U dvorištu Kulturnog centra u Vlasotincu, u četvrtak, u okviru manifestacije ,,Leto u Vlasotincu” otvorena je izložbe fotografija Dalibora Boceta Ilića uz prisustvovo velikog broja njegovih prijatelja i kolega iz Leskovca, Pirota, Beograda i Vlasotinca. Sam naziv izložbe dovoljno govori o Bocetu kao majstoru fotografije, njegovom umetničkom radu i vrlinama koje kao čovek i vernik poseduje.
-Ja mu se ovom prilikom zahvaljujem što nam je omogućio da zavirimo u njegov dvadesetogodišnji dokumentaristički i umetnički rad vezan za fotografiju. Zahvaliću mu se ovom prilikom i za uspešnu saradnju sa Kulturnim centrom jer je svojim fotoaparatom i kamerom ovekovečio mnoga naša kulturna dešavanja. Posebno nas raduje što je Boce svoju prvu samostalnu izložbu fotografija priredio baš u našem Kulturnom centru Vlasotinca – rekla je Maja Marković, direktorka Kulturnog centra otvarajući izložbu i pozivajući publiku da i narednih nedelja prati programe „Leta u Vlasotincu“.
Govoreći o stvaralaštvu Dalibora Boceta Ilića, njegov kolega Nebojša Ilić Ilke je podsetio publiku da je Boceta upoznao na Hilandaru 2008. godine dok su nakon velikog požara radili na obnovi manastirskih vinograda.
-Tada smo postali prijatelji i to će trajati zauvek. Tokom svih ovih godina Boce mi je pomagao u radu kad god sam radio na nekom filmu, tako da kod kuće imam obilje njegovih snimaka na kojima su zabeleženi mnogi važni događaji. Njegove fotografije su fenomenalne i svaka mu čast za to. Posebno mi se sviđaju pejzaži, slikarski motivi snimljeni fotoaparatom. Oni su pravo otkriće za mene iz ugla čoveka koji je ceo život iza kamere. Na njegovim fotografijama ima iskrenosti, ljubavi i istrajnosti. On ume da čeka trenutak koji želi što je posebno važno za posao kojim se bavimo. Često sa Bocetom uveče ispijam kafu i često ćutimo. Nedavno je Goran Sultanović govorio o prijateljstvu sa Gagom Nikolićem i rekao da je njihovo prijateljstvo bilo posebno jer ih je izdvajalo ćutanje. „Znali smo da ćutimo”, rekao je tada veliki glumac. Tu vrstu prijateljstva posedujemo Boce i ja – istakao je Nebojša Ilić Ilke.
Dalibor Boce Ilić se potom osvrnuo na prvi kontakt sa fotoaparatom 2004. godine i na prve fotografije koje je u prirodi napravio sa bratom.
-Za mene je posebno važna 2011. godina kada sam upoznao Bojana Konstadinovića, fotografa iz Leskovca, koji mi je otkrio mnoge tajne ovog zanata i mislim da sam postao fotograf zahvaljujući njemu. Mnogo su mi kasnije pomagale i druge kolege. Godinu dana kasnije nabavio sam fotoaparat sa izmenjenom optikom i to mi je dalo nove mogućnosti. Najveću inspiraciju dobio sam 2020. godine rođenjem mog bratanca Pavla – rekao je Dalibor Ilić, koji svakodnevno na sva događanja u varoši na reci Vlasini ide peške od njegovog Orašja do mesta nekog kulturnog događanja.
Po njegovim rečima, naziv izložbe „Čovek, priroda, pravoslavlje“ nametnuo se spontano jer je čovek kao jedinka ništa bez prirode i da je stvoren da živi u prirodi i sa prirodom, a da pravoslavlje dolazi kao suživot između prirode i čoveka. To su tri neraskidive stvari. Ovom izložbom svojih fotografija je Boce svojim kolegama i prijateljima koji su podržavali njegov rad tokom protekle dve decenije darivao svoje fotografije kao znak sećanja na prijateljstvo i njegovu prvu izložbu fotografija, što je stvorilo posebno dirljivu i emotivnu atmosferu. Njegovi prvi koraci kao filmskog dokumentariste bili su veoma uspešni. Za film „Priroda kao lek“ osvojio je drugu nagradu na Festivalu planinarskog filma koji je organizovan povodom 60 godina postojanja Planinarskog društva „Avala“.Samo neku godinu kasnije osvojio je prvu nagradu u kategoriji ekološkog filma na Čorta festu, festivalu planinarskog i avanturističkog filma, za film „Vraćanje prirode“.
Dalibor Boce Ilić nagrađen je i na konkursu za najbolju fotografiju na temu „Čovek i planina“, koji je organizovan u Čačku. Njegova pobednička fotografija nosi naziv „Na vrhu“. Ova izložba će tokom leta biti postavljena u galeriji Zavičajnog muzeja, a posetioci će moći da je vide svakog radnog dana od 7 do 21 sat.
VS/LJS
Leave a Reply