovi pisnai na isti način. I izveštaji i planovi su usvajani glasovima većine a sadržina dostavljanih dokumenata Skupštini grada se nije promenila. Na primedbe o izveštajima uglavnom odgovraju oni koji su ih i podnosili.
ČITAJU LI ODBORNICI IZVEŠTAJE ZA KOJE GLASAJU?
Ključno pitanje jeste da li odbornici uopšte čitaju izveštaje za koje glasaju? Na sednicama o ovim izveštajima najviše diskutuju odbornici opoziciji. Sa druge strane, u našoj mini anketi odbornici vladajuće koalicije sa kojima smo razgovrali, kratko kažu da čitaju sve izveštaje redovno.
No, da li je baš tako?
Odbornici vladajuće koalicije i opozicije, koji imaju duže iskustvo u skupštinkim klupama, kažu da ove tvrdnje nisu tačne .
Jedan od njih, inače odbornik vlasti, kaže da većina odbornika sigurno ne čita skupštinski materijal i da glasaju po nalogu šefa stranke.
„Ali, oni bi morali da znaju da podržavaju vrlo važne odluke i neka im služi na čast što glasaju za nešto što menja čitav grad i živote ljudi u njemu a o čemu poima nemaju, nisu pročitali materijal a to rade samo po nalogu šefa svoje stranke“, kaže ovaj odbornik.
Na problem kasne dostave materijala ukazuje i on kao i nekoliko njegovih kolega i kolegenica.
„Prvi deo skupštinskog materijala obično stiže nedelju dana pre same skupštine, ali dopuna obavezno bude dva dana pre skupštine. Materijali su, uglavnom, izuzetno obimni i stručni i nemoguće je posvetiti se svim temama sa punim kapacitetom. Ja biram samo teme koje pratim i čiju problematiku znam, pažljivo iščitavam njihov materijal i spremam kritiku i predloge.
Na slici je deo materijala. Troši se ogromna količina papira. Pričala sam sa načelnikom Milošem Cvetanovićem o tome kako reciklirati materijal ili smanjiti njegovo štampanje, jer veliki deo (skoro svi) pozicionih odbornika i ne gleda materijal.
Takođe, koristim društvene mreže da potražim informaciju ili savet u vezi neke teme za skupštinu“, prenosi nam jedna odbornica.
Sa njim se slaže i njena kolegenica iz druge stranke.
„Činjenica je da je onoliki materijal praktično nemoguće pročitati. Ko može da pročita 30-ak i mnogo više strana, a pritom to nije samo jedan izveštaj. U našoj odborničkoj grupi se spremamo tako što se svako sprema za ono za šta je stručan i za šta se školovao. Ja se nešto ne razumem u budžet, glupo je da to komentarišem pored nekog kome je ekonomija struka… Mi pregledamo materijal, konsultujemo se, vidimo hoće li neko da diskutuje, ako treba i raspitamo se na terenu, kako bi bilo što spremniji na samoj sednici skupštine. Ovakav materijal koji dolazi pred odbornike, gde dolaze cele knjige, je dobar, ali samo za arhivu preduzeća. Po meni bi trebalo da na skupštinu dođe jedan siže, otprilike ono što recimo direktori kažu u obrazloženju, a da eventualno postoji i opširniji deo za onog ko želi da zna više o detaljima. Naravno, taj siže bi trebalo da dođe sa materijalom pred sednicu, jer realno to što neko kaže u obrazloženju nema nekog uticaja ukoliko niste pogledali materijal pre toga. Svaki odbornik ima pravo da uđe u firmu i zatraži da vidi i upozna se sa tim stvarima, kako bi na sednici skupštine mogao da govori o tome. Kada na jednoj sednici imamo ovolike tačke dnevnog reda, sa velikim brojem izveštaja preduzeća, tu dolazimo u situaciju da čovek jednostavno ne može sve da vidi i aktivno učestvuje u svemu. Još i ako ti nešto nije struka, pa ti treba malo više vremena da shvatiš materiju, zaista je teško komentarisati. Meni pomalo dođe neverovatno kad neko kaže da se sprema za sednicu, pa svi mi znamo kako izgleda to spremanje… Pa jedan ispit na fakultetu, gde imate samo jednu knjigu se sprema nekad nedeljama i više, a ovde dobijemo materijal koji je teži od mene i treba ga proučiti za nekoliko dana…
Mogu da kažem da je moje iskustvo takvo i da imam kao odbornik odličnu saradnju sa svim direktorima, svako od njih je uvek spreman da odgovori na pitanje i da pojasni neke stvari, kako bi ti kao odbornik bio upućen“, obrazlaže ona. .
DA LI SE NEKO SPREMIO VIDI SE PO DISKUSIJAMA
„O tome ko se i kako sprema za skupštinu najbolje se vidi po tome kako ko diskutuje. Naravno da svi govore da se spremaju, ali kada čuješ razne, da se niko ne uvredi, gluposti i laži, shvatiš. Mislim da se mali broj odbornika zaista sprema za sednicu, možda 10% čita, ostali ne. Što se samog spremanja za skupštinu tiče i vremena potrebnog za to, mislim da oni koji su prvi put odbornici mnogo više vremena provedu u čitanju od onih koji su tu već drugi, treći ili koji već mandat. Radi se o tome da je materijal mahom isti, pa si ga ti već proučavao, ušao si u „fazon“ i tačno znaš šta i gde da gledaš. Kao u školi, kad naučiš neku lekciju, a posle samo obnavljaš gradivo. Meni treba prosečno deset minuta, negde i par minuta. Na primer, za izveštaj Narodnog pozorišta ti ne treba mnogo vremena, a s druge strane, kada dođe predlog budžeta na 500 strana ne čitaš baš sve strane, jer si ti već spremao to i znaš na šta treba obratiti pažnju. Realno, samo za čitanje 500 strana treba mnogo vremena“, kaže nam jedan od odbornika.
„Ja imam dovoljno iskustva i zaista se temeljno pripremam za sve tačke dnevnog reda. Ozbiljnije se bavim onim stvarima koje su mi bliže, ne upuštam se baš u ono što mi je daleko i što zahteva da ulažem i posebne napore. Što se tiče mojih kolega i mog utiska ko se kako i koliko sprema, mislim da se to jasno vidi, da kolege iz vladajućih koalicija gotovo da i ne čitaju materijal. To se vidi po glasanju, to je naprosto automatsko glasanje. Ako nešto predlože opozicioni odbornici to se odbija, bez obzira kakav je predlog. Da se ne lažemo, bilo je i dobrih i konstruktivnih predloga od strane opozicije, ali, jednostavno, suština priče je da se gleda ko predlaže, a ne šta se predlaže i tako se i glasa. To se preslikava iz republičke skupštine, jer i tamo nema veze šta se predlaže, nego ko predlaže. Prosto se ne sećam kada je u Leskovcu usvojen neki predlog za dopunu dnevnog reda, a da je došao od strane opozicije“, prenosi nam dugogodišnji učesnik leskovačkog političkog života.
Ivan Spirić
”This article is produced within the project Back to Basics – Parliament as a Backbone for the Rule of Law that is financially supported by the European Union. The contents of this publication are the sole responsibility of Regionalna informativna agencija JUGpress and may in no way be taken to reflect the views of the European Union“.
„Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta: Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava koji je finansiran od Evropske unije. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovoran/na/no Regionalna informativna agencija JUGpress i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije”.
Leave a Reply