Dobar rukovodilac je dobar organizator

LESKOVAC

Aleksandra Milosavljević je na mestu direktora Osnovne škole „Vožd Karađorđe“ pet godina. Pre toga je u ovoj školi od 1995. godine radila na mestu profesora razredne nastave, odnosno kao učiteljica. Naše tradicionalne podele na muška i ženska zanimanja, gde je direktorska funkcija predodređena za muškarce ne važi kod Aleksandre.
„Ako je neko dobar organizator u svakom pogledu, biće i dobar rukovodilac, nevezano za pol. Mislim da to ide iz čoveka, a lično smatram da su moje sposobnosti bile dovoljne da dođem na ovo mesto. Uostalom, pre mene su već bile žene direktori u ovoj školi, pa sam mogla i da lično vidim kako to izgleda.“

NNR:- Da li ima dovoljno žena na rukovodećim položajima i mestima gde mogu da donose neke značajne odluke za funkcionisanje grada, preduzeća…?

Milosavljević:- U poslednje vreme ih ima sve više, ali generalno muškaraca ima više. Mislim da tu tradicija igra veliku ulogu, ali, opet ja, kao neko ko podržava tradiciju, smatram da je to pogrešno. U neko ranije vreme samo su muškarci bili na rukovodećim položajima, samo su muškarci vozili automobile, ali činjenica je da se to menja, menja se svest o tome da žena ne može da bude dobra rukovodilac. Ima žena na rukovodećim položajima sve više. Preovlađuju one koje rade u državnom sektoru u odnosu na one koje su u privatnom. Mislim da i to ide od neke samoinicijative, od sposobnosti koje podrazumevaju da neko treba da ima i kreativnost u sebi i stvaralački duha, ali da, s druge strane, ima dovoljno razumevanja i tolerancije za ljude sa kojima radi, da može da balansira i izvaga sve što mu dođe na putu rukovođenja. Mi se susrećemo u svom poslu sa mnogim izazovima i tu zaista pol nema nikakve veze.

NNR:- Da li lakše biti na mestu direktora, ako je žena u pitanju, kada dođe do nekih problema?

Milosavljević:- Najlakše je probleme ne rešavati, ali ja sam surovi realista. Suočavam se sa onim što jeste, a to podrazumeva svakodnevno suočavanje s problemima i njihovo rešavanje. Neke probleme i sami sebi stvaramo time što postavljamo veće standarde, nametnemo neke obaveze i poslove, pa u realizaciji naiđemo na probleme. Ja sam svoju funkciju žene direktora doživljavala kao prednost u odnosu na kolege. Možda je to zbog načina na koje postavljam prema svima, jer u svim odnosima se ravnopravno postavljam, ali, možda tu opet dolazimo do tradicije, jer, opet, naši muškarci se uvek trude da pomažu slabijem polu… Naravno, to ne znači da sada ja treba da to zloupotrebim, jer se to odmah vidi i od pomoći nema ništa… U suštini mi nije bitno ko će da pomogne da se neki problem reši, važno je da ga rešimo, a kog je pola taj ko to rešava je najmanje bitno. Tu je bitno ne nipodaštavati ničiji rad, nego ga realno sagledati na osnovu rezultata.
NNR:- Šta utiče na žene da sve više prihvataju i žele da dođu do rukovodećih funkcija?

Milosavljević:- Mislim da je to pre svega obrazovanje i emacipacija, kao i egzistencijalna stabilnost u svakom pogledu. Žene su stub porodice. Ona brine o deci, domaćica je, a ako je zaposlena i egzistencijalno zbrinjava porodicu. A kad može da bude stub svoje porodice, što ne bi bila i stub bilo koje organizacije ili ovog društva? U suštini, mi i svoje radno mesto doživljavamo kao svoju kuću i tako ga i geldamo. A zna se da, npr. u kući žena primećuje neke sitnice koje muškarci ne primećuju, kao što su neki estetski detalji, prašina…

NNR:- Šta treba uraditi da ohrabrimo i druge žene da preuzmu rukovođenje u svoje ruke?

Milosavljević:- Same će se one pogurati. Mi ćemo da im prokrčimo put… Kada dođemo do nekog odnosa pola-pola na tim rukovodećim položajima, to će biti nekako normalno. Ali, zaista mislim da ne treba žene po svaku cenu „gurati“ na te položaje samo zato što su žene, kako bi se zadovoljili neki statistički procenti. Smatram zaista da taj rukovodilac bude neko ko to ume i može da radi… E,sad, imamo i sposobne ljude koji jednostavno ne žele da preuzmu te funkcije iz, npr. nekog straha da li će to moći da rade, da li će se, možda, zameriti nekom… I tu su dominantni strahovi kod žena, a predrasude kod muškaraca…

Ivan Spirić
Ovaj tekst je deo projekta koji sufinansira grad Leskovac

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*