LESKOVAC
Činjenica da je sve počelo u protekli petak popodne, kao i da se radilo o trinaestom, za one slabije vere maleroznom po redu festivalu književnosti, nije umanjila veličinu dvodnevnog spektakla koji je još jednom priređen za one koji knjizi i čitanju još uvek pristupaju sa strašću ljubavnika.
Na samom otvaranju, ulogu čauša preuzeli su Saša Stojanović, izgovarajući pozdravne reči gostima i publici, i Miloš Petković, sekretar Festivala poezije mladih u Zaječaru, koji je pojasnio značaj ovog događaja i njegovu posestrimsku ulogu leskovačkom knjiševnom glamuru, sve u ideji da se čitalačka publika najpre održi, sačuva, a zatim inspiriše i podstakne na sve nužnija „duboka razmišljanja“.
Međutim, tek je Anastasia Stoiljković, mlada i ona koja dolazi spisateljica, bila pravi ključar i ta koja je otvorila vrata manifestacije izvanrednim opservacijama o festivalima, književnosti i poeziji uopšte, kao i o tome šta se danas događa na prostoru šeste umetnosti, i šta sve treba da poseduje onaj koji se upusti u procese pisanja. Svoje prisustvo Anastasija je obogatila čitanjem pojedinih pesama po sopstvenom izboru, zbog kojih je prošle godine nagrađena titulom laureata na zaječarskom festivalu iznenadivši svojom pojavom i publiku i stručni žiri, nakon čega joj je i štampana zbirka, prvenac, sa naslovom „Svakodnevna antika“, sumbolički upućujući na poeziju postistine, kojom se ona bavi.
U nastavku popodneva i večeri je predstavljen prevod knjige „Mapa novog sveta“ Dereka Volkota, a onda i najnovija knjiga Saše Stojanovića, „More kad usnim“, u čemu su autoru pomogli Predrag Ž. Vajagić, književnik, i Bojan Tončić, novinar i publicista. Tek nakon „The Vocal Klash“-a i njihovog „drugačijeg pogleda“, obavljena je i ceremonija svečanog otvaranja 13. Tink Tenk Taun Festivala.
Drugi festivalski dan počeo je tačno u podne okruglim stolom na temu „posterotizam“ (u životu i književnosti, naravno), na kome je učestvovao veći broj gostiju, a kojim je zapravo nastavljeno pojašnjavanje novih pravaca (i pojmova) započeto prošlogodišnjim festivalom, čiji je moto bila – postistina, u to vreme, inače, reč godine.
Popodnevne sate drugog dana započeli su Sava Dimitrijević i njegova knjiga „Muka i merak“, zapravo nastavak ranije objavqenog dela „Murđža mala“, posle čega su se na festivalskoj sceni našle „Hetere u satrogrčkoj književnosti“ Dejana Acovića, a onda je, nakon razgovora sa članovima Mreže gradova za izbeglice Festival svečano zatvoren.
-Leskovčani su ponovo imali prilike da vide
izuzetan i kvalitetan program na Think Tank Town-u, – kaže za Novu Našu reč Saša
Stojanović, direktor manifestacije.
– Radi se etabliranim autorima, ali su program i
prosotor alternativni. Ono što smo mi probali da uradimo je da predstavimo autore
koji zaista nešto znače na ovim prostorima, a taj prostor je
nešto širi od Balkana i sve više počinje da
objedinjuje celu Evropu. Prešli smo i još dalje, zbog gošći koje nam dolaze iz
Teherana, – ocenjuje Stojanović.
On smatra da je “vrlo bitna stvar da su ti
programi predstavljeni na krajnje nesvakidašnji način”.
-Moram da se posetim da smo mi u 2018. godini
proglašeni za jedan od tri najbolja alternativna festivala u Srbiji, pored
„Krokodila“ i „Na pola puta“, tako da ta alternativa polako dobija i dozu
etabliranosti, naravno u pozitivnoj konotaciji čitave ove priče,- dodaje on.
Na pitanje – koja je poruka mladim stvaraocima
iz Leskovca, i da li oni uopšte imaju priliku da se predstave u svom gradu,
Stojanović kaže:
-Postoje dve generacije „Škole kreativnog
pisanja“. Iz prve je izašao mladi Luka Stojanović, student druge godine
filozofije, koji je vrlo brzo osvojio treću nagradu na konkursu „Vukašin Conić“.
Polaznik druge generacije je Anastasija Srojilković čiju smo knjigu
predstavili… Znači,
talentovane dece ima, samo je pitanje sistemskog
rada i truda i pokušaja da se njihova poetika uobliči na način koji zaista ne
bi zadovoljavao samo ukuse lokalne sredine. Dakle, ti mladi imaju samo nebo kao
granicu, a ovaj festival će učiniti da se ta letvica podigne još više,- rekao
je Stojanović.
N.M. – Lj. S.
Leave a Reply