Piše: Ivan Spirić
Uručenjem nagrada najboljima završen je 18. Leskovački internacionalni festival filmske režije. Najpre je uručena nagrada „Otisak Gorana Paskaljevića“, koja je ustanovljena prošle godine i dodeljuje se filmskim umetnicima čiji su profesionalni rad, dar i etika i međunarodna prepoznatljivost u saglasju sa životom i radom proslavljenog autora.
Ovu nagradu dobio je reditelj Igor Bezinović, koji je rođen u Rijeci, a diplomirao je filmsku i tv režiju na Akademiji dramske umjetnosti u Zagrebu, kao i filozofiju, sociologiju i komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.
Režirao je filmove „Blokada“ (nagrada Oktavijan za najbolji hrvatski dokumentarac u 2012) „Veruda“ (nagrada Oktavijan za najbolji hrvatski dokumentarac u 2015), „Kratki izlet“ (Velika zlatna arena za najbolji hrvatski dugometražni igrani film u 2017). Njegov poslednji film “Fiume o morte!” je na prestižnom filmskom festivalu u Roterdamu ove godine, osvojio nagradu za najbolji film, dok je na 72. Filmskom festivalu u Puli ovenčan sa šest Zlatnih arena, uključujući i onu za najbolju režiju. Primajući nagradu Bezinović je najpre primetio da je dodeljuju mladim autorima.
„Imam 42 godine, dakle hvatam poslednji voz. Zahvaljujem se na tome što smatrate moj izraz autentičnim. Inače, Goran Paskaljević je snimio film „Varljivo leto 68“ u kome je jedna devojčica fascinirana studentskim protestima u tom periodu, a želim reći da sam ja fasciniran studentskim protestima u Srbiji.“
Specijalne nagrade za najbolju glumici Lanu Barić i najboljeg glumca Janka Popovića Volarića za uloge u filmu „Šlager“ primio je reditelj filma Nevio Marasović, opravdavši odsustvo Lane pripremama za novi film, dok je Janko preokupiran obavezama oca od pre dve nedelje.
Nagrada „Zlatna nit“ za najbolju režiju dodeljena je slovenačkoj rediteljki Sonji Prosenc za režiju filma „Obiteljska tragedija“, a obraćajući se u znak zahvalnosti Prosencova istakla je da je na filmu radila sa fantastičnom ekipom.
„Jako važna stvar je da smo imali i odlične producente i koproducente, koji su nam omogućili da snimimo film bez kompromisa. To je bila zajednička produkcija Slovenije, Hrvatske, Srbije, Italije i Norveške.“ Festival je zatvorio turski reditelj Selman Nadžar.
Na LIFFE proglašeni najbolji u konkurenciji „Poseban tretman“
Na ovogodišnjem LIFFE nagrada „Zlatna nit“ za najbolju režiju debitantskog filma u programu „Poseban tretman“ dodeljena je Balentu Danielu Sosu za mađarski film „Sve je u redu“. Žiri, koji su činili Bern Buder direktor Kotbus festivala, Selman Nadžar reditelj iz Turske i hrvatski reditelj Juraj Lerotić doneo je jednoglasnu odluku, a u obrazloženju su naznačili da je ovo film koji razmatra relevantna moralna pitanja na više nivoa: zašto se nešto dogodilo, zašto želimo to da sakrijemo, šta bi bilo da se to nije dogodilo?
I šta će se desiti ako kažem, a šta ako ne kažem? Suptilno režiran, sa snažnim fokusom na govor tela i gestove, nagrađeni film priča priču o jednoj noći nesreće i sudbine, o posledicama pogrešnih odluka i zamkama ljudske potrebe da sakrije odgovornost.“
U ovoj selekciji Specijalno priznanje za kameru dodeljeno je Boroku Biršu i Tudoru Platonu za rumunski film „Nova godina koja nije došla“ zbog, kako žiri smatra, precizne i sugestivne vizuelne rekonstrukcije Rumunije krajem 1989. godine. Kroz majstorsku upotrebu svetla, teksture i kadrova, kamera dočarava i tenziju društva na ivici promena i tihe emocije onih koji u njemu žive. Slike se besprekorno kreću između intimnih enterijera i prepunih javnih prostora, dajući filmu retku vizuelnu dubinu zbog koje istorija deluje neposredno i duboko ljudski.“
Specijalno priznanje pripalo je Jari Sofiji Ostan za ulogu u slovenačkom ostvarenju „Dobre devojke“. Žiri poručuje da je nagrada dodeljena za izuzetno autentičnu, suptilnu i emotivno slojevitu izvedbu. U filmu Male nevoljne devojke, ona osvetljava izazove odrastanja — suočavanje sa tabuima, otpor patrijarhatu i potragu za sopstvenim glasom — tumačeći lik mlade žene koja se bori za pravo da bude svoja. Njeno prisustvo na ekranu je prirodno, precizno i duboko izražajno, zračeći emocionalnom istinom koja osvetljava svaki kadar i daje filmu njegovo pulsirajuće srce.“
Bern Buder kaže da su videli fantastičnu selekciju.
„Mali broj filmova, ali izvanredno iskustvo. To su lične priče o ljudima i situacijama koje nisu jednostavne i koje nije bilo lako režirati, jer ne prate jednostavnu priču, već ekranizuju trenutke, situacije, koristeći u velikoj meri govor tela, izraze lica.“
Selman Nadžar je izrazio zadovoljstvo pre svega što je njegov film „Rana oklevanja“ nagrađen na LIFFE-u prošle godine, a ove se već našao u žiriju, ali ističe i da je ovo bila sjajna prilika da se vide filmovi iz jugostočne Evrope. Počastvovan sam što sam bio u žiriju ovog Festivala.
Nagrada „Zlatna nit“ za najbolju režiju Sonji Prosenc
Žiri glavnog takmičarskog programa 18. LIFFE-a činili su Vanja Juranić, rediteljka, Una Gunjak, rediteljka i Nebojša Milovanović glumac. Njihova odluka je da nagradu „Zlatna nit“ za najbolju režiju pripadne slovenačkoj rediteljki Sonji Prosenc za režiju filma „Obiteljska tragedija“.
U obrazloženju se kaže da film sa iznimnom vizuelnom preciznošću podseća koliko lako čovek zatvori svet oko sebe, uveren da je sigurnost moguća unutar vlastitog mehurića. U toj potrazi za kontrolom stvara se iluzija savršenog balansa, iluzija koja traje sve dok vanjski svet, ili jelen, ne pokuca na vrata. Tek kada priroda prodre u pažljivo uređenu svakodnevicu i razbije granice između kontrolisanog i neukroćenog, kroz nežnost i nemir otkrivamo istinu – prihvatanjem vlastite ranjivosti i “životinjske” prirode u nama oslobađamo se iluzije nadmoći te pronalazimo put prema istinsko zdravijim odnosima.
Dodeljene su i specijalne nagrade za najbolju glumici Lani Barić i najboljeg glumca Janku Popoviću Volariću za uloge u filmu „Šlager“ Nevia Marasovića. U obrazloženju stoji „dok nas uvlači u slojeviti meta-svet i meta-odnos, Niko kroz vlastitu egocentričnost, uz pokretačku snagu ženskog lika i ženskog principa, pronalazi oslobođenje. Izlazeći tako iz ustajalih obrazaca i tradicionalnih očekivanja muško-ženskih odnosa, Niko napokon postaje neko. Prividna lakoća kojom nas Janko Popović Volarić i Lana Barić vode, rezultat je glumačke preciznosti i instinkta za onu tanku granicu na kojoj gluma prestaje biti izvedba i postaje istina puna emocije, bez trunke patetike.“
Vanja Juranić komentarišući odluku žirija kaže da svi koji danas uspeju da naprave film su pobednici.
„Budžeti su izuzetno mali, posebno na našim prostorima, ali naši filmovi su konkurentni sa svetskim, uprkos tome, a to je pokazao i ovaj program.“
Nebojša Milovanović ističe da je on jedini glumac u žiriju u kome su, pored njega i dve rediteljke.
„Tako se desilo da ja obratim na neke druge stvari u filmovi u odnosu na njih dve, ali na kraju smo, ipak, u razgovoru došli do zaključka da smo obratili pažnju na iste stvari. Zato smo se i kao žiri brzo složili. Siguran sam da smo doneli pravu odluku. Drago mi je što su glumci dobili specijalno priznanje, jer Janko i Lana nose film „Šlager“, ali ovo je priznanje i za reditelja, jer ih je on kroz sve to vodio.“
U konkurenciji za nagrade bili su i filmovi „Paviljon“, režija Dino Mustafić, „Jon Vardar protiv Galaksijata“, režija Goce Cvetanovski, „Zečji nasip“, režija Čejen Černić, „Nakon ljeta“, režija Danis Tanović i „Restitucija, ili, san i java stare garde“, režija Želimir Žilnik.
Leave a Reply